| |     ћирилица | english  
Naslovna
Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

09. jun 2021. godine

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!



Srbija posvećena nastavku dijaloga sa Prištinom

03. jun 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara i specijalnim izaslanikom američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom o stanju bilateralnih odnosa, nastavku dijaloga Beograda i Prištine, odnosima u regionu zapadnog Balkana, kao i o ekonomskoj saradnji dveju zemalja.

Sastanku je prisustvovao i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Republici Srbiji Entoni Godfri.

Brnabić je istakla da je jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije unapređenje svih oblasti saradnje i intenzivniji bilateralni odnosi sa SAD.

Naš interes je intenziviranje političkog dijaloga i poseta na najvišem nivou i nadam se da ćemo ove godine imati prilike da obeležimo 140-godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa, naglasila je premijerka.

Brnabić je istakla da je dijalog sa privremenim institucijama u Prištini u fokusu Vlade, ali da je neophodno da se stvari koje su ranije dogovorene u okviru dijaloga, pre svega Zajednica srpskih opština, sprovedu u delo.

Beograd je ispunio sve svoje obaveze i očekujemo da vidimo to i sa druge strane, kako bi dijalog imao smisla. Jedna od njih je i pitanje pronalaženja i identifikacije nestalih lica i u potpunosti smo posvećeni potpunom rešavanju tog pitanja, rekla je predsednica Vlade.

Palmer je istakao da SAD snažno podržavaju dijalog koji se vodi pod okriljem EU i ulogu specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka, i pohvalio okrenutost Beograda i predsednika Aleksandra Vučića razgovorima sa Prištinom.

Beograd će nastaviti da se zalaže za postizanje održivog kompromisa u dijalogu sa Prištinom, uz zaštitu interesa tamošnjih Srba, kao i očuvanje državnih i nacionalnih interesa naše zemlje, istakla je premijerka.

Sagovornici su razgovarali i o sveukupnoj regionalnoj situaciji i postigli saglasnost o tome da su mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu od suštinske važnosti za politički i ekonomski napredak celog regiona.

Palmer je naglasio da je jedan od prioritetnih interesa SAD stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana i pohvalio ulogu Srbije u regionalnim inicijativama, koje će u znatnoj meri podići kvalitet života svih građana u regionu, ali i dodatno unaprediti i osnažiti regionalno ekonomsko povezivanje.

Takođe, istaknuto je da će fokus aktivnosti SAD u Srbiji biti na investicijama u infrastrukturi i ulaganju u obnovljive izvore energije.

Palmer je ukazao i na potrebu da se osigura da medijsko okruženje omogući da se čuju različita mišljenja.

Izvor:www.srbija.gov.rs
Foto:www.srbija.gov.rs



Srbija opredeljena za intenzivnu saradnju sa američkom administracijom

03. jun 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara i specijalnim predstavnikom za Zapadni Balkan Stejt departmenta Metjuom Palmerom.

Ministar Selaković je poručio da je unapređenje svih oblasti saradnje sa SAD jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije i ukazao da je naša zemlja opredeljena za što intenzivniju saradnju sa aktuelnom američkom administracijom.

Ističući važan jubilej ove godine - 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD, Selaković je izrazio nadu da će, u skladu s uslovima pandemije, ova važna godišnjica biti adekvatno obeležena, kao i da bi poseta na visokom nivou bila demonstracija opredeljenosti američke strane za unapređenje odnosa sa našom zemljom.

Kada je u pitanju ekonomska saradnja, ministar je istakao opredeljenje za njeno intenziviranje, naročito imajući u vidu potencijale za unapređenje privrednih aktivnosti.

Šef srpske diplomatije je rekao da je za Srbiju od ključnog interesa očuvanje mira i stabilnosti u regionu i orijentacija regiona ka što intenzivnijoj ekonomskoj saradnji i, u tom smislu, istakao je da unapređenje dobrosusedskih i uzajamno korisnih odnosa predstavlja temeljno i nepromenjivo polazište ukupne spoljne politike Srbije.

Selaković je istakao da je dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dve strane. Podvukao je da je ključan kompromis koji podrazumeva odgovoran i ozbiljan pristup i rekao da će Srbija nastaviti da učestvuje u razgovorima u dobroj veri i da je spremna za nastavak dijaloga.

„Smatramo neprihvatljivim izbegavanje Prištine da ispuni svoje obaveze, pre svega formiranje Zajednice srpskih opština, uz insistiranje samo na uzajamnom priznanju“, naglasio je Selaković  i dodao da aktuelna zapaljiva retorika Aljbina Kurtija nikako ne doprinosi stvaranju pogodne atmosfere za nastavak dijaloga.

Takođe, ministar je rekao da je dogovor o normalizaciji ekonomskih odnosa iz Vašingtona komplementaran sa aktivnostima EU i da je korak u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Selaković je izrazio zabrinutost zbog učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve u proteklom periodu i ukazao da je nedavno manastir Visoki Dečani uvršten, od strane organizacije „Evropa Nostra“, na listu sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi. Ministar je zahvalio Palmeru na poseti manastiru Visoki Dečani i susretu sa episkopom raško-prizrenskim Teodosijem i igumanom Savom Janjićem pre dva dana, kao i na izjavi datoj tom prilikom u vezi sa manastirskom imovinom.

Govoreći o evrointegracijama Srbije, Selaković je zahvalio na kontinuiranoj podršci Vašingtona našem putu ka punopravnom članstvu u EU, čemu je Srbija posvećena kao svom prioritetnom strateškom opredeljenju.



Digitalna ekonomija i IT sektor nosioci buduće saradnje sa SAD

26. maj 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas putem video-poziva sa zamenikom pomoćnika sekretara za trgovinu SAD Dejvidom de Falkom o unapređenju bilateralne ekonomske saradnje, kao i saradnje sa američkim kompanijama i institutima u oblasti energetske diversifikacije i obnovljivih izvora energije, kao i u oblastima digitalne ekonomije, razvoja i istraživanja.

Objašnjavajući da je u toku izrada integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu od strateškogznačaja za Srbiju, predsednica Vlade je navela da su stvoreni pravni okviri za povoljno poslovno okruženje i otvaranje tržišta za nove investicije u ovoj oblasti.

Prema rečima zamenika pomoćnika sekretara za trgovinu SAD, Srbija se pokazala kao dobro tržište za ulaganje i jedna od vodećih ekonomija u regionu.

Neophodno je jačanje privredne saradnje u sektorima u kojima postoje obostrani benefiti, objasnio je De Falko, navodeći da američke kompanije u Srbiji posluju istim intenzitetom i u trenutnim epidemiološkim uslovima.

Digitalna ekonomija i IT sektor prepoznati su kao nosioci buduće saradnje Srbije i SAD, a značajna projektna saradnja sa američkim kompanijama mogla bi biti ostvarena u digitalizaciji zdravstvenog sistema u Srbiji.

Predsednica Vlade navela je dobre rezultate rada kompanije NCR, koja duži niz godina posluje u Srbiji, i istakla da je izuzetno važno da su investitori poput ovog zadovoljni poslovanjem u Srbiji i spremni za saradnju sa obrazovnim institucijama jer se, kako je ukazala, reforma ekonomije zasniva na znanju i inovacijama.

Sastanku su prisustvovali ambasador Srbije u SjedinjenimAmeričkim Državama Marko Đurić i ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

Izvor:www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs



Đurić: Svetinje na KiM i srpska i svetska kulturna baština

24. maj 2021. godine

Ambasador Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Država Marko Đurić kazao je da su srpski manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji ne samo srpska, već i evropska i svetska kulturna baština, istakavši da je veoma značajno što se prethodnih nedelja i iz Vašingtona moglo čuti da se moraju poštovati presude vezane za zaštitu i vraćanje imovine manastira VisokiDečani.

Đurić je za TV Pink rekao da je nova američka administracija preuzela da se sprovedu obaveze iz Vašingtonskog sporazuma, koje se pre svega odnose na zaštitu manastira Dečani i imovinu SPC na KiM.

To što Priština hoće da se Visoki Dečani skinu sa liste zaštićenih manastira pokazuje, smatra Đurić, da u Prištini ne postoji namera da se srpske svetinje zaštite, već žele i da promene identitet srpske kulturne baštine.

Đurić naglašava i podseća da je naša država prethodnih godina mnogo uradila, odnosno da je uspela da zaustavi članstvo Prištine u Unesko, Interpolu, da dovede do povlačenja 18 priznanja, a u Vašingtonu je izdejstvovan i moratorijum Prištini na godinu dana da aplicira za članstvo u tim međunarodnim institucijama.

„Priština se ne drži Vašingtonskog sporazuma u potpunosti, ali da budemo fer, za sada nisu zvanično aplicirali. Onog momenta kada bi počeli tako nešto da čine i nastavili sa kampanjom za priznavanje, Srbija bi reagovala na adekvatan način da osigura da budu neuspešni i da naše aktivnosti budu uspešnije, ali mi ne želimo da učestvujemo u tom takmičenju, već da se poštuje ono što je dogovoreno“, kazao je Đurić.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, srpski ambasador u SAD kaže da je američka nova administracija dijalog vidi kao primarnu odgovornost Evropske unije.

Komentarišući otvaranje Kancelarije DFC u Srbiji, Đurić je kazao da DFC nije u Beograd došao slučajno, već da ostvari određene američke interese, kao i da taj dolazak predstavlja i priznanje da je Beograd postao ekonomski i strateški razvojni centar regiona.

Kada je reč o prisustvu KFOR-a na Kosovu i Metohiji, Đurić kaže da je u situaciji odsustva srpskih bezbednosnih snaga u južnoj pokrajini, prisustvo KFOR-a od velikog značaja.

Ipak, dodaje da sigurnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji garantuje najviše snažna Srbija, koja je iz godinu u godinu sve jača, a kojoj je strateški cilj broj jedan da očuva mir i stabilnost.

Upitan da prokomentariše izvinjenje češkog predsednika Miloša Zemana za bombardovanje SR Jugoslavije, Đurić kaže da je taj gest nesumnjivo rezultat i posete predsednika Aleksandra Vučića Češkoj Republici, ali uvažavanje Srbije.

„Dugoročno je veoma značajno, jer ako se u budućnosti bude razgovaralo samo ono što do sada veruju na Zapadu, to za nas ne bi bilo povoljno, ali ako imate ovakve glasove, onda je to neštodrugačije“, naveo je on.

Đurić kaže da je Srbija danas dobra vest u Americi i pohvaljuje ministra spoljnih poslova Srbije Nikolu Selakovića što je srpsku diplomatiju transformisao u modernu i funkcionalnu.

„Tu ne mislim samo na konzularne usluge, što se takođe osavremenjava, već pre svega na političko delovanje koje ima za cilj lobiranje za interese Srbije svuda i na svim mestima“, kazao je Đurić.

Izvor: Tanjug



Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“

20. maj 2021. godine

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoji mamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.
 
Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularno mradniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovoje na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. Maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u NjuDelhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiruje u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.



Meriot i Milenijum grade hotelski kompleks u Vranjskoj Banji

19. maj 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas potpisivanju ugovora o saradnji kompanije „Milenijum rizorts“ i američke hotelske kompanije „Meriot internešenel“ na izgradnji hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji.

Brnabić je ocenila da će ova investicija značiti oživljavanje juga centralne Srbije, ali i dolazak novih investitora, posao za građane, veće plate i bolji životni standard.

Ona je naglasila da je reč o najvećem projektu kompanije „Meriot“ na Balkanu i najvećoj investiciji u srpski turizam u ovomt renutku.

Prema njenim rečima, teško je dovesti projekte u pojedine delove zemlje koji su udaljeni od Beograda i gde nema mnogo investitora, a koji ta mesta ne vide na mapi investicionih destinacija, iako to jesu.

Ali, kada privučete jednu investiciju, dolazi druga, kreće treća, pa taj kraj počinje sam da se razvija. To je održivi razvoj, rekla je predsednica Vlade.
 
Brnabić je ocenila da trenutak kada se realizuje ova najveća investicija u srpski turizam nije ni malo lak, jer se svi i dalje bore sa posledicama pandemije korona virusa.

Neke od najvećih posledica trpe upravo privatne kompanije i zato zahvaljujem „Milenijum timu“ na tome što i pored svega nisu odustali od projekta, niti ga odložili, već su nastavili sa realizacijom kako bi Vranjska Banja imala ovakav biser što pre, podvukla je premijerka.

Direktor „Milenijum tima“ Stojan Vujko rekao je da će ta kompanija uložiti 90 miliona evra u taj projekat i da će biti otvoreno 350 radnih mesta.

On je ukazao na to da danas započinje saradnja sa jednom od vodećih američkih kompanija, uz ocenu da je potpisivanje ugovora značajan korak u razvoju ekonomskih odnosa Srbije i SAD.

Sigurni smo u to da će nakon ovog projekta Srbija biti prepoznata kao destinacija vrhunskog banjskog turuzma, dodao je Vujko.

Direktor kompanije „Milenijum rizorts“ Ivan Bošnjak objasnio je da će se kompleks imati dva hotela iz lanca „Meriot“ i medicinski centar „Sofka“, te da su u planu spa, apartmani, vile, bungalovi.

Regionalni potpredsednik za Evropu kompanije „Meriot internešenel“ Markus Lehnert istakao je da je projekat izgradnje hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji veoma važan korak i za njihovu kompaniju, te da posle glavnog grada, šire lanac i u unutrašnjosti zemlje.

Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri ocenio je da je projekat izgradnje ovog kompleksa u saradnji kompanija „Milenijum rizorts“ i „Meriot internešenel“ važan i za Srbiju i za SAD, i to ne samo u ekonomskom, nego i u kulturnom smislu.

On je naveo da će u Vranjskoj Banji biti izgrađen jedan od najlepših hotelskih kompleksa u ovom delu Evrope.

Izvor:www.srbija.gov.rs
Foto:www.srbija.gov.rs



Selaković: Unapređenje saradnje sa SAD jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije

10. maj 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Entonijem Godfrijem.

Šef srpske diplomatije istakao je da je unapređenje svih oblasti saradnje sa SAD jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, kao i da je naša zemlja posvećena što sadržajnijoj i široj saradnji.

Ambasador Godfri je naglasio podršku Sjedinjenih Američkih Država evropskom putu Srbije, kao i privrednom rastu Srbije i regiona.

U godini kada obeležavamo 140. Godišnjicu bilateralnih odnosa Srbije i SAD, postoji želja da se radi na projektima od obostranog interesa i da se pređe u višu fazu zasnovanu na partnerskoj saradnji, istakao je Selaković i dodao da je u tom cilju Srbija naročito zainteresovana za unapređenje ekonomskih relacija sa SAD.

Ministar Selaković i ambasador Godfri istakli su brojne aktivnosti i posvećenost ambasadora Srbije u Vašingtonu Marka Đurića razvoju srpsko-američkih odnosa i obeležavanju 140 godina bilateralne saradnje dve države.

Šef srpske diplomatije istakao je i da je naša zemlja zahvalna Vašingtonu na kontinuiranoj podršci dijalogu sa Prištinom pod okriljem Evropske unije, kao procesu za mirno, kompromisno i održivo rešavanje pitanja Kosova i Metohije.

Sagovornici su se saglasili da su obe države posvećene primeni vašingtonskog dogovora o normalizaciji ekonomskih odnosa, kao koraku u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Selaković i Godfri razgovarali su i o regionalnoj saradnji, a ambasador je istakao da su Srbija i ceo Zapadni Balkan i dalje u fokusu Sjedinjenih Američkih Država.



Sastanak predsednika Vučića sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država

29. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Sjedinjenih Američkih Država Entonija Godfrija, sa kojim je razgovarao o nastavku sprovođenja Vašingtonskog sporazuma i evropskim integracijama, kao i bilateralnoj saradnji, posebno u svetlu obeležavanja 140. Godišnjice diplomatskih odnosa.

Predsednik Vučić je rekao da je dogovor o normalizaciji ekonomskih odnosa postignut u Vašingtonu komplementaran sa aktivnostima EU i korak u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. „Srbija je uvek spremna za otvoren dijalog sa Prištinom“, istakao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je izrazio zahvalnost na kontinuiranoj podršci Vašingtona putu punopravnog članstva Srbije u EU, koji predstavlja jedan od njenih prioritetnih spoljnopolitičkih ciljeva. „Od velikog značaja nam je američka podrška u procesu evrointegracija naše zemlje. SAD bi mogle da sugerišu svojim evropskim partnerima da je napredak Zapadnog Balkana u oblasti evropskih integracija neophodan, pre svega zbog mogućnosti da i same zemlje kandidati u određenom trenutku osete zamor od konstantnog odsustva napretka. Reforma naših društava je sama po sebi cilj, ali ishod, takođe, mora biti izvestan i jasan“, naglasio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je rekao da je jačanje saradnje sa SAD jedan od spoljnopolitičkih prioriteta za Srbiju i da veruje da je želja za čvršćim vezama obostrana. Stoga je istakao da bi češće posete na visokom nivou potvrdile takvu opredeljenost dveju zemalja i u isto vreme izrazio nadu da bi američki predsednik mogao da poseti našu zemlju.

Predsednik Vučić i ambasador Godfri su se saglasili da je potrebno više projekata od obostranog interesa i, s tim u vezi, naglasili značaj angažovanja regionalne kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije DFC u Beogradu.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto:www.predsednik.rs
 



Predsednik Vučić razgovarao putem video linka sa predstavnicima Atlantskog saveta

22. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima Atlantskog saveta (Atlantic Council) o situaciji u vezi sa pandemijom Kovid-19, kao i o regionalnim pitanjima i spoljnopolitičkim prioritetima zemlje.

Predsednik Vučić je naglasio da se u nabavci vakcina Srbija nije ponašala geopolitički, već samo imajući u vidu spasavanje ljudskih života. On je rekao da ne veruje da je ono što je uradio tim na koji je ponosan, a čiji je on deo, nešto ogromno istorijsko, iako je Srbija svojim naporima dobila više vakcina od ostalih.

Predsednik Vučić je istakao da je uspeh Srbije u nabavci vakcina vezan za uspehe u ekonomiji i naveo da je Srbija po rastu druga u Evropi, te da MMF prognozira Srbiji rast od 5 odsto za tekuću godinu, dok su domaća predviđanja između 6 i 6,5 odsto rasta BDP-a. On je dodao da su snaženju ekonomije Srbije doprinele i direktne strane investicije i podsetio da je prošle godine Srbija privukla skoro 70 odsto svih investicija u regionu, što je najvažniji stub našeg privrednog rasta, pored veće javne potrošnje.

„Ti dobri rezultati su postignuti reformama pokrenutim 2014. i 2015. godine“, objasnio je predsednik Vučić i dodao da je ponosan što je Srbija mogla da pomogne regionu.

Predsednik Vučić izrazio je očekivanje da će EU u pristupnim pregovorima otvoriti klaster sa Srbijom u junu.
„Počeli smo da postižemo rezultate po brojnim pitanjima iz oblasti vladavine prava. Mislim da dobro napredujemo i u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno da postoje problemi sa kojima moramo da se suočimo. Moramo da investiramo ogromne napore u savladavanju svih tih problema. Spremni smo da saslušamo sve kritike. Ako smo sposobni da postižemo rezultate u ekonomiji i vakcinaciji, nemam sumnje da smo sposobni da poboljšamo i stanje ljudskih prava i demokratije“, zaključio je predsednik Vučić. On je istakao da je najvažnije očuvanje mira i stabilnosti u regionu i da bi region zapadnog Balkana mogao da bude motor razvoja cele Evrope ukoliko bi došlo do formiranja jedinstvenog tržišta u okviru inicijative "mini šengen".

Predsednik Vučić je, govoreći o situaciji na Kosovu i Metohiji, rekao da obe strane moraju da ispune ono što je potpisano u Briselu.

„Od Beograda ne čujete nikakve ucene. Ne pretimo ratnom kompenzacijom i tužbama, ali to svaki dan čujemo od Prištine i nema reakcije SAD i EU“, naveo je predsednik i istakao da je važno da se poveća poverenje između dve strane i da se ne sme stvarati neprijateljska atmosfera. On je naglasio da Srbija mora više da uloži u odnos sa SAD i poveća poverenje američke strane.

„Potrebne su nam SAD kao prijatelj Srbije jer možemo da uradimo nešto dobro.  Možemo da napredujemo uz podršku SAD. To je preduslov za napredak ekonomije. Možda SAD nisu naš najbolji prijatelj, ali su prijatelj sa kojim imamo zajednički interes i zajedničku budućnost“, rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbija želi da ima što više podrške. On je podsetio da postoji vojno tehnička saradnja, ali i saradnja na drugim poljima.

„Sve više raste i zanimanje američkih kompanija koje su spremne da ulažu“, zaključio je predsednik Vučić.
Govoreći o zelenoj agendi, predsednik Vučić je naveo da to nije lako pitanje za region, kao ni Srbiju, iako su svi saglasni da je zelena transformacija neophodna.

„Sada više nisu glavna tema radna mesta i životni standard jer građani znaju da sve ide dobrim putem, već se govori o ekologiji. Zaštita životne sredine je bitna tema, kojoj ćemo se posvetiti, ali ne treba ići u krajnost“, poručio je predsednik Vučić i istakao da je ponosan na razvoj Srbije.

Izvor:www.predsednik.rs
Foto:www.predsednik.rs



Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF

21. april 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnihstranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnojpodršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor:www.predsednik.rs
Foto:www.predsednik.rs



Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

13. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava kojeima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a svekako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.



Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači
13. april 2021. godine
 
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.
 
Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.
 
Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.
 
Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.
 
„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.
 
Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.
 
Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.   
 
„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.
 
Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.
 
Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.
 
„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.
 
Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.
 
„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.
 
Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.
 
„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.
 
Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.
 
Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.
 
„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.
 
To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.
 
Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.
 
Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.
 
Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.
 
 
U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:
 
 
Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
 
Poštovani specijalni predstavniče,
 
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
 
Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.
 
Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.
 
Gospodine predsedniče,
 
U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.
 
Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.
 
Poštovani članovi Saveta bezbednosti,
 
Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.
 
Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.
 
Gospodine predsedniče,
 
Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“.Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.     
 
Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.    
 
Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu.Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.
 
Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.          
 
Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica. 
 
Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.
 
Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.         
 
U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.
 
Poštovane članice Saveta bezbednosti,
 
Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska(Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.
 
Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.
 
Cenjene članice Saveta bezbednosti,      
 
Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.
 
Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.
 
Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti.Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.
 
Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.
 
Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“i kako uporno insistira na tome da Beogradprizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?         
 
Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.
 
Poštovani gospodine predsedniče,
 
Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.   
 
Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.
 
Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.
 
Hvala na pažnji.


Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

24. mart 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve,čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj neveruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedesetdevete.  Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima  i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (ViaDolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor:www.predsednik.rs
Foto:www.predsednik.rs



La République de Serbie au Mois de la Francophonie

La République de Serbie en qualité de membre associé à l'OIF, de concert avec toute la communauté francophone dans le monde entier, célèbre le Mois de la Francophonie. Pour tous les amateurs de la culture serbe et de la langue française, le Ministère de la Culture et de l'Information de la République de Serbie a préparé un vaste programme et L’Ambassade/la Mission permanente/le Consulat de la République de Serbie à…… vous invite à découvrir la diversité et la richesse de la culture serbe en français.



Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol



Predsednik Vučić razgovarao sa specijalnim izaslanikom američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa specijalnim izaslanikom američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom, sa kojim je razmotrio brojna regionalna pitanja, opštu situaciju u vezi sa pandemijom Kovid-19, mere za oporavak ekonomije, kao i nastavak dijaloga sa Prištinom.

Sagovornici su se pre svega osvrnuli na trenutno stanje u pogledu pandemije, koja je ostavila ozbiljne posledice po zdravlje i živote ljudi širom sveta, kao i na globalnu ekonomiju. Predsednik Vučić je obavestio specijalnog izaslanika Palmera o merama koje je Srbija preduzela u cilju zaštite stanovništva, kao i o toku vakcinacije građana Srbije.

Palmer je čestitao Srbiji na izuzetnom uspehu u vakcinaciji, kao i na pomoći u vakcinama koje su isporučene zemljama u regionu. On je posebno istakao značaj takve regionalne politike koja je usmerena na solidarnost i povezivanje, naglasivši da upravo u izazovnim vremenima države treba da pronađu priliku da iskažu spremnost na saradnju.

Dvojica sagovornika su razgovarali i o sveukupnoj regionalnoj situaciji i saglasili se da su mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu od suštinske važnosti za politički i ekonomski napredak celog regiona.

„Srbija jeste i uvek će biti čvrsto posvećena miru, prosperitetu i dobrobiti svih ljudi koji žive na Zapadnom Balkanu. U tom smislu, naša zemlja se dosledno zalaže za dijalog, solidarnost, projekte i saradnju koji za cilj imaju povezivanje naroda, kultura i ekonomije, što će sve zajedno doprineti opštoj stabilnosti i boljem životu svih“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je današnji razgovor bio, kao i uvek do sada, otvoren i sadržajan.

„Razmotrili smo mnoga važna pitanja, kao i sve razlike koje postoje između nas“, naglasio je predsednik Vučić, posebno istakavši da je jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije da u budućnosti pronalazimo rešenja koja bi značila bolje i intenzivnije bilateralne odnose između SAD i Srbije.

Američki zvaničnik je naglasio da je jedan od prioritetnih interesa SAD upravo stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana i pohvalio je konstruktivnu ulogu Srbije u regionalnim inicijativama, poput „mini šengena“ i brojnih infrastrukturnih projekata koji će u znatnoj meri podići kvalitet života svih građana u regionu, ali i dodatno unaprediti i osnažiti regionalno ekonomsko povezivanje.

Predsednik Vučić je posebno istakao da će Srbija nastaviti da se zalaže za postizanje stvarnog i održivog kompromisa u rešavanju pitanja Kosova i Metohije, uz zaštitu interesa tamošnjih Srba, kao i očuvanje državnih i nacionalnih interesa Srbije.

Palmer je istakao da SAD podržavaju proces koji vodi Evropska unija i dodao da očekuje da će ubrzo uslediti nastavak dijaloga, pri čemu je istakao važnost sprovođenja Briselskog sporazuma i još jednom potvrdio posvećenost Sjedinjenih Država dijalogu i razgovorima o spornim pitanjima.

Dvojica sagovornika su razgovarala i o značaju medijskih sloboda u regionu, ekonomskoj situaciji, kao i o posledicama koje je pandemija ostavila po privredu svih zemalja sveta, uz poseban akcenat na mere oporavka privrede, kao i daljoj ekonomskoj saradnji između Srbije i SAD.

Beograd,
15. mart 2021. godine



Srbija može da računa na podršku SAD na svom evropskom putu

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas putem video-linka sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara i specijalnim predstavnikom Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metjuom Palmerom.

Tom prilikom je bilo reči o bilateralnim odnosima dveju država, situaciji u regionu i dijalogu Beograda i Prištine, kao i ekonomskim odnosima i američkim investicijama u Srbiji.

Brnabić je istakla da je jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije unapređenje svih oblasti saradnje sa SAD, napomenuvši da se ove godine navršava 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa naših zemalja.

Ona je, govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, naglasila da će Beograd ostati posvećen dijalogu i spreman za njegov nastavak, ali će, kako je objasnila, nastaviti i da insistira na potpunoj implementaciji dosadašnjih sporazuma.

Zamenik pomoćnika državnog sekretara poručio je da SAD podržava proces koji vodi Evropska unija, i dodao da očekuje da će ubrzo uslediti i nastavak dijaloga.

On je istakao važnost sprovođenja Briselskog sporazuma, ocenjujući da se ne kreće od početka, već da su mnogi segmenti sporazuma, koji se odnose na poboljšanje života građana, već sprovedeni.

Prema njegovim rečima, kompromis je osnova ne samo dijaloga, već i budućeg sporazuma dveju strana.

Palmer je naveo da je prevashodni interes SAD stabilnost i bezbednost regiona Zapadnog Balkana, i pohvalio konstruktivnu ulogu Srbije u regionalnim inicijativama poput „malog šengena“.

Premijerka je ponovila da je Srbija posvećena unapređenju odnosa sa susedima, a da je tokom pandemije doprinos saradnji sa zemljama u regionu posebno bio vidljiv kroz upućivanje vakcina, humanitarne i medicinske pomoći.

Srbija može da računa na podršku SAD na svom evropskom putu, naglasio je Palmer i istakao da je ostvaren napredak u evrointegracijama i reformama, pre svega u domenu ekonomije.

Brnabić je, kada su u pitanju evrointegracije, istakla da je Srbija prihvatila novu metodologiju Evropske unije i da u narednom periodu očekuje pozitivne signale Unije.

Sagovornici su razgovarali i o mogućnostima povećanja ekonomske saradnje i američkih investicija na našem tržištu, uz ocenu da su američke kompanije koje već posluju u Srbiji zadovoljne postojećim uslovima.

Specijalni predstavnik Stejt departmenta iskoristio je priliku da pohvali pozitivan trend imunizacije stanovništva u Srbiji, ali i da zahvali za uspešno sprovedenu vakcinaciju službenika američke ambasade u Srbiji.

Beograd,
12. mart 2021. godine



Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

08. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je  naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Govor ministra na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu



Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

 

18. februar 2021. godine

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visoko preosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobioime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirijeje, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radio difuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radio difuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. 

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.


Izvor: SPC



Srećan Dan državnosti Republike Srbije!

Svim našim građanima želimo srećan Dan državnosti Republike Srbije!

Čestitka Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije

Reportaža Radio TV Avala iz Čikaga



Selaković: Neobična greška ambasade SAD

 

Ambasada SAD u Srbiji napravila je danas neobičnu grešku stavljajući znak jednakosti između čestitki koje su povodom Dana državnosti Srbiji uputili predsednici Donald Tramp i Džozef Bajden.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, kako ju je video predsednik Donald Tramp u svojoj prošlogodišnjoj čestitki, i pitanje takozvanog uzajamnog priznanja koje pominje predsednik Bajden ni formalno-pravno a ni materijalno ne znače isto, pa čak ni približno isto.

Podsetiću da je predsednik Donald Tramp i prilikom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma bio veoma spreman da sasluša i uvaži gledišta Srbije, i da, bez ulaženja u pitanje takozvanog uzajamnog priznanja, našoj zemlji oda priznanje kao faktoru stabilnosti i motoru demokratskog i ekonomskog razvoja čitavog regiona.

Ne samo da predsednik Tramp nije insistirao na takozvanom uzajamnom priznanju Beograda i Prištine, već je bio sklon da se zajedno sa nama upusti u traganje za inovativnim rešenjima koja bi istinski stabilizovala region.

U čestitki koju smo dobili od predsednika Bajdena se ta vrsta raspoloženja ne prepoznaje, što ne znači da novi predsednik SAD, kao čovek koji izuzetno dobro poznaje prilike na Zapadnom Balkanu, neće biti naklonjen kompromisu Beograda i Prištine, odnosno da će sprovoditi politiku nametanja rešenja koja sasvim evidentno ne može na trajan način stabilizovati region.

Beograd, 9. februar 2021. godine



Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana

 

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd, 7. februar 2021. godine



Čestitka predsednika SAD povodom Dana državnosti Srbije

 

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden uputio je pismo-čestitku predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti Srbije, u kojoj se kaže:

„U ime američkog naroda upućujem iskrene čestitke Vama i Vašim sugrađanima povodom Dana državnosti Srbije 15. februara.

Imajući u vidu 140 godina partnerstva između naših dveju zemalja, Sjedinjene Države ostaju trajno posvećene unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti.

I dalje ostajemo nepokolebljivi u podršci cilju Srbije u pogledu evropskih integracija i pružamo vam podsticaj da i dalje preduzimate teške korake ka postizanju tog cilja, uključujući uvođenje neophodnih reformi i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji sa Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje.

Snaga naših odnosa temelji se na dubokoj istoriji veza između naših naroda koji su ratovali kao saveznici u oba svetska rata i mi izuzetno cenimo veliki doprinos koji su Srbi dali američkom društvu u mnogim oblastima. Takođe cenimo našu blisku saradnju u borbi protiv pandemije Kovid-19, dok se zajedno suočavamo sa ovim globalnim izazovom bez presedana.

Radujem se saradnji sa Vama na produbljivanju prijateljskih veza između naših zemalja i jačanju odnosa između Srbije i Sjedinjenih Država. Vama i narodu Srbije želim da radosno proslavite svoj praznik“, navodi se u čestitki predsednika Bajdena.

7. februar 2021. godine
 



Selaković čestitao Blinkenu na izboru za državnog sekretara

 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola  Selaković čestitao je večeras Entoniju Blinkenu na izboru za novog državnog sekretara SAD.

„Iskrene čestitke Entoniju Blinkenu na njegovom novom poslu - radujemo se saradnji i obeležavanju 140. godišnjice odnosa Srbije i SAD ove godine, pošto ćemo intenzivirati našu saradnju“, poručio je Selaković na Tviter nalogu Ministarstva.

Beograd, 26. januar 2021. godine
 



Selaković i Gujon čestitali Savindan

 

utorak, 26.01.2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku, objavljenom na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

"Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti", rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

"Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, koji je imenovan za vršioca dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu u okviru Ministarstva spoljnih poslova, kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

"Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati", rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

"Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo", rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug



Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije

 

utorak, 26. januar 2021.    

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku" ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.


Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Djurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, neskrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.

Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

Izvor: Politika



Reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade Srbije

 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorima zemalja Kvinte i šefom Delegacije Evropske unije o nastavku sprovođenja reformi na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

Brnabić je potvrdila da punopravno članstvo u EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet Srbije, naglasivši da su reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade Srbije.

Ona je istakla da je Srbija iskreno posvećena sprovođenju korenitih reformi u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije, jačanju nezavisnih institucija i slobodi medija, i dodala da je u praksi već mnogo toga urađeno.

Premijerka je upoznala ambasadore Kvinte i šefa Delegacije EU sa konkretnim merama koje je Vlada Srbije do sada preduzela u oblasti vladavine prava i ukazala na dalje ispunjavanje preporuka GREKO.

Prema njenim rečima, usvojena je inicijativa za izmenu Ustava i prosleđena je Skupštini, izabrani su novi članovi Državnog veća tužilaca, a radi se na uspostavljanju jedinstvenog i centralizovanog sistema za upravljanje predmetima.
Radi se, kako je navela, na daljem jačanju saradnje sa nezavisnim telima i institucijama, kao i na unapređenju izbornih uslova, između ostalog, formiranjem Radne grupe za unapređenje izbornih uslova.

Ona je ukazala na to da je, kada je reč o slobodi medija, Vlada usvojila Akcioni plan za implementaciju Medijske strategije i formirala Radnu grupu za bezbednost novinara.

Ambasadori zemalja Kvinte pozdravili su mere koje je Vlada Srbije sprovela, ocenivši da su to ohrabrujući koraci u dobrom pravcu i predstavljaju osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja.

Brnabić je izrazila očekivanje da će reforme koje se sprovode biti prepoznate i adekvatno vrednovane i da će 2021. godine doći do ubrzanja pristupnih pregovora sa Srbijom.

Beograd,  21. januar 2021. godine



Čestitka novoizabranom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država


 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je čestitku novoizabranom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Džozefu Bajdenu, u kojoj se kaže:

„Primite moje iskrene čestitke povodom stupanja na odgovornu dužnost predsednika Sjedinjenih Američkih Država, uz najbolje želje za dobro zdravlje i mnogo uspeha, na dobrobit Vaše zemlje i svih njenih građana.

Duboko verujem da ćete je obavljati sa istinskom posvećenošću, neiscrpnom energijom i jasnom vizijom, koja odlikuje Vašu dugu političku karijeru i bogato državničko iskustvo. Nema ništa časnije od služenja domovini, ne posustajući pred velikim izazovima, kakve nose neizvesna vremena sakojima je svet sada nevoljno suočen.

Poštovani predsedniče,

Ove godine se navršava 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD. U prethodnom periodu smo obeležili važne jubileje iz zajedničke istorije, sećajući se svetlih primera našeg savezništva na strani istine i pravde. Upravo su oni bili snažan podsticaj da mi, u Srbiji, nastojimo da odnose sa SAD vratimo na nivo istinskog partnerstva, kakvi su bili i kakvi treba da budu, uprkos ožiljcima koje su ostavila vremena nerazumevanja i neslaganja. Uveren sam da ćemo, uz međusobno poštovanje i zajedničke vrednosti, u Vama imati partnera za jačanje političkog dijaloga i ekonomske saradnje.

Zato mi dozvolite da Vam uputim poziv da, sada kao predsednik SAD, posetite Srbiju, sa nadom da Vam je prethodni boravak 2016. godine ostao u lepom sećanju i da je želja za bogatijim srpsko-američkim vezama obostrana“, navodi se u čestitki predsednika Vučića.

Beograd, 20. januar 2021. godine
 



Srbija se pridružila SAD u obeležavanju Dana Martina Lutera Kinga

 

18.1.2021.

Srbija se pridružila Americi u obeležavanju Dana Martina Lutera Kinga, a tim povodom na Tviteru se oglasio ambasador Srbije u SAD Marko Đurić.

,,Na ovaj dan sećamo se i odajemo počast nasleđu dr Martina Lutera Kinga, koje traje u našim srcima, umu i duši jer su njegove reči, vrednosti i njegov san večni i univerzalni za celo čovečanstvo“, napisao je Đurić u objavi.

On je objavio i citat Martina Lutera Kinga: ,,Tama ne može da istera tamu, to može samo svetlost. Mržnja ne može da isterati mržnju, to može samo ljubav".

U SAD se danas obeležava Dan Martina Lutera Kinga, baptističkog sveštenika koji je bio jedan od najpoznatijih boraca za građanska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1964. godine.

U borbi za ravnopravnost Afroamerikanaca u SAD koristio je metode nenasilja i građanske neposlušnosti.

Ubijen je 4. aprila 1968. u Memfisu, pred početak promocije ,,Kampanje siromašnih“, koju je pokrenuo početkom te godine.

Smatra se jednim od najboljih govornika u istoriji SAD. Njegovi govori i propovedi poput „Volite svoje neprijatelje" i „Imam san", danas su baština ne samo Amerikanaca već i celog čovečanstva.

 



Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.
Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlučno pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.
Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.
Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popoust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115 , Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrbvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4 a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albancija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd, 12. januar 2021. godine
 



Srbija će nastaviti da gradi sve bolje odnose sa SAD

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je želja Srbije da gradi sve bolje odnose sa SAD i da će se truditi da to i uradi.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje novinara, prilikom posete Univerzitetskoj dečjoj klinici ”Tiršova”, o tome kako će dolazak Džozefa Bajdena na funkciju predsednika SAD uticati na odnose sa Srbijom, podsetila na to da je Amerika jedan od najvažnijih partnera naše zemlje.

Predsednica Vlade je izrazila zadovoljstvo zbog toga što je Srbija u vreme mandata Donalda Trampa uspela da uradi mnogo na popravljanju odnosa.

Zahvaljujem se beskrajno i ambasadoru SAD Entoniju Godfriju. Želja nam je da nastavimo da gradimo sve bolje odnose SAD i Srbije, naglasila je premijerka.

Beograd, 10. januar 2021. godine



Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

 

NEDELJA, 03. JAN 2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

"Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga ođednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.
On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

"Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za intesere naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

"Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomgonemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće.

Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

"Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljani lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.
Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

"Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.



Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti

SUBOTA, 02. JAN 2021

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

"U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Nikola Selaković za Tanjug i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.
Među "upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

"Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u Vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju – zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

"Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanje Srbije i sprskog naroda.

"Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi – naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.
Podseća da je spoljno političke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

"Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. "malog Šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

"Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikcija u prošlosti ozbiljno utiacala na položaj srpskog naroda i Sbrije.

"Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivou.

"To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

IZVOR:TANJUG



Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti

 

utorak, 29. decembar 2020. godine

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti", rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta. Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi", ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni", čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u", istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.
Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.
Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.
Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.

Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova. Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzije, dok, posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbije da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.
Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.



Đurić: Odnosi sa SAD od sudbinskog značaja sa Srbiju

ponedeljak, 28. decembar 2020. godine

Odnos sa SAD je od sudbinskog značaja za Srbiju i naš narod, izjavio je novi ambasador u Vašingtonu Marko Đurić i istakao da će se Srbija u novoj godini i pred novom američkom administracijom boriti i za novu šansu za produbljivanje i poboljšanje sveukupnih odnosa sa SAD.

Đurić je u izjavi za Tanjug iz Vašingtona rekao da je odnos sa SAD od sudbinkog značaja za narod i zemlju, jer od njega zavisi, i on se prožima sa svim prioritetima naše državne i nacionalne politike.

Kako je rekao, od tog odnosa zavisi u velikoj meri i uspeh srpske ekonomije, prožima se i s pitanjem Kosova i Metohije, položajem srpskog naroda u BiH i celom regionu.

"Zato moramo marljivo i predano ovde da se borimo, svakodnevno, da stvorimo naše, srpske lobiste, da imamo naše podržavaoce i u medijima, i u ''tink tenkovima'' i na svim drugim mestima, da razumemo koliko je važno da dobro poznajemo politički sistem SAD, da naša dijaspora bude dobro uvezana, da složno ovde stvaramo novu sliku Srbije", rekao je Đurić.

Ambasador je naveo da su prethodnih godina uloženi ozbiljni napori u izgradnji dobrih personalnih odnosa s nekima od ključnih političkih ličnosti u SAD.

Prema njegovim rečima, i predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i nekolicina drugih zvaničnika izgradili dobre lične odnose s kongresmenima, ali i sa izbranim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, stvorivši tako preduslove da Srbija u Americi može da se predstavi kao priča o uspehu, što ona, istakao, i jeste.

"Srbija je danas priča o uspehu, zemlja koja ima ubedljivo najveći privredni rast i, uprkos epidemiji koronavirusa, uspela da privuče najveći broj direktnih stranih investicija", rekao je Đurić.

Istakao je da je želja da SAD budu deo ciklusa ulaganja u Srbiju, što je šansa i za američku i za srpsku privredu.
Đurić je istakao da se sledeće godine obeležava značajan jubilej, 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i SAD.

"Svakome do koga možemo da dođemo, prići ćemo, sa iskrenom željom da Srbija i SAD, u interesu obe strane, budu bliže, na osnivama koje podrazumevaju odnos međusobnog uvažavanja i poštovanja, uvažavajući činjenicu da se po nekim pitanjima razlikujemo, ali sa željom da budućnost bude drugačija i bolja", rekao je Đurić.

Primetio je da prošlost ne možemo da promenimo niti da nju da utičemo, ali na budućnost možemo.

"Srbija je samostalna i dostojanstvena zemlja i kao takva želi da gradi svoje odnose", naglasio je ambasador Srbije u SAD.

Kada je reč o haubici "Nora", proizvodu srpske vojne industrije, koja će početkom sledeće godine biti upućena na probno gađanje u SAD, nakon čega bi mogla da postane deo naoružanja američke vojske, Đurić je rekao da da je to velika čast za srpsku odbrambenu industriju.

"Uspeh naše "Nore" dobacuje čak dovde. Očekujem da nakon testiranja bude ozbiljno razmotrena njena upotrba za potrebe ovdašnjih oružanih snaga. To je velika čast za našu odbrambenu industriju i poruka i drugim oružanim snagama na svetu, da mogu da razmatraju nabavku srpske vojne opreme", rekao je Đurić.

Izvor: Tanjug



Vašington - Ambasador Djurić: Novi početak za Ameriku i nova prilika za Srbiju

petak, 25. decembar 2020.

Novi tim ambasadora Srbije u Vašingtonu ima nameru da 24 sata, sedam dana u nedelji radi na tome da imidz i priču o Srbiji na najpozitivniji način širi u SAD, izjavio je ambasador Srbije u SAD Marko Djurić.

Djurić za RTS navodi da srpski i američki interesi mogu i treba da se preklapaju po različitim pitanjima i da od SAD izgradimo jedan od stubova naše stabilnosti i napretka. On je rekao da veruje u primenu Vašingtonskog sporazuma i dobru saradnju sa novom američkom administracijom u pronalaženju rešenja za Kosovo i Metohiju.

"Verujem da je novi početak za Ameriku i nova prilika i za nas i da mnogo toga zavisi od onoga koliko ćemo da radimo i koliko ćemo da se trudimo", kaže Djurić i podseća da se sledeće godine obeležava 140 godina diplomatskih odnosa Srbije i Amerike i to je, kako kaže, izvanredna prilika da se odnosi unaprede.

Danima su mediji u Srbiji izveštavali o sednici Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma američkog Kongresa, na kojoj su bivša američka državna sekretarka Madlen Olbrajt i predsedavajući Eliot Engel govorili o tome da Srbija ne sme da stopira proces razvoja državnosti Kosova, jer je Kosovo nezavisno i da Srbija neće ući u EU dok ga ne prizna.

"Eliot Engel je izgubio na izborima, čak i unutar svoje partije. Alabanski lobi se veoma oslanjao na podršku pojedinih stavova koje je on iskazivao u prethodnom periodu. Ono što će biti cilj Srbije u narednom periodu da mi imamo srpske Eliot Engel među kongresmenima, senatorima, uglednim američkim političarima. Koliko god da je teško nasleđe iz prošlosti u pojedinim segmentima, naš državni i nacionalni interes je da se potrudimo da sa Amerikom imamo bolje odnose", rekao je Djurić.
Prema njegovim rečima, mnogo znači i što je predsednik Vučić u prethodnom periodu ostvario dobre lične kontakte.

"Mi ćemo sada nastaviti to gradimo, da svakodnevno obilazimo i razgovaramo sa tim ljudima i da radimo sa predstavnicima medija, da radimo ono tradicionalno, ali i moderno lobiranje za srpski interes. U tom smislu, angažovaćemo i brojnu srpsku dijasporu koja je dugo bila podeljena na ideološkim, političkim i raznim drugim osnovama i da okupimo sve oko Srbije, oko njene budućnosti", naveo je Djurić.

Srbija je, ističe, uvek imala svoju samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku.

"Mi otvoreno govorimo ko su nam partneri, ali mi želimo da naš odnos prema SAD učinimo ništa manje prijateljskim i ništa manje partnerskim. Naprotiv, želimo da budemo blizu, da budemo zajedno u mnogim stvarima i kada delujemo zajedno možemo da budemo pravi drim tim. Po pitanju Kosova i Metohije i nekolicini drugih tema imamo mnogo o čemu da razgovaramo i uveren sam da se argumenti Srbije mnogo pažljivije slušaju nego pre. Vašingtonski sporazum potpisan je pre tri i po meseca. Predsednik Vučić u više navrata je naglasio da će Srbija poštovati taj dogovor. Ne samo da ćemo nastaviti da poštujemo Vašingtonski dogovor, nego ćemo nastaviti da insistiramo na njegovoj primeni. Svi signali koje imamo iz okruženja predsednika SAD govore o tome da će nova američka administracija nastaviti da radi sa nama na primeni", rekao je Djurić.

Tanjug



Predsednica Vlade prva primila vakcinu protiv koronavirusa

Beograd, 24. decembar 2020.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer" i "Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar  jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina kompanija „Fajzer“ i „Biontek“.



Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Saopštenja Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije



PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

U prostorijama Generalnog konzulata u Čikagu povodom obeležavanja Dana državnosti održan je prijem kome su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, lokalnih institucija, Srpske pravoslavne crkve, srpskih klubova i udruženja, kao i naši ugledni iseljenici, među kojima i bivši generalni konzul R. Srbije Desko Nikitović. 

Nakon intoniranja himni, koje je izvela naša operska diva Slađana Sarić, pročitane su čestitke koje su ovom prilikom uputili gradonačelnik Čikaga Lorry Lightfoot, ministar pravde (Attorney General) države Ilinois Kwame Raoul, kao šef trezora okruga Kuk Maria Pappas.

U svom obaćanju konzul-žeran M.Varadinović je podsetio da je prvi Ustav Kneževine Srbije – Sretenjski ustav iz 1835. godine, jedan od prvih takvih pravnih akata kojim je ograničena vlast Kneza i uvedena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ovaj liberalni Ustav simboliše trajnu težnju Srbije za demokratijom i slobodom u okviru porodice evropskih naroda.

Na kraju zvaničnog dela programa devojke iz folklornog ansambla „Kolo“ obučene u tradicionalne narodne nošnje izvele su kompoziciju „Ovo je Srbija“.

Prilog o ovom događaju napravila je lokalna RTV Avala, a vest su prenele RTS i BN

Fotografije



PROSLAVA DANA REPUBLIKE SRPSKE U ČIKAGU

U prostorijama Sabornog hrama u Čikagu održana je proslava Dana Republike Srpske i njene slave Sv. Stefana. Na poziv Udruženja Srba Republike Srpske ovom događaju prisustvovao je i konzul-žeran Milan Varadinivić, koji se u svom kraćem obraćanju zahvalio na srdačnom dočeku, podsetio na vrednost mira i izrazio nadu da će se svi narodi u regionu ubuduće posvetiti razvijanju međusobne saradnje.

Reportaže: RTV Avala i Srpska TV



BADNJE VEČE U MANASTIRU NOVA GRAČANICA

U Manastiru Nova Gračanica za Badnje veče 6. januara 2020. godine služio je Vladika Sredwezapadnoamerički Longin, uz Igumana Serafima Baltića i još nekoliko sveštenika. Nakon večernje službe i paljenja Badnjaka u manastirskom domu poslužena je večera za sve goste.

  



JUBILARNI KONCERT FOLKLORNOG ANSAMBLA "DUKATI I BISERI" IZ ČIKAGA

Na poziv Kangrga Dušanke, vođe ansambla „Dukati i Biseri“, konzul-žeran M. Varadinović prisustvovao je 14. decembra 2019. jubilarnom koncertu posvećenom desetogodišnjici osnivanja ove folklorne grupe. Koncert je održan u svečanoj sali srednje škole „Taft“ koju pohađa dosta dece naših državljana koji žive u tom kraju. U programu su učestvovali i ansambl „Kolo“ iz Hamiltona (Ontario, Kanada), kao i ansambl „Svilen konac“ iz Rokforda (Ilinois).

Više članovi ansambla „Dukati i Biseri“ aktivni su i kao glumci u ovdašnjim pozorišnim trupama „Mira Sremčević“ i „Atelje 312“. Ovaj ansambl takođe je učestvovao u organizaciji kraćeg programa povodom proslave Nacionalnog dana R. Srbije u prostorijama GK u Čikagu 2019. godine.

Koncert ansambla „Dukati i Biseri“ održan je uz podršku Kancelarije za dijasporu R. Srbije.

Reportaža RTV Avala



KONZULARNI DAN U LAS VEGASU

Konzul-žeran Milan Varadinović posetio je 12. decembra 2019. godine SPC Sv. Simeon Mirotočivi u Las Vegasu. Osim susreta sa sveštenikom Katanić Jovanom i predsednikom crkvene opštine Glogovac Bojanom, razgovarao je i sa više naših građana u pokušaju da im pomogne u rešavanju njihovih konzularnih problema. Ovim povodom bio je priređen i zajednički ručak u crkvenoj sali, kome je prisustvovalo oko 100 naših građana.

U parohiji SPC Sv. Simeon Mirotočivi u toku je izgradnja nove crkve, a aktivna je i folklorna grupa koja okuplja 80-toro dece i nastupa po raznim parohijama u Zapadnoj Americi. Pri Crkvi su organizovani i časovi veronauke i srpskog jezika.



SRPSKI FILMSKI FESTIVAL U ČIKAGU

U Čikagu je od 6. do 8. decembra održan sedmi po redu Srpski filmski festival pod nazivom "Ka svetlosti, bez međa". Festival je bio posvećen sećanju na 20-to godišnjicu NATO bombardovanja Srbije. Organizator festivala je Slavica Petrović, koja je takođe i vlasnik/urednik lokalnog lista na srpskom jeziku „Ogledalo“. Pred otvaranje festivala publici je predstavljen i novi konzul-žeran Milan Varadinović.

Festival je nakon prikazivanja kratkog uvodnog filma „Ka svetlosti“ otvorio Miloš Biković, producent i glumac prvog prikazanog filma „Balkanska međa“. Gosti festivala bili su i Petar Ristovski - režiser filma „Kralj Petar Prvi“, Miodrag Radonjić – glumac i koproducent filmova „Južni vetar“ i „Balkanska međa“, Danica Ristovski – glumica i Teodora Ristovski – glumica, kao i Miloš Rastović, jedan od čelnih ljudi Srpskog nacionalnog saveza iz Pensilvanije (SNF je najstarije udruženje Srba u SAD) i režiser filma „Teslin narod“.

Povodom Filmskog festivala u prostorijama Generalnog konzulata R. Srbije u subotu 7. decembra održana je konferencija za štampu, na kojoj su učestvovali svi gosti festivala, a državni sekretar MSP R. Srbije Nemanja Stevanović je informisao prisutne o podsticajnim merama Vlade R. Srbije za razvoj filmske industrije.

Konferenciju za štampu vodila je novinar i književnik Mila Filipović, a pratili su je lokalni mediji: „RTV Avala“, „Srpska TV“ i „Čikago dešavanja“.  Govorio je i Miloš Rastović iz Pensilvanije, autor filma Teslin narod.

Reportažu RTV Avale prenela je RTS.



UČEŠĆE LEKARA IZ SRBIJE NA SVETSKOM KONGRESU RADIOLOGA U ČIKAGU

U Čikagu je od 1. do 6. decembra održana 106. Konferencija svetskih radiologa. Ovo je najveći svetski godišnji skup stručnjaka iz ove oblasti, koji je ove godine okupio oko 50.000 lekara i oko 700 izlagača iz celog sveta.

Iz Srbije je ovim povodom došlo 15 lekara, proizvođača i trgovaca medicinskom opremom, među kojima su bili  predstavnici Vizarisa, kao i zdravstvenih ustanova Belmedik, Zvazdara, VMA, Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Instituta za medicinu, statistiku i informatiku.

Ovim povodom Srpsko-američko udruženje lekara i stomatologa (SAMDS – Serbian American Medical and Dental Society) u saradnji sa našim Generalnim konzulatom organizovali su 02. decembra 2019. u prostorijama Generalnog konzulata koktel za učesnike kongresa iz Srbije, njihove poslovne partnere i srpsko-američke lekare.

Reportažu RTV Avale objavila je RTS, a vest je prenela i medijska služba MSP Republike Srbije.



PROSLAVA BOŽIĆA U GRADSKOJ SKUPŠTINI

Šef trezora Okruga Kuk (kome pripada najveći deo Čikaga) Marija Papas oranizovala je 6. decembra 2019. godine u prostorijama Gradske skupštine Čikaga tradicionalnu proslavu Božića. Ovom prilikom pevale su se Božićne pesme, a u holu Gradske skupštine svaka država ili region imali su mogućnost da ukrase po jednu jelku.

Srpska jelka nalazila se odmah pored Grčke, a nju je u duhu srpske tradicije i našeg Božića, kao i prethodnih 20 godina, ukrasila naša državljanka Vera Čalović, na čemu joj od srca zahvaljujemo.



BOŽIĆ U SVETU (Christmas Around the World)

U Muzeju nauke i industrije (MSI) u Čikagu ova manifestacija održava se u kontinuitetu od 1942. godine i sada su gotovo sve zemlje sveta zastupljene su svojim božićnim aranžmanima. Izložba traje od sredine novembra do kraja prve nedelje januara.

Srbiju je predstavljao izuzetno ukusno i znalački aranžiran izlog posvećen simbolici pravoslavnog Božića koji je priredila porodica Romano, na čemu im srdačno zahvaljujemo.  



POSLEDNjE IZVOĐENjE PREDSTAVE ZONA ZAMFIROVA

Srpsko pozorište "Mira Sremčević" iz Čikaga izvelo je 15. novembra 2019. godine pred punom salom poslednji put svoju predstavu Zona Zamfirova, kojoj je na poziv organizatora Slavice Petrović prisustvovao i konzul-žeran Milan Varadinović.

U pripremi je predstava "Gospođa ministarka", čiju premijeru očekujemo 6. marta 2020. godine u Skoki Teatru.



KONCERTI PIJANISTKINjE JASNE POPOVIĆ - „Serbia around the piano”

U okviru projekta „Serbia Around the Piano World", poznata srpska pijanistkinja Jasna Popović održala je 12. novembra u Čikagu i 14. novembra 2019. godine na Havajima svoje solističke koncerte.

U Čikagu su izvedena dela autora iz Srbije, Andore, Brazila, Italije, Izraela, S. Makedonije i Španije. Koncertu je prisustvovala i prof. Nataša Bogojević, koja je autor kompozicije „Kolo“.

Na Havajima su izvedena dela havajskih (Magnuson), srpskih (Tajčević, Mokranjac, Bogojević, Despić i Krstajić) i drugih svetskih autora (Kruksent, Barčelo, Pružanski i Porto). Bio je to prvi solo koncert srpskog umetnika na Havajima.

Koncertu u Čikagu prisustvovao je konzul-žeran Milan Varadinović, a koncertu na Havajima nekadašnji ekonomski savetnik pri Generalnom konzulatu R. Srbije u Čikagu Milomir Ognjanović.

Pijanistkinja se zahvalila na finansijskoj pomoći Ministarstvu spoljnih poslova R. Srbije – Kancelariji za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.



SLAVA UDRUŽENjA SRPSKO AMERIČKIH LEKARA I STOMATOLOGA

Udruženje srpsko američkih lekara i stomatologa (Serbian-American Medical and Dental Society) proslavilo je 10. novembra 2019. godine svoju slavu Sv. Kozma i Damjan.

Reportaža RTV Avala



SRPSKI ŠTAND NA MANIFESTACIJI „PASSPORT TO THE WORLD“

U organizaciji Rotari kluba br. 1, u velikoj svečanoj sali čuvenog Union League Club organizovana je manifestacija "Passport to the World", na kojoj je učestvovalo ukupno 46 različitih entiteta i to: 18 generalnih konzulata, 11 trgovinskih predstavništava,  3 vladine institucije, kao i 4 NVO/kluba. Rotari klub je za ovu priliku obezbedio i bogato posluženje, a Generalni konzulat Srbije dobio je štand na najvidljivijem mestu, odmah pored glavne bine sa koje se prisutnima obratio predsednik kluba.

Tokom manifestacije konzul-žeran Milan Varadinović i vice-konzul Milinko Špica ostvarili su veliki broj kontakata sa zainteresovanim posetiocima našeg štanda, prošili krug poslovnih kontakata Generalnog konzulata i iskoristili priliku za promociju turističkih potencijala Republike Srbije.

Informaciju o ovom događaju prenela je i pres služba MSP.



GALA VEČE KONZULARNOG KORA U ČIKAGU

Uz podršku kancelarije gradonačelnika Čikaga 01. novembra 2010. godine održano je Konzularno gala veče kome su prisustvovali predstavnici 87 generalnih konzulata akreditovanih u Čikagu, predstavnici institucija, privrede i druge ugledne zvanice.

Nakon protokolarnog rukovanja, slikanja sa gradonačelnikom i predstavljanja svih prisutnih šefova konzulata okupljenima se obratila gradonačelnik Lori Lajtfut, koja je naglasila pozitivnu ulogu imigranata u izgradnji multikulturnog Čikaga. Ovom prilikom dekan konzularnog kora, gospođa Patricia Maza-Pittsford uručila je nagradu „globalni građanin“ predstavniku sponzora, kao i bivšem predsedniku sestrinskih gradova – posebne kancelarije pri gradskoj skupštini.

Ovaj događaj, koji je započeo skromnom inicijativom malog broja generalnih konzulata - među kojima je bio i Generalni konzulat R. Srbije, ubrzo je od strane kancelarije gradonačelnika prepoznat kao prilika za promociju Čikaga kao otvorenog grada.

GK R. Srbije predstavljao je konzul-žeran Milan Varadinović, koga je bivši generalni konzul Desko Nikitović, jedan od osnivača i počasni gost ovog događaja, veoma srdačno i ljubazno predstavio svojim prijateljima i saradnicima.



SLAVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU NOVA GRAČANICA

Manastir Nova gračanica proslavio je 14. oktobra 2019. godine svoju slavu Pokrova Presvete Bogorodice. Ovom prilikom služili su Vladika srednje-zapadnoamerički Longin i starešina manastira Iguman Baltić Serafim. Proslavi je prisustvovao konzul-žeran Milan Varadinović.

Reportaža RTV Avala



PREMIJERA MJUZIKLA "VEČNA LjUBAV"

Ansambl „Oko Sokolovo“ iz Čikaga premijerno je 19. oktobra 2019. godine, pred prepunom salom Prairie Teater u čikaškom naselju Des Plaines, izveo svoj mjuzikl „Večna ljubav“. Na poziv režisera Milana Andrijanića prisustvovao je i konzul-žeran Milan Varadinović.

Reportaže: RTV Avala i Serbian Times
 



BEOGRADSKI MARATON I TURISTIČKA ORGANIZACIJA BEOGRADA NA ČIKAŠKOM MARATONU

U Čikagu je 13. oktobra 2019. godine održan tradicionalni maraton u kome je učestvovalo oko 46.000 trkača iz oko 140 zemalja, od čega je oko trećina iz inostranstva. Maraton je pomoglo preko 12.000 dobrovoljaca, a pratilo ga je preko 1,7 miliona ljudi. Ekonomski efekti Čikaškog maratona procenjuju se na skoro 400 miliona USD, od čega 20 miliona za humanitarne namene.

Republiku Srbiju su na ovogodišnjem Čikaškom maratonu predstavljali direktor beogradskog maratona Dejan Nikolić i predstavnik TOB Srđan Ćopić, koji su 11. oktobra otvorili srpski štand na pratećem sajmu sporta i zdravog života. Osim toga, imali su i niz sastanaka i predstavljanja Beograda, a posebno izdvajamo medijsku „prezentaciju sestrinskih gradova“ među kojima je i Beograd.

Repotražu RTV Avale o ovom događaju prenela je RTS, a informaciju je objavila i medijska služba MSP



PROSLAVA GODIŠNjICE RTV AVALE

Na poziv našeg uglednog novinara Aleksandra Žigića konzul-žeran Milan Varadinović prisustvovao je 05. oktobra 2019. godine proslavi godišnjice rada i slave RTV Avale iz Čikaga, o čemu je sačinjena i reportaža



SLAVA UDRUŽENjA SRPSKIH ADVOKATA SVETI JOANIKIJE

Udruženje Srpskih Advokata proslavilo je 16. septembra 2019. godine, uz blagoslov vladike Longina i u prisustvu vladike Irineja, svoju slavu Sv. Joanikija. Koktelu koji je ovom prilikom organizovan u hotelu Šeraton u Čikagu osim nekoliko desetina advokata srpskog porekla prisustvovali su i sudija Ted Po, okružni sudija Laura Ajala Gonzales, vladika Irinej i konzul-žeran Milan Varadinović.

Nakon osvećivanja slavskog kolača vladika Irinej podsetio je na ranu zakonodavnu aktivnost srpske države pod okriljem SPC, počev od Nomokanona Sv. Save početkom 14. veka, nakon čega je episkop Joanikije Drugi (kasnije patrijarh) sredinom 14. veka učestvovao u pisanju zakonika srpskog kralja Stefana Dušana.

Kongresmen Ted Po u svom nadahnutom govoru podsetio je na tradicionalno savezništvo Srbije i SAD koje datira još od prvog svetskog rata. Posebno se osvrnuo na najveću ikada akciju spasavanja američkih vazduhoplovaca oborenih iznad teritorije Srbije tokom drugog svetskog rata (Pranjani). Ovom prilikom prisutnima se obratio i novi žeran GK u Čikagu, koji je bivšim kolegama govorio o važnosti struke za zaštitu zakonitosti i prava pojedinaca,  a u kontekstu pružanja konzularnih usluga.



PROSLAVA ULASKA VLADE DIVCA MEĐU LEGENDE NBA (HALL OF FAME)

U organizaciji humanitarnog fonda Ane i Vlade Divac u restoranu Dawson u Čikagu 9. septembra 2019. godine održana je donatorska večera na kojoj je obeležen ulazak V. Divca među legende NBA (NBA Hall of Fame). Na večeru su bili pozvani najveći donatori, ugledni privrednici i predstavnici najuglednijih porodica srpskog porekla, kao i više sveštenika SPC.

Nakon prezentacije fascinantnog životnog i sportskog puta našeg prvog i najpoznatijeg NBA igrača V. Divca, kratak govor održali su Ana i Vlade Divac, kao i najveći donatori njihovog fonda. Predstavljen je najnoviji projekat sakupljanja pomoći za obnovu Tehničke škole u Vladičinom Hanu, u kojoj se u lošim uslovima školuje 840 đaka, od kojih su neki već drugu godinu za redom osvojili nagradu na takmičenju u robotici.

Generalni Konzulat R. Srbije u Čikagu predstavljali su konzul-žeran Milan Varadinović i vice-konzul Milinko Špica, kao lični gosti vladike istočnoameričkog  Irineja.

Reportažu RTV Avala o ovom događaju prenela je RTS.



POSETA DELEGACIJE VRNjAČKE BANjE ČIKAGU

U Čikagu je od 28. do 31. avgusta 2019. godine boravila delegacija Vrnjačke banje, u kojoj su između ostalih bili i predsednik opštine Dejan Đurović, direktor hotela "Merkur" Dejan Stanojević, direktor hotela "Fontana" Đorđe Makuljević, kao i predstavnici Turističke organizacije Vrnjačke Banje. Delegacija je imala više poslovnih sastanaka i priliku da tokom Srpskog festivala velikom broju naših građana predstavi svoje turističke i banjske kapacitete.  

Ovom prilikom održan je poslovni sastanak i prezentacija u prostorijama Generalnog konzulata R. Srbije u Čikagu, a reportažu RTV Avala prenela je i RTS.



800 GODINA AUTOKEFALNOSTI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE - PROSLAVA U LOS ANĐELESU

Na poziv Zapadnoameričke Eparhije SPC, na čijem čelu se nalazi vladika Maksim, predstavnici Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu posetili su 01. septembra 2019. SPC Sv. Sava u San Gabrielu (Los Anđeles), gde su prisustvovali veličanstvenoj proslavi 800 godina autokefalnosti SPC. Proslavi je prisustvovao veliki broj arhiepiskopa i vladika SPC, kao i gosti iz Grčke, Ruske i Rumunske pravoslavne crkve.

Liturgiju je služio arhiepiskom Elpidofor iz Vaseljenske patrijaršije, zajedno sa mitropolitom Josifom iz Antiohijske patrijaršije i mitropolitom Savom iz Grčke američke arhiepiskopije, kao i arhijerejima SPC i to: novogračaničko-srednjezapadnoameričkim Longinom, kanadskim Mitrofanom, diseldorfsko-nemačkim Grigorijem, raško-prizrenskim Teodosijem, zapadnoameričkim Maksimom, istočnoameričkim Irinejem, bihaćko-petrovačkim Sergijem, buenosairesko-južnocentralnoameričkim Kirilom, zahumsko-hercegovačkim Dimitrijem, episkopom stobiskim Davidom iz Ohridske Arhiepiskopije i igumanom Manastira Hilandara arhimandritom Metodijem. Liturgiji je prisustvovao i Arhiepiskop Petar iz Ruske pravoslavne zagranične crkve. Patrijarh SPC Irinej bio je zbog zdravstvenog stanja sprečen da doputuje. Specijalni gosti i pojci tokom liturgije bili su učenici Prizrenske Bogoslovije.

Arhiepiskop Elpidofor ovom prilikom saopštio je odluku vaseljenskog patrijarha Vartolomeja da 800 godina autokefalnosti SPC obeleži i proslavom u Nikeji, na koju će biti pozvan  patrijarh srpski Irinej, kao i svi arhijereji SPC. U svom govoru preneo je pozdrave vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, naglasio bratske veze srpskog i grčkog pravoslavnog naroda, te izrazio zadovoljstvo što se proslava autokefalnosti održava u hramu koji nosi ime prvog srpskog arhiepiskopa monaha Sv. Save, hirotonisanog 1219. godine u Sabornom hramu u Nikeji od strane Vaseljenskog patrijarha. Arhiepiskop se osvrnuo i na jake istorijske i diplomatske veze dva naroda, kroz ratove ali i u miru, naročito na podršku 90-tih godina i aktuelnu oko nepriznavanja jednostranog proglašenja nezavosnosti Kosova.

Tokom svečanog ručka koji je usledio odlikovan je domaćin proslove, protojerej Predrag Bojović, za rad na oslikavanju hrama Sv. Save u LA. Hram su oslikavali isti majstori koji su oslikavali hram Sv. Save u Beogradu, istim stilom i istim motivima među kojima se posebno izdvaja freska novomučenika. Odlikovan je i vlasnik kalifornijske vinarije, koji je srpskog porekla i koji je proizveo posebno vino nazvano “Autocephaly 1219-2019”, koje se služilo tokom proslave.

Ovo je bila prilika da našim građanima i vrhu SPC predstavi novi žeran Generalnog konzulata R. Srbije u Čikagu, Milan Varadinović, koji je samo nedelju dana ranije preuzeo dužnost od svog uvaženog prethodnika Dejana Radulovića.



OPROŠTAJNI PRIJEM KONZULA RADULOVIĆA

Povodom završetka mandata konzula žerana Republike Srbije u Čikagu Dejana Radulovića u Generalnom konzulatu je održan oproštajni prijem.

Prijemu su prisustvovali predstavnici američkih državnih organa, američkih institucija, članovi konzularnog kora, predstavnici srpske zajednice (Eparhija Srpske pravoslavne crkve na Srednjem Zapadu, srpske organizacije i udruženja, mediji srpske dijaspore).

Prisutnima se prigodnim govorom obratio konzul žeran Dejan Radulović i tom prilikom se zahvalio na saradnji u proteklih pet i po godina.

Direktor za strateško partnerstvo i globalna pitanja Lisa Kohnke je uručila konzulu Raduloviću pismo gradonačelnice Čikaga Lori Lightfoot. U ime US Department of Homeland Security zahvalio se direktor regionalne kancelarije u Čikagu Robert White.

Takođe, konzulu žeranu su uručene zahvalnice od strane Srpskog filmskog festivala u Čikagu, lista srpske dijaspore “Ogledalo” i Udruženja krajiških Srba Prelo.

Galerija fotografija se može videti ovde.

Intervju dat Serbian Times možete pogledati ovde.



OSAM VEKOVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

U Čikagu je obeležena 800-godišnjica autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve u SAD. Centralna proslava je održana u manastiru Svetog Save u Libertvilu, predgrađu Čikaga uz prisustvo više stotina vernika i gostiju. Istovremeno, to je bila i proslava Svetog Mardarija, prvog srpskog episkopa u SAD.

Svečanu liturgiju su služili episkop srednjeamerički i novogračanički Longin, episkop istočnoamerički Irinej i episkop zapadnoamerički Maksim uz učešće i prisustvo sveštenika iz većine srpskih crkava u SAD. Nakon liturgije u paviljonu na manastirskom imanju je održan prigodan program uz učešće horova, folklornog ansambla i glumaca amatera iz Čikaga. Specijalni gosti programa su bili Bojana Peković, guslar iz Srbije, Katarina Radivojević, glumica i Jonathan Jackson, američki glumac i muzičar.

Proslavi su prisustvovali crkveni velikodostojnici iz Grčke i Ruske pravoslavne crkve, iguman manastira Hilandara i gradonačelnik Libertvila.

U ime Generalnog konzulata, proslavi je prisustvovao konzul žeran Dejan Radulović.

Osam vekova Srpske pravoslavne crkve će biti obeleženo i na Zapadnoj obali u hramu Svetog Save u San Gabrielu, Los Anđeles 31. avgusta – 1. septembra 2019. godine.



REZULTATI KONKURSA ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA DIJASPORE

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za dijasporu je objavilo rezulate konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose jačanju veza između matice i dijaspore. Sufinansiraju se projekti koji imaju za cilj učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, kao i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Na Konkursu za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore odobreno je ukupno 184 projekta u ukupnom iznosu od 50,201,000.00 (više od 484 hiljade američkih dolara).

Rezultati konkursa se mogu naći ovde.



POSETA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA I PRINCEZE KATARINE ČIKAGU

U Čikagu su boravili NjKV prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina povodom 25-godišnjice od osnivanja ovdašnje Kancelarije “Lajflajn”, humanitarne organizacije pod pokroviteljstvom princeze Katarine Karađorđević.

Tokom boravka u Čikagu, prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina su posetili američku osnovnu školu “Oskar Majer”. Učenici četvrtog i petog razreda se priredili toplu dobrodošlicu i tom prilikom otpevali na srpskom jeziku pesmu “Marširala kralja Petra garda” pripremljenu specijalno za ovu priliku. Video možete pogledati ovde.

Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina posetili su srpsku pravoslavnu crkvu Svetog Arhangela Mihaila u Lansingu, Ilinois kao i crkvu i parohijalnu školu Stare srpske pravoslavne crkve Svetog Vaskrsenja Hristovog u Čikagu. Parohijani su ih toplo primili i priredili svečane prijeme u njihovu čast.



“BALKANSKI ŠPIJUN” DUŠANA KOVAČEVIĆA U ČIKAGU

Pozorišni komad “Balkanski špijun” Dušana Kovačevića, najvećeg srpskog savremenog dramskog pisca, predstavljen je u Kulturnom centru Servantes u Čikagu. Organizatori predstavljanja srpskog komada su International Voices Project u saradnji sa američkim pozorištem “Vitalist Theatre” i Generalnim konzulatom Republike Srbije u Čikagu.

Uloge iz komada su čitali glumci “Vitalist Theatre”. Tekst drame je sa srpskog na engleski jezik preveo Dennis Barnett, profesor dramaturgije iz Ajove.

Pozorišni komad je predstavljen u okviru desetog festivala International Voices Project u Čikagu na kojem se predstavljeni pozorišni komadi iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Norveške, Rumunije, Čilea, Egipta i Južne Koreje.

Nakon čitanja dramskog komada, na pitanja gledalaca su odgovarali profesor Barnett i glumci “Vitalist Theatre”.



POSETA AMERIČKOM JEVREJSKOM KOMITETU U ČIKAGU

Konzul žeran Dejan Radulović je posetio Američki jevrejski komitet (American Jewish Committee AJC) – Regionalnu kancelariju u Čikagu i tom prilikom imao susret sa predstavnicima ove organizacije na čelu sa direktorom Laurence Boloton-om.

Predstavnici AJC su prezentovali rad ove organizacije osnovane 1906. godine i aktivnosti koje preduzimaju na zaštiti prava Jevreja širom sveta, suzbijanju antisemitizma i netrpeljivosti, zaštiti ljudskih prava i demokratskih principa.

Konzul žeran je upoznao predstavnike AJC o bilateralnim odnosima Srbije sa Izraelom,  prijateljskim vezama između srpskog i jevrejskog naroda, kao i o jevrejskoj zajednici u Srbiji. Razmenjena su stavovi i informacije o više pitanja od značaja za obe strane. Takođe, u razgovoru je ispoljen interes za uspostavljanje saradnje sa srpskom zajednicom u Čikagu.



ATLETSKI PODUHVAT MARATONCA GORANA NIKOLIĆA U ČIKAGU

Slabovidi maratonac Goran Nikolić iz Kragujevca započeo je 18. aprila 2019. godine u Čikagu novi jedinstveni atletski poduhvat kojim će za 77 uzastopnih dana istrčati 77 punih maratona. Time očekuje da će oboriti svoj prethodni Ginisov svetski rekord kada je 2016. godine trčao 55 maratona u 55 dana.

Staza na kojoj trči je u neposrednoj blizini srpskog manastira Nova Gračanica u mestu Third Lake. Pored podrške iz Srbije, dobio je podršku Eparhije Srpske pravoslavne crkve na Srednjem Zapadu, ovdašnje srpske zajednice, i fudbalskog kluba Chicago Fire na čelu sa trenerom Veljkom Paunovićem. Pokrovitelj ovog poduhvata i misije je Rotary International, te je maratonca Nikolića tim povodom primio novoizabrani predsednik Mark Daniel Maloney u svetskom sedištu ove organizacije u Evanstonu.

Ovaj atletski poduhvat ima i humanitarni karakter. Sva prikupljena finansijska sredstva će biti upotrebljena za finansiranje završetka izgradnje sportske hale u Kragujevcu koju će za sportske pripreme koristiti i paraolimpijci.    

Po dolasku u Čikago, Goran Nikolić je sa članovima tima posetio Generalni konzulat. Takođe, konzul žeran Dejan Radulović je prisustvovao startu prvog maratona i poželeo maratoncu Nikoliću uspešnu misiju.



SUFINANSIRANJE PROJEKATA DIJASPORE

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za dijasporu je raspisalo konkurs za sufinansiranje projekata koja doprinose jačanju veza između matice i dijaspore.

Konkursom je predviđeno sufinansiranje projekata koji imaju za cilj učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, kao i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Konkurs je otvoren do 01. aprila 2019. godine. Više o konkursu i detalji u vezi sa podnošenjem predloga projekata se mogu naći ovde.



POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U DALASU

Konzul žeran Dejan Radulović je posetio srpsku zajednicu u Dalasu povodom proslave krsne slave crkve Cveta Tri Jerarha i 20-godišnjice od osnivanja parohije. 
Proslavi je prisustvovalo više od tri stotine parohijana i gostiju. Nakon liturgije i ceremonije sečenja slavskog kolača prisutnima su se obratili vladika Longin, otac Ljubinko Savić – sveštenik crkve, Obrad Kesić iz Kancelarije Republike Srpske u Vašingtonu, kao i konzul-žeran Dejan Radulović.
U okviru proslave održan je i poetsko-muzički program pod nazivom “Onamo, ‘namo…Tamo daleko” u izvedbi Ivane Žigon, dramske umetnice iz Beograda. U programu su učestovali i članovi folklornog ansambla “Rastko” iz Dalasa. 
Konzul-žeran Dejan Radulović se u svom obraćanju zahvalio predstavnicima crkveno-školske opštine na naporima koji čine u očuvanju identiteta srpske zajednice u Severnom Teksasu. Takođe, istakao je značaj saradnje sa crkvom, kao i njenu posebnu ulogu u istoriji srpskog rasejanja. 
Generalni konzulat je zahvalan crkveno-školskoj opštini u Dalasu na pruženoj pomoći i podršci tokom posete.



FOLKLORNI FESTIVAL “IZA SEDAM GORA”

U Čikagu je održan prvi folklorni festival  “Iza sedam gora”. Na pozornici velike sale u manastiru Nova Gračanica se predstavilo više srpskih folklornih ansamabla iz Severne Amerike, kao i gostojući foklorni ansambli iz Srbije – “Abrašević” i “Karanovac”, oba ansambla iz Kraljeva.
Festival je započeo izvođenjem pesme “Ovo je Srbija” od strane svih učesnika. Festival je svečano otvorio vice-konzul Milinko Špica koji se tom prilikom zahvalio na organizovanju Festivala i istakao značaj negovanja i čuvanja  folklorne tradicije među pripadnicima srpske zajednice u SAD. 
Festival je organizovao ansambl narodnih igara “Kolo” iz Čikaga uz podršku Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.    
Tokom Boravka u Čikagu, članovi folklornih ansambala iz Kraljeva  “Abrašević” i “Karanovac”  su posetili Generalni konzulat i tom prilikom ih je konzul žeran Dejan Radulović pozdravio i poželeo uspešne nastupe u SAD.



PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI SRBIJE U ČIKAGU

Konzul žeran Republike Srbije Dejan Radulović priredio je prijem povodom 15.februara – Dana državnosti Republike Srbije.
Prijemu su prisustvovali predstavnici regionalnih kancelarija američkih federalnih organa, savezne države Ilinois, grada Čikaga, predstavnici konzularnog kora, predstavnici srpskih organizacija i udruženja, predstavnici crkve i ugledni pojedinci srpske zajednice, kao i druge zvanice iz javnog života Čikaga.
Prijem je počeo intoniranjem himni Republike Srbije i SAD koje su otpevale članice pevačke grupe “Oko sokolovo” iz Čikaga. Prisutnim gostima se obratio konzul žeran Dejan Radulović koji je tom prilikom podsetio na istorijske događaje koji su vezani za datum Dana državnosti. Istakao je značaj koji Srbija pridaje razvoju bilateralnih odnosa sa SAD kao i zahvalnost za američku podršku Srbiji u procesu evropskih integracija. Takođe, konzul žeran  je istakao ulogu srpske zajednice u SAD u odnosima dve zemlje, njenom doprinosu razvoju grada Čikaga i preneo spremnost za dalje produbljivanje saradnje između zbratimljenih gradova Beograda i Čikaga.
Povodom Dana državnosti čestitke Generalnom konzulatu su uputili gradonačelnik Čikaga Rahm Emanuel i državni tužilac Ilinoisa Kwame Raoul.
Galeriju fotografija sa prijema možete pogledati ovde.



PROMENA RADNOG VREMENA U RADU SA STRANKAMA

Obaveštavamo o promeni radnog vremena Generalnog konzulata u radu sa strankama. Naime, od ponedeljka, 11.februara 2019.godine Generalni konzulat će biti otvoren da prima stranke svakog radnog dana od ponedeljka do petka od 10 do 13 časova.

Od istog dana, 11.februara 2019.godine, Generalni konzulat će početi sa zakazivanjem termina za podnošenje zahteva za pasoš. Termini će biti u periodu od 10 do 15 časova. Termin je moguće zakazati na telefon 312 670 6707, lokal 108.  

Do navedene promene radnog vremena u radu sa strankama je došlo usled značajnog povećanja obima posla u pružanju konzularnih usluga. Posebno se beleži kontinuirano povećanje zahteva za izdavanje pasoša. Iz tih razloga, Generalni konzulat je primoran da radno vreme u radu sa strankama prilagodi realnim okvirima kako bi se obezbedio najbolji mogući servis.



KONZULARNI DAN U DALASU, TEKSAS

Obaveštavamo da će predstavnik Generalnog konzulata prisustvovati proslavi 20-godišnjice srpske pravoslavne crkve Sveta Tri Jerarha u Dalasu 17.febraura 2019.godine (1810 South Story Rd Irving, TX 75061).

Predstavnik Generalnog konzulata će tokom boravka na proslavi sa zadovoljstvom biti spreman da se sretne sa zainteresovanim licima koja budu imala pitanja iz konzularne nadležnosti.

Napominjemo da će ovom prilikom biti moguće da se potpišu i overe ovlašćenja, posebno ona koja se odnose na nasledna prava i nekretnine u Srbiji. Za overu datih ovlašćenja u propisanoj formi je neophodno da se tekst ovlašćenja unapred dostavi u Word formatu, napisan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, na e-mail Generalnog konzulata. Istovremeno je neophodno dostaviti i kopiju važećeg identifikacionog dokumenta (važeći pasoš R.Srbije). Ukoliko davalac ovlašćenja nema važeći pasoš R.Srbije, neophodno je dostaviti kopiju američkog važećeg identifikacionog dokumenta (pasoš, zelena karta ili vozačka dozvola). Po prijemu e-mail-a sa navedenim dokumentima, Generalni konzulat će dostaviti uputstvo u vezi sa plaćanjem konzularne takse. Naglašavamo da se overa dokumenata neće moći realizovati na licu mesta ukoliko prethodno nisu dostavljena na gore opisani način. Inače, dodatne informacije u vezi sa overom dokumenata se mogu naći ovde.

Pozivamo državljane Republike Srbije u Teksasu da iskoriste ovu priliku i overe potrebna dokumenta ili se sretnu sa konzulom.

Molimo da ovu informaciju o Konzularnom danu u Teksasu podelite sa rođacima i prijateljima.



PRAZNIČNI PRIJEM ZA DIJASPORU

Povodom novogodišnjih i božićnih praznika u Generalnom konzulatu je održan tradicionalan prijem za predstavnike dijaspore i srpske zajednice.

Prijemu su prisustvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Adventističke crkve, srpskih organizacija, udruženja, srpskih institucija kulture, predstavnici medija dijaspore i ugledni pojedinci iz srpske zajednice.

Prijem je realizovan u saradnji sa Er Srbija, te su prijemu prisustvovali predstavnici nacionalne avio kompanije, kao i turistički agenti iz Čikaga. Prisutnima se obratio konzul-žeran Dejan Radulović i tom prilikom se zahvalio na saradnji u protekloj godini i čestitao nastupajuće praznike. Istakao je značaj koji Republika Srbija pridaje saradnji sa dijasporom i posebno se zahvalio na doprinosu srpske zajednice u SAD obeležavanju 100-godišnjice Velikog rata i srpsko-američkog savezništva tokom Prvog svetskog rata.

Generalni konzulat koristi ovu priliku da svim državljanima Republike Srbije i pripadnicima srpske zajednice u SAD poželi srećne nastupajuće praznike. 

Galerija fotografija sa prazničnog prijema se može videti ovde.



SRPSKI FILMSKI FESTIVAL 2018. U ČIKAGU

Srpski filmski festival 2018. održan je u bioskopskoj dvorani “AMC  Rosemont” u Čikagu od 7. do 9. decembra. Bio je to šesti po redu Festival srpskog filma u Čikagu.

U okviru programa Festivala prikazani su sledeći igrani filmovi: “Južni vetar”, “Patuljci sa naslovnih strana”, “Meso” i “Ko to tamo peva”. Zbog velikog interesovanja publike film “Južni vetar” je prikazan dva puta u okviru Festivala.  Takođe, prikazan je dokumentarni film “Otvorenih očiju” Marka Novakovića, kao i film Jugoslovenske kinoteke “Mali film za veliku Milenu” u znak sećanja na glumicu Milenu Dravić. Deo Festivala je bio posvećen 100-godišnjici od završetka Velikog rata i srpsko-američkog savezništva u Prvom svetskom ratu, te je tim povodom prikazan dokumentarni film “Dragutin Matić – Oko Sokolovo” Midraga Miljkovića i priređana prigodna izložba “Tamo daleko 1918 - 2018”.

Gosti Festivala su bili Tihomir Arsić, glumac, u svojstvu predstavnika Ministarstva kulture Republike Srbije, Slobodan Šijan, režiser filma “Ko to tamo peva” i Miodrag Miljković autor dokumentarnog filma “Dragutin Matić – Oko Sokolovo”. Nakon projekcije digitalizovane verzije filma “Ko to tamo peva” reditelj Slobodan Šijan je predstavljen publici i tom prilikom odgovarao na njihova pitanja. 

Na ceremoniji otvaranja Festivala publici su se obratili Slavica Petrović, direktorka Festivala, Tihomir Arsić, Slobodan Šijan i protođakon Jovan Aničić. Takođe, obratio se i konzul-žeran Dejan Radulović koji je tom prilikom pročitao pozdravno pismo ambasadora Republike Srbije u SAD Đerđa Matkovića. Gradonačelnik Čikaga, Rahm Emanuel je povodom održavanja Srpskog filmskog festivala uputio pismo koje je pročitano na ceremoniji otvaranja Festivala.

Festival je zatvoren uz nastup folklornog ansambla “Oko sokolovo” iz Čikaga a operska pevačica Slađana Sarić je otpevala pesmu “Tamo daleko”.

Osnivač i ogranizator Festivala je list srpske dijaspore “Ogledalo”. Pomoć i podršku u organizovanju Festivala su pružili Ambasada u Vašingtonu i Generalni konzulat u Čikagu.  

Galerija fotografija se može videti ovde.



PREZENTACIJA RTS PLANETE

U Generalnoim konzulatu je održana prezentacija RTS Planete, multimedijalne internet platforme Radio-televizije Srbije.
Na početku prezentacije predstavnike RTS je pozdravio konzul žeran Dejan Radulović koji je tom prilikom istakao ulogu RTS kao medijskog javnog servisa i posebno značaj koji nova multimedijalna internet platforma može da ima u misiji povezivanja srpske dijaspore sa maticom, i u tom kontekstu, da na savremeni tehnološki način dodatno doprinese naporima da se jezik, kultura, tradicija i identitet srpskog resejanja očuva.   
Sadržaj i mogućnosti RTS Planete su predstavili dr Tatjana Ćitić, pomoćnik izvršnog direktora za razvoj RTS i glavni urednik RTS Planete, kao i Žikica Živković, tehnički koordinator i veb-master. Prisutni su bili u prilici da postavljaju pitanja i u interaktivnoj prezentaciji se upoznaju sa sadržajima RTS Planete.
Pored pripadnika srpske zajednice u Čikagu prezenatciji u Generalnom konzulatu su prisustvovali i predstavnici svih značajnijih medija srpske dijaspore.
Ovo je bila prva prezentacija RTS Planete u jednom od  diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. 
U okviru Nedelje RTS Planete u Čikagu prezentacije su održane i na više drugih  lokacija u gradu i okolini.



IZLOŽBA “ALBUM SEĆANJA NA NAŠE PRETKE IZ PRVOG SVETSKOG RATA”

Povodom stogodišnjice Dana primirja i srpsko-američkog savezništva u Generalnom konzulatu je otvorena izložba “Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata” 10. novembra 2018.godine.
Izložba je prepoznata i od strane Američke komisije za Prvi svetski rat (The United States World War One Centennial Commission) i tim povodom je izdat odgovarajući sertifikat. 
Izložba je realizovana u saradnji sa Savezom potomaka ratnika Srbije 1912-1920. Na izložbi su prikazane fotografije, ratni dnevnici, vojnička pisma, dopisne karte, spomenice i ostala istoriografska građa učesnika Prvog svetskog rata koju je prikupio Savez potomaka.
Program otvaranja izložbe je započet prikazivanjem prigodnog videa o doprinosu Srbije i srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao i zahvalnosti SAD i predsednika Vilsona srpskom napodu. U prigodnim obraćanjima konzula žerana Dejan Radulovića i Aleksandra Vasilića iz Saveza potomaka ratnika Srbije izraženo je poštovanje i počast hrabrim srpskim vojnicima i svim žrtvama srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata. Ovom prilikom posebno je odata počast i sećanje na hiljade srpskih dobrovoljaca iz Amerike koji su bili učesnici Prvog svetskog rata. Nakon toga Milenko Šišarica iz Srpskog pozorišta u Čikagu je odrecitovao pesmu “Plava grobnica” Milutina Bojića.

Tokom izložbe je prikazan i prigodan video koji je pripremio Savez potomaka ratnika Srbije. Studentkinja u srpskoj narodnoj nošnji je svim gostima uručila značke Natalijine ramonde.
Otvaranju izložbe su prisustvovali predstavnici američkih institucija, konzularnog kora, kao i predstavnici srpskih organizacija i pripadnici zajednice.
Izložba će biti otvorena u Generalnom konzulatu do 21.novembra 2018.godine svakog radnog dana u periodu od 11 do 15 časova. Zainteresovani za posetu izložbi je neophodno da prethodno najave posetu na e-mejl Generalnog konzulata.
Povodom Dana primirja u Čikagu je izvedena i predstava “Srpska ramonda” u Irsko-američkom centru 11.novembra 2018.godine. Učesnici predstave su glumci Srpskog pozorišta u Čikagu i članovi folklornog ansambla “Oko sokolovo” iz Čikaga.  Predstava je izvdena po scenariju i u režiji Milana Andrijanića iz Čikaga. Predstavi je u ime Generalnog konzlata prisustvovao konzul žeran Dejan Radulović.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



KONZULARNI DAN NA SRPSKOM FESTIVALU U FENIKSU, ARIZONA

Konzularni dan je održan je 3. novembra 2018. godine u Feniksu, američka država Arizona, što je bila prva poseta predstavnika Generalnog konzulata srpskoj zajednici u toj američkoj državi.

S obzirom da je Konzularni dan održan u okviru 16-tog Srpskog festivala u Feniksu, Generalni konzulat je imao svoj štand na kojem su posetioci imali prilike da razgovaraju sa predstavnicima Generalnog konzulata i dobiju odgovore na pitanja iz konzularne nadležnosti. Tom prilikom su pružene moguće konzularne usluge državljanima Republike Srbije, kako onim na boravku u Arizoni tako i državljanima Srbije koji su ovim povodom doputovali u Feniks iz Kalifornije, Nevade i Novog Meskika. Na štandu su posetioci imali prilike do dobiju turistički promotivni materijal, kao i odgovore na pitanja u vezi sa investiranjem u Srbiju. 

 

U okviru programa Festivala nastupe su imali folklorni i pevački ansambli iz Feniksa, kao i gostujući folklorni ansambli iz Kalifornije i Vankuvera, Kanada.    

Prema proceni organizatora, Festival je posetilo preko pet hiljada gostiju. Pored lica srpskog porekla, gosti Festivala su bili i američki građani, kao i pripadnici drugih etničkih zajednica koji borave u najširoj okolini Feniksa. Festival je posetio Mark Brnovich, državni tužilac Arizone sa kojim se susreo i konzul žeran Dejan Radulović.

Pomoć i podršku u organizovanju Konzularnog dana su pružili sveštenik Dragomir Tuba i predstavnici crkveno-školske opštine “Sveta Sava” u Feniksu na čemu je Generalni konzulat posebno zahvalan.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U AUSTIN-u, TEKSAS

Konzul žeran Dejan Radulović je posetio srpsku zajednicu u Austin-u, američka država Teksas,  povodom proslave krsne slave crkve Cvetog Luke i 10-godišnjice od osnivanja parohije. 

Proslavi je prisustvovalo više od tri stotine parohijana i gostiju. Nakon liturgije i ceremonije sečenja slavskog kolača, kao i prigodnog programa, prisutnima su se obratili vladika Longin, otac Dragoljub Popović – sveštenik crkve i konzul-žeran Dejan Radulović. Konzul-žeran se tom prilikom zahvalio predstavnicima crkveno-školske opštine na saradnji sa Generalnim konzulatom, kao i naporima koji čine u očuvanju identiteta srpske zajednice u Teksasu. U programu su su učestvovali polaznici nedeljne škole crkveno-školske opštine u Austin-u, kao i gostujući folklorni ansambli “Zavičaj” iz Hjustona i “Rastko” iz Dalasa.

Prisustvo konzula žerana na proslavi je iskorišćeno da se istovremeno održi i Konzularni dan. Pružene se moguće konzularne usluge državljanima Republike Srbije na boravku u Teksasu, kao i obavljen veći broj razgovora u vezi sa konzularnim uslugama i drugim pitanjima u nadležnosti Generanog konzulata. Takođe, konzul žeran se sreo sa predstavnicima udruženja i istaknutim pojednicima i tom prilikom su razmotrene mogućnosti za realizaciju inicijativa i projekata u saradnji sa Generalnim konzulatom.    

Bila je to prva poseta predstavnika Generalnog konzulata srpskoj zajednici u Austin-u.

Generalni konzulat je zahvalan crkveno-školskoj opštini Sveti Luka u Austin-u na pruženoj pomoći i podršci tokom posete.



OTVARANjE IZLOŽBE POVODOM PRVOG SVETSKOG RATA 10. NOVEMBRA

Povodom obeležavanja stogodišnjice Dana primirja i srpsko-američkog savezništva u Prvom svetskom ratu u Generalnom konzulatu će 10.novembra 2018. u 17,00 časova biti otvorena izložba “Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata” (201 East Ohio Street, Suite 200 Chicago). Pozivnicu možete naći ovde.

Organizatori izložbe su Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920. i Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu.

Izložba fotografija projekta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ prikazuje fotografije, ratne dnevnike, vojnička pisma, dopisne karte, spomenice i ostalu istoriografsku građu učesnika Prvog svetskog rata. To su jedinstvena svedočanstva o ratnim avanturama i stradanjima srpskog vojnika u ratnim godinama, potisnutog sa stranica svetske istorije. Izložba „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata” rezultat je želje da se danas, sto godine kasnije, oda dužna počast tom malom čoveku iz Velikog rata za civilizaciju, i da se njegovo veliko žrtvovanje za pravdu, istinu, slobodu i čovečanstvo ne izbriše iz našeg civilizacijskog pamćenja, već postane kulturna baština.

Program se realizuje uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije– Uprave za saradnju sа dijasporom i Srbima u regionu i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.



KONZULARNI DAN U FENIKSU, ARIZONA

Generalni konzulat organizuje Konzularni dan u subotu, 3. novembra 2018. tokom Srpskog festivala u pravoslavnom hramu Svetog Save u Feniksu, Arizona (4436 East McKinley Street, Phoenix, AZ 85008).

Predstavnici Generalnog konzulata će 3.novembra biti prisutni u navedenom hramu i biće u prilici da prime moguće zahteve i odgovaraju na pitanja iz konzularne nadležnosti. Ovo se ne odnosi na podnošenje zahteva za pasoš, jer se ovi zahtevi mogu isključivo podneti u prostorijama Generalnog konzulata.

Napominjemo da će ovom prilikom biti moguće da se potpišu i overe ovlašćenja, posebno ona koja se odnose na nasledna prava i nekretnine u Srbiji. Za overu datih ovlašćenja u propisanoj formi je neophodno da se tekst ovlašćenja unapred dostavi u Word formatu, napisan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, na e-mail Generalnog konzulata. Istovremeno je neophodno dostaviti i kopiju važećeg identifikacionog dokumenta (važeći pasoš R.Srbije). Ukoliko davalac ovlašćenja nema važeći pasoš R.Srbije, neophodno je dostaviti kopiju američkog važećeg identifikacionog dokumenta (pasoš, zelena karta ili vozačka dozvola). Po prijemu e-mail-a sa navedenim dokumentima, Generalni konzulat će dostaviti uputstvo u vezi sa plaćanjem konzularne takse.

Naglašavamo da se overa dokumenata neće moći realizovati na licu mesta ukoliko prethodno nisu dostavljena na gore opisani način. Inače, dodatne informacije u vezi sa overom dokumenata se mogu naći ovde.

Pozivamo državljane Republike Srbije u Arizoni da iskoriste ovu priliku i overe potrebna dokumenta ili se sretnu sa predstavnicima Generalnog konzulata radi pitanja iz konzularne nedležnosti.

Molimo da ovu informaciju o Konzularnom danu u Feniksu podelite sa rođacima i prijateljima.



KONZULARNI DAN NA FESTIVALU U SAN MARKOSU

Konzularni dan održan je 29.septembra u San Markosu, Severni okrug San Dijega, Kalifornija, što je bila prva poseta predstavnika Generalnog konzulata srpskoj zajednici u tom delu Kalifornije.

S obzirom da je Konzularni dan održan u okviru tradicionalnog Srpskog festivala u San Markosu, inače najvećeg festivala srpske zajednice u Južnoj Kaliforniji, Generalni konzulat je imao svoj štand na kojem su posetioci imali prilike da razgovaraju sa predstavnicima Generalnog konzulata i dobiju odgovore na pitanja iz konzularne nadležnosti. Takođe, tom prilikom su pružene moguće konzularne usluge državljanima Republike Srbije. Na štandu su posetioci imali prilike do dobiju turistički promotivni materijal, kao i odgovore na pitanja u vezi sa investiranjem u Srbiju. 

Festival je posetilo više od dve hiljade gostiju. Pored lica srpskog porekla, gosti Festivala su bili i američki građani, kao i pripadnici drugih etničkih zajednica koji borave u najširoj okolini San Markosa. Festival su posetili Jim Desmond, gradonačelnik San Markosa i Rebecca Jones, zamenica gradonačelnika San Markosa, sa kojima se susreo i konzul žeran Dejan Radulović. Takođe, Festivalu su prisustvovali sveštenici srpskih pravoslavnih crkava u Južnoj Kaliforniji. 

Pomoć i podršku u organizovanju Konzularnog dana su pružili sveštenik Milovan Katanić i predstavnici crkveno-školske opštine “Sveta Petka” u San Markosu na čemu je Generalni konzulat posebno zahvalan.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



TRENING NOVAKA ĐOKOVIĆA SA DECOM IZ ČIKAGA

Najbolji srpski teniser Novak Đoković je boravio u Čikagu radi učešća na egzibicionom turniru Laver Cup.

Tokom borvaka u Čikagu, Fondacija Novaka Đokovića je organizovala trening i druženje sa preko 60-toro dece iz Čikaga koja treniraju tenis. Na treningu su više od polovine učesnika bila deca iz ovdašnje srpske zajednice, uključujući i učenike srpskih osnovnih škola “Sveti Sava” u Čikagu i Milvokiju. Takođe, Fondacija je omogućila da preko 40 dece iz srpske zajednice prati teniski turnir jedan dan. Pomoć u okupljanju dece pružio je Generalni konzulat u saradnji sa srpskim školama i roditeljima dece.

Ha poziv Fondacije Novaka Đokovića predstavnici Generanog konzulata su prisustvovali donatarskom skupu pod nazivom “Doručak sa šampionima” koji je održan u hotelu Ritz Carlton u Čikagu uz učešće Novaka Đokovića i tenisera Rodžer Federera kao njegovog gosta. 

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN MIRA U ČIKAGU

Po četrdeseti put u Čikagu je održana manifestacija Dan mira ustanovljena 1978. godine. Sa trga Daley Plaza upućena je poruka mira. U manifestaciji su učestvovali predstavnici grada, države Ilinois, konzularni kor, predstavnici etničkih zajednica, kulturnih i obrazovnih institucija i drugi.

Prilikom ceremonije World Peace Flag nošene su zastave svih zemalja sveta – članica Ujedinjenih nacija. Za svaku pojedničanu zemlju upućena je molitva za mir. Zastavu Republike Srbije je nosila Nataša Pupovac, učenica osmog razreda Pravoslavne osnovne škole “Sveti Sava” u Milvokiju. 

U ime Generalnog konzulata Republike Srbije u manifestaciji je učestvovao konzul žeran Dejan Radulović.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde. 



KONZULARNI DANI TOKOM “SRBIJADE 2018” U KLIVLENDU

Konzularni dani u Klivlendu su održani 1. i 2.septembra tokom manifestacije “Srbijada 2018”. Manifestacija je održana na imanju srpske pravoslavne crkve Sveti Sava.    
Generalni konzulat je imao svoj štand na kojem su posetioci “Srbijade” imali prilike da razgovaraju sa predstavnicima Generalnog konzulata i dobiju odgovore na pitanja iz konzularne nadležnosti. Najčešća pitanja su se odnosila na pružanje konzularnih usluga – izdavanje pasoša, prijem u državljanstvo, prijava rođenja deteta, prijava braka, carinske povlastice i drugo.
Na štandu su posetioci imali prilike do dobiju turistički promotivni materijal, brošure o investiranju u Srbiju i drugo. Više stotina lica je posetilo štand Generalnog konzulata.
“Srbijada” je tradicinalna manifestacija koja se održava od 1993.godine i koja okuplja srpsku zajednicu sa celog severnoameričkog kontinenta. Reč je o turniru srpskih fudbalskih klubova sa teritorije SAD i Kanade. Na ovogodišnjoj “Srbijadi” je učestvovalo je preko 50 srpskih fudbalskih klubova. Domaćin “Srbijade 2018” je bio fudbalski klub “Karađorđe” iz Klivlenda.

 



DAN KADA SE ZASTAVA SRBIJE VIJORILA IZNAD BELE KUĆE

U Vašingtonu je u periodu od 25. jula do 28. jula 2018. godine održano više manifestacija kojim je obeležena 100-godišnjica savezništva između Srbije i SAD, odnosno Proklamacije američkog predsednika Vilsona od 28. jula 1918. godine kada se u znak zahvalnosti srpskom narodu i vojsci za doprinos u Prvom svetskom ratu vijorila zastava Srbije na Beloj kući i drugim institucijama u Vašingtonu. Organizatori obeležavanja godišnjice su Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu, Srpska pravoslavna crkva u SAD i predstavnici srpskih organizacija i srpske zajednice u SAD.  

Povodom značajne godišnjice održan je prijem u američkom Kongresu kojem su prisustvovali predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić, kao i predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović. Prisutnim zvanicama su se obratili predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, kopredsedavajući Srpskog kokusa Ted Po, senator Ron Džonson, zamenica pomoćnika sekretara odbrane SAD Lora Kuper i episkop istočnoamerički Irinej. Tom prilikom je istaknut značaj proslave godišnjice, kao i obostrana spremnost za dalje unapređenje bilateralnih odnosa Srbije i SAD. Predsednica Vlade Ana Brnabić je uručila orden kongresmenu Ted Po-u kojim je odlikovan od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića u znak zahvalnosti za doprinos jačanju veza između Srbije i SAD.

Episkop istočnoamerički Irinej je održao molitvu u američkom Kongresu nakon čega su  pripadnici srpsko-američke zajednice u SAD bili u mogućnosti da se sretnu sa svojim predstavnicima u Kongresu. U Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu je održan simpozijum uz učešće više predavača koji su govorili o savezništvu između američkog i srpskog naroda u toku Prvog svetskog rata, kao i doprinosu srpske vojske i srpskog naroda, a posebno učešću i doprinosu Srba iz Amerike velikoj pobedi. Tom prilikom je  predstavljena i izložba “Tamo daleko: 1918 - 2018”.

Na Karnegi institutu za nauku u Vašingtonu je nakon prijema organizovanog od strane Kancelarije Republike Srpske, i uz učešće predsednice Vlade Republike Srpske Željke Cvijanović, održan koncert gudačkog kvarteta Škole za muzičke talente iz Ćuprije, Srbija, i Srpskog pevačkog društva “Lira” pri srpskom pravoslavnom hramu Svetog Luke u Vašingtonu. Takođe, održana je svepravoslavna liturgija i pomen žrtvama rata u Pravoslavnoj katedrali Svetog Nikole u Vašingtonu. Završna manifestacija je bila gala večera koja je održana u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu.

Galerija fotografija se može pogledati ovde.

 



KONZULARNI DAN U JUŽNOJ KALIFORNIJI


Generalni konzulat organizuje Konzularni dan u subotu, 29.septembra tokom Srpskog festivala u pravoslavnom hramu Svete Petke u San Marcos (1854 Knob Hill Road, San Marcos, CA 92069).

Predstavnici Generanog konzulata će 29.septembra biti prisutni u navedenom hramu i biće u prilici da prime moguće zahteve i odgovaraju na pitanja iz konzularne nadležnosti. Ovo se ne odnosi na podnošenje zahteva za pasoš, jer se ovi zahtevi mogu isključivo podneti u prostorijama Generalnog konzulata. 

Napominjemo da će ovom prilikom biti moguće da se potpišu i overe ovlašćenja, posebno ona koja se odnose na nasledna prava i nekretnine u Srbiji. Za overu ovlašćenja u propisanoj formi je neophodno da se telst ovlašćenja unapred dostavi u WORD formatu, napisan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, na e-mail: info@scgchicago.org.  Istovremeno je neophodno dostaviti i kopiju važećeg identifikacionog dokumenta (važeći pasoš R.Srbije). Ukoliko davalac ovlašćenja nema važeći pasoš R.Srbije, neophodno je dosataviti kopiju američkog važećeg identifikacionog dokumenta (pasoš, zelena karta ili vozačka dozvola). Po prijemu е-mail-а sa navedenim dokumentima, Generalni konzulat će dostaviti uputsvo u vezi sa plaćanjem konzularne takse.

Naglašavamo da se overa dokumenata neće moći realizovati na licu mesta ukoliko prethodno nisu dostavljena na gore opisani način. Inače, dodatne informacije u vezi sa overom dokuemnata se mogu naći ovde

Pozivamo državljane Republike Srbije u Kaliforniji i susednim državama da iskoriste ovu priliku i overe potrebna dokumenta ili se sretnu sa predstavnicima Generalnog konzulata radi pitanja iz konzularne nadležnosti. 



BEJZBOL REPREZENTACIJA SRBIJE U INDIJANI

Bejzbol reprezentacija Srbije učestvovala je na inaguralnom turniru International Baseball Challenge u mestu Whiting, Indijana, i osvojila prvo mesto. Na turniru su učestvovale  reprezentacije Hrvatske, Slovačke i tim Severna Amerika koji je bio sastavljen od perspektivnih igrača koji igraju za američke koledže. 

Konzul žeran Dejan Radulović je tim podovom posetio Whiting i susreo se sa predstavnicima organizatora turnira, pozdravio članove reprezentacije i poželeo im uspeh u takmičenju.  Takođe, susreo se sa predstavnicima stručnog štaba reprezentacije i predsednikom Bejzbol saveza Srbije. U razgovoru su preneli značaj koji za reprezenatciju ima učešće na turniru u SAD kako za dalji razvoj bezjzbola u Srbiji tako i za pripreme reprezentacije za predstojeća takmičenja u Evropi.

Turnir International Baseball Challenge je osnovan sa ciljem promocije reprezentacija zemalja u kojima se bejzbol ne ubraja među popularne sportove. 

Galerija fotografija se može pogledati ovde.



DANI SVETOG MARDARIJA U LIBERTVILU

U srpskom manastiru Svetog Save u Libertivilu, predgrađu Čikaga, održani su Mardarijevi dani u čast prvog srpskog episkopa Amerike i Kanade. Liturgiju su služili episkop Mitrofan iz Kanade i ovdašnji episkop Longin. Tokom proslave na organizovanom banketu je upriličen prigodan program a prisutnima se obratio Vladimir Božović, izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića koji je tim povodom pročitao pismo predsednika. Vladimir Božović je istakao značaj i ulogu Srpske pravoslavne crkve za srpsko rasejanje. Takođe, ukazao je na značaj svetog Mardarija istakavši da on treba da bude primer svakom građaninu Amerike srpskog porekla kako se čuva srpski narod, vera, jezik, kultura i običaji. “Republika Srbija čini i činiće mnogo za svoju dijasporu, brine se o svakom ko se oseća pripadnikom srpskog naroda i ulaže napore na očuvanju srpskog identiteta. Naša snaga počiva u jedinstvu, pomoći jednih drugima uz visoku svest i odgovornost za očuvanje srpskog identiteta “, preneo je između ostalog gospodin Božović.

Tokom boravka u Čikagu Vladimir Božović se susreo sa predstavnicima dijaspore i srpskih organizacija. Takođe, bio je gost ovdašnjeg Srpskog radija Čikago. 

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



OBELEŽAVANjE 100-GODIŠNjICE SAVEZNIŠTVA SRBIJE I SAD U PRVOM SVETSKOM RATU

Ove godine se obeležava 100-godišnjica savezništva između Srbije i SAD, odnosno Proklamacije američkog predsednika Vilsona od 28. jula 1918. godine kada se u znak zahvalnosti srpskom narodu i vojsci za doprinos u Prvom svetskom ratu vijorila zastava Srbije na Beloj kući i drugim institucijama u Vašingtonu. Ovim povodom u Vašingtonu će se u periodu od 25.jula do 28.jula 2018.godine održati niz manifestacija kojima će se na svečani način obeležiti ova značajna godišnjica. Organizatori obeležavanja godišnjice su Ambasada Republike Srbije u Vašingtonu, Srpska pravoslavna crkva u SAD i predstavnici srpskih organizacija i srpske zajednice u SAD.  
U okviru proslave biće održan prijem na kojem se očekuje prisustvo visokih zvaničnika Republike Srbije i SAD. Takođe, episkop istočnoamerički Irinej će održati molitvu u američkom Kongresu nakon čega će pripadnicima srpsko-američke zajednice u SAD biti omogućeno da se sretnu sa svojim predstavnicima u Kongresu. Predviđeno je održavanje simpozijuma u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu uz učešće više predavača koji će govoriti o savezništvu između američkog i srpskog naroda u toku Prvog svetskog rata, kao i doprinosu srpske vojske i srpskog naroda velikoj pobedi. Tom prilikom biće predstavljena i izložba “Tamo daleko: 1918 - 2018”. Na Karnegi institutu za nauku u Vašingtonu će se održati koncert gudačkog kvarteta Škole za muzičke talente iz Ćuprije, Srbija, i Srpskog pevačkog društva “Lira” pri srpskom pravoslavnom hramu Svetog Luke u Vašingtonu. Takođe, predviđena je svepravoslavna liturgija i pomen žrtavma rata u Pravoslavnoj katedrali Svetog Nikole u Vašingtonu. Završna manifestacija će biti gala večera koja će se održati u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu.
Generalni konzulat poziva pripadnike srpske zajednice u SAD da svojim prisustvom doprinesu obeležavanju ove značajne godišinjice.
Program manifestacija i drugi detalji se mogu naći ovde.



KONCERTI “KOSOVSKIH BOŽURA” NA SREDNjEM ZAPADU

Muzički etno sastav iz Srbije “Kosovski božuri” su u okviru turneje na Srednjem Zapadu održali deset koncerata u srpskim pravoslavnim hramovima u Čikagu, kao i drugim gradovima u državi Ilinois i Indijani uključujući i grad Indijanopolis. Pored članova “Kosovskih božura”, prevdođenim glumicom Ivanom Žigon, na koncertima učestvuju i Bojana Peković, gusle, i Predrag Radisavljević, harmonika. Na koncertima izvode i recituju pesme inspirisane Kosovom i Metohijom. Posećenost na koncertima je bila izuzetno dobra i reakcije publike su veoma emotivne. 

Prvom koncertu održanom u crkvi Svetog Stefana Dečanskog u Čikagu, u ime Generalnog konzulata je prisustvovao konzul žeran Dejan Radulović. Takođe, tokom boravka u Čikagu članovi muzičkog sastava “Kosovski božuri” posetili su i Generalni konzulat.

Galerija fotografija se može pogledati ovde.



“DANI DUŠANA KOVAČEVIĆA” U ČIKAGU

U organizaciji Srpskog pozorišta “Mira Sremčević” u Čikagu je održan festival “Dani Dušana Kovačevića”. Tom prilikom su prikazne predstave “Zvezdana prašina” u izvođenju članova Srpskog pozorišta u Čikagu i “Maratonke trče počasni krug” u izvođenju članova Srpskog pozorišta iz Toronta. Planirana treća predstava “Saborni centar” Srpskog pozorišta u Čikagu je otkazana iz opravdanih razloga. 

Na Festivalu su se publici obratili Slavica Petrović iz Srpskog pozorišta u Čikagu i konzul žeran Dejan Radulović koji se zahvalio na organizaciji Festivala i istako entuzijazam članova srpskih pozorišta koja su se afirmisala prethodnih godina i time zauzeli posebno mesto u kulturnom životu srpskih zajednica u Čikagu i Torontu.

Tom prilikom pročitana je i pozdravna poruka Dušana Kovačevića koju je poslao povodom održavanja Festivala u Čikagu. Nakon predstave Srpskog pozorišta iz Toronta konzul žeran Dejan Radulović se susreo sa glumcima i zahvalio im se na gostovanju na Festivalu u Čikagu.

Galerija fotografija se može pogledati ovde



ODBOJKAŠI SRBIJE U ČIKAGU

Odbojkaška muška reprezentacija Srbije će gostovati u Čikagu i tom prilikom odigrati utakmice sa reprezentacijama SAD, Poljske i Irana od 15. do 17. juna 2018. Utakmice se igraju u okviru Lige nacija.

Utakmice će se igrati u Sears Centre Arena (5333 Prairie Stone Pkwy, Hoffman Estates, IL 60192).

Generalni konzulat poziva ljubitelje odbojke i sve zainteresovane da ovom prilikom podrže odbojkašku reprezentaciju Srbije.

Za više informacija kliknite ovde



PRIJEM U DRŽAVLJANSTVO PO OSNOVU PREBIVALIŠTA U SRBIJI

U Srbiji je donet novi Zakon o dopuni Zakona o državljanstvu Republike Srbije koji omugućava da u državljanstvo Republike Srbije može biti primljen državljanin SFRJ ili državljanin druge republike ranije SFRJ, odnosno državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ, koji na dan 31.decembra 2016.godine i na dan podnošenja zahteva ima prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji. Zahtev po ovom pravnom osnovu se može podneti u roku od godinu dana a najkasnije do 03. aprila 2019.godine. (Član 3. Zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije).

Navedenim pravnim osnovom, obuhvaćena je kategorija lica koja ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije na dan 31.decembra 2016.godine kao i na dan podnošenja zahteva, a da su pri tom državljani neke od država nastale na teritoriji SFRJ. Uz zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije se podnosi dokaz o prebivalištu na teritoriji Republike Srbije, kao i izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu države nastale na teritoriji ranije Jugoslavije.

Detalji se mogu naći ovde.



“HIPNOZA JEDNE LjUBAVI” DUŠANA KOVAČEVIĆA U KULTURNOM CENTRU SERVANTES U ČIKAGU

Pozorišni komad “Hipnoza jedne ljubavi” Dušana Kovačevića, najvećeg srpskog savremenog dramskog pisca, predstavljen je u Kulturnom centru Cervantes u Čikagu. Organizatori predstavljanja srpskog komada su International Voices Project u saradnji sa američkim pozorištem “Vitalist Theatre” i Generalnim konzulatom Republike Srbije u Čikagu.
Uloge iz komada su čitali glumci “Vitalist Theatre”. Tekst drame je sa srpskog na engleski jezik preveo Dennis Barnett, profesor dramaturgije iz Ajove. Ovo je bilo prvo predstavljanje dramskog komada “Hipnoza jedne ljubavi” na engleskom jeziku.
Pozorišni komad je predstavljen u okviru devetog Festivala International Voices Project u Čikagu na kojem se predstavljaju i pozorišni komadi iz Španije, Poljske, Sirije, Kanade, Finske, Nemačke, Indije i Kanade.
Pre početka programa, publici su se obratili Patrizia Lombardi Acerra, izvršni direktor International Voices Project i predstavnica Generalnog konzulata Vesna Zafirovski koja se zahvalila na izboru srpskog dramskog pisca za Festival i istakla ulogu i značaj Dušana Kovačevića u srpskoj pozorišnoj i filmskoj umetnosti. Nakon čitanja komada, na pitanja gledalaca su odgovarali profesor Barnett i glumci “Vitalist Theatre”. 
Galeriju fotografija (Scott Dray) možete pogledati ovde.



DOKUMENTARNI FILM “DRUGI SUSRET” PRIKAZAN U GENERALNOM KONZULATU

Dokumentani film  “Drugi susret” prikazan je u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu.

Film predstavlja susret američkog pilota F117A koji je oboren iznad Srbije tokom NATO bombardovanja i oficira tadašnje Vojske Jugoslavije. Film je nagrađivan u SAD, kao i na više međunarodnih festivala. Takođe, prikazan je u sedištu UN, kao i u američkom Kongresu.

Nakon projekcije filma, konzul žeran Dejan Radulović je predstavio gosta – autora filma Željka Mirkovića koji je govorio o filmu a potom odgovarao na pitanja publike.

Nakon projekcije filma i razgovora sa autorom održan je koktel.

Galerija fotografija se može videti ovde.



POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U LOS ANĐELESU

Generalni konzulat je organizovao Konzularni dan u Los Anđelesu 22.aprila 2018.g.
Tom prilikom konzul žeran Dejan Radulović je posetio crkveno-školsku opštinu Svetog Save u San Gabrijelu, predgrađu Los Anđelesa. Prisustvovao je jutarnjoj liturgiji a potom se sreo sa predstavnicima crkveno-školske opštine koji su ga upoznali sa radom i aktivnostima srpske zajednice.
Konzul žeran je imao susret i razgovore sa državljanima Republike Srbije u vezi sa pitanjima iz konzularne nadležnosti. Tim prilikom je omogućeno da svi državljani, koji su se prethodno obratili Generalnom konzulatu, potpišu i overe isprave u zakonski propisanoj formi. Takođe, konzul žeran je istog dana posetio i pravoslavni hram u Arkadiji, predgrađu Los Anđelesa, gde je održavan Srpski festival. Tom prilikom se prisutnima obratio i upoznao ih sa nadležnostima Generalnog konzulata kao i informisao o otvaranju konzulata Republike Srbije u Los Anđelesu na čelu sa počasnim konzulom dr Rajanom Ozbornom. Takođe, odgovarao je na pitanja zainteresovanih lica iz oblasti konzularne nadležnosti.
Generalni konzulat je zahvalan crkveno-školskoj opštini Sveti Sava u San Gabrijelu na pruženoj pomoći i podršci u organizovanju posete i Konzularnog dana.
Galerija fotografija se može videti ovde.



OTVOREN POČASNI KONZULAT U LOS ANĐELESU

Konzulat Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom doktorom Rajanom Ozbornom otvoren je u Los Anđelesu. Počasni konzulat su svečano otvorili presecanjem vrpce državni sekretar u Ministarstvu spoljnjih poslova Republike Srbije Nemanja Stavanović i počasni konzul dr Rajan Ozborn. Ceremoniji svečanog otvaranja su prisustvovali Novak Nedić, generalni sekretar Vlade Republike Srbije i Dejan Radulović, konzul žeran Republike Srbije u Čikagu.

Nakon ceremonije otvaranja održan je prijem na kojem su se zvanicama obratili državni sekretar Nemanja Stevanović i počasni konzul dr Rajan Ozborn. Tom prilikom državni sekretar Stevanović je istakao značaj koji Republika Srbija pridaje unapređenju bilateralnih odnosa sa SAD i izrazio nadu da će počasni konzul svojim aktivnostima dodatno doprineti afirmaciji Republike Srbije i stvaranju čvršćih veza sa SAD, odnosno državom Kalifornijom, koja je jurisdikciono područje počasnog konzulata u Los Anđelesu. Počasni konzul dr Rajan Ozborn je rekao da mu je čast što će predstavljati Republiku Srbiju kao i da će nastojati da svojim angažovanjem dorinese jačanju veza između Srbije i Kalifornije.

Dr Rajan Ozborn je ugledan američki lekar i vlasnik Instituta za vrat i glavu u Los Anđelesu. 

Galerija fotografija sa otvaranja počasnog konzulata se može videti ovde.
 



KONZULARNI DAN U LOS ANĐELESU

Konzularni dan u Los Anđelesu će se održati u nedelju, 22.aprila 2018.godine, a ne kako je prethodno najavljeno  29. aprila 2018.godine.

Predstavnik Generalnog konzulata će 22.aprila od 12 do 14 časova biti u pravoslavnom hramu Svetog Save (1640 South San Gabriel Blvd. San Gabriel, CA 91776).

Državljane Srbije koji su već kontaktirali Generalni konzulat u vezi sa overom dokumenta obaveštavamo da je potrebno da dođu u navedeno vreme i sa sobom obavezno donesu identifikacioni dokument. Tom prilikom će se finalizovati postupak overe dokumenta i isti će moći da se preuzme.  

Pozivamo državljane Republike Srbije da iskoriste ovu priliku i sretnu sa predstavnikom Generalnog konzulata radi pitanja iz konzularne nadležnosti. 

Molimo da ovu informaciju o Konzularnom danu u Los Anđelesu podelite sa rođacima i prijateljima.



SUFINANSIRANjE PROJEKATA DIJASPORE

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za dijasporu je raspisalo konkurs za sufinansiranje projekata koja doprinose jačanju veza između matice i dijaspore.

Konkursom je predviđeno sufinansiranje projekata koji imaju za cilj učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, kao i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.

Konkurs je otvoren do 30. marta 2018.godine. Više o konkursu i detalji u vezi sa podnošenjem predloga projekata se mogu naći ovde.



PREZENTACIJA SRBIJE NA POSLOVNOM FORUMU

Ekonomske mogućnosti i poslovanje u Republici Srbiji su predstavljeni na poslovnom forumu “Doing Business in Eastern Europe”. Forum je organizovao College of Business na kampusu Governors State University u predrgađu Čikaga.

Na forumu su predstavljene tri zemlje – Poljska, Bugarska i Srbija. Učestvovali su predstavnici Univerziteta organizatora, Northeastern univerziteta iz Bostona, predstavnici Ministarstva trgovine SAD, Agencije za mala preduzeća SAD, Udruženja za međunarodnu trgovinu za oblast metropole Čikaga i drugi.   

Konzul žeran Dejan Radulović je održao prezentaciju o prednostima poslovanja i investiranja u Srbiji. Upoznao je prisutne sa aktuelnom ekonomskom situacijom u Srbiji, preduzetim makroekonomskim merama, stvorenom poslovnom okruženju koji Srbiju svrstava u jednu od atraktivnijih lokacija za investiranje. Ukazao je na sve prednosti poslovanja u Srbiji a posebno na podsticaje finansijske podrške investitorima. Nakon prezentacije, prikazan je petominutni film Razvojne agencije Srbije “Zašto investirati u Srbiju”.

Nakon prezentacija sve tri zemlje, prisutni poslovni ljudi iz privatnog i bankarskog sektora su imali priliku da postavljaju pitanja.

Galeriju fotografija pogledajte ovde.



ZAHVALNICE PREDSTAVNICIMA SRPSKE ZAJEDNICE

Direktorka Trezora Cook okruga Maria Pappas je priredila prijem za predstavnike srpskih organizacija, medija i ugledne pojedince iz srpske zajednice u Čikagu.

Tom prilikom direktorka Pappas je upoznala prisutne sa nadležnostima Trezora Cook okruga i preduzetim merama u modernizaciji rada, odnosno elektronskom pružanju usluga. Posebno je istakla napore koje su učinili kako bi informacije i praktična uputstva iz nadležnosti Trezora bile dostupne i na srpskom jeziku. Istovremeno, direktorka Pappas se zahvalila na doprinosu srpske zajednice razvoju grada Čikaga i tom povodom uručila sedamnaest zahvalnica srpskim organizacijima, medijima i pojedincima koji su svojim aktivnostima doprineli napretku srpsko-američke zajednice u Čikagu.

Prijemu je prisustvovao konzul žeran Dejan Radulović kome je direktorka Pappas uručila čestitku povodom Dana državnosti Republike Srbije.



AMERIČKA PREMIJERA FILMA “KOSOVO – MOMENAT U CIVILIZACIJI”

U Čikagu je održana američka premijera dokumentarnog filma  “Kosovo – momenat u civilizaciji” Borisa Malagurskog.

Reč je o filmu koji govori o značaju zaštite srpskih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji, kao i potrebi da se svetska javnost upozna sa istinom o ugroženosti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji.

Film je prikazan u prepunoj sali crkve Svetog Stefana Dečanskog u Čikagu. Pre projekcije prisutnima se obratio sveštenik hrama Aleksandar Petrović a potom i autor Boris Malagurski koji je pozdravljen ovacijama publike. Boris Malagurski je istakao da su snimanje filma finansijski podržali Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo spoljnjih poslova. 
Nakon projekcije Boris Malagurski je odgovarao na pitanja prisutnih.

Projekciji filma je i u ime Generalnog konzulata prisustvovao konzul žeran Dejan Radulović. Takođe, projekciji je prisustvovala i vice-konzul Darija Bugarin iz Generalnog konzulata Bosne i Hercegovine u Čikagu.

Nakon projekcije u Čikagu film će biti prikazan i u drugim američkim gradovima – Majamiju, Vašingtonu, Njujorku i Bostonu.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI SRBIJE U ČIKAGU

Konzul žeran Republike Srbije Dejan Radulović priredio je prijem povodom 15.februara – Dana državnosti Republike Srbije.

Prijemu su prisustvovali predstavnici savezne države Ilinois, grada Čikaga, predstavnici konzularnnog kora, predstavnici srpskih organizacija i udruženja, predstavnici crkve i ugledni pojedinci srpske zajednice, kao i druge zvanice iz javnog života Čikaga.

Prijem je počeo intoniranjem himni Republike Srbije i SAD koje je otpevala operska pevačica Slađana Sarić.

Prisutnim gostima se obratio konzul žeran Dejan Radulović koji je tom prilikom podsetio na istorijske događaje koji su vezani za datum Dana državnosti. Istakao je značaj koji Srbija pridaje razvoju bilateralnih odnosa sa SAD, zahvalnost za američku podršku Srbiji u procesu evropskih integracija posebno ističući zaintersovanost za daljim unapređenjem ekonomske saradnje. U tom kontekstu, konzul žeran  je podsetio na savezništvo Srbije i SAD tokom Prvog svetskog rata, kao i na stogodišnjicu od 28.jula 1918.godine kada je naredbom predsednika Vilsona istaknuta zastava Srbije na Beloj kući i drugim državnim institucijama u Vašingtonu u znak zahvalnosti SAD srpskom narodu i srpskoj vojsci za doprinos u Velikom ratu. Takođe, konzul žeran  je istakao ulogu srpske zajednice u SAD u odnosima dve zemlje, njenom doprinosu razvoju grada Čikaga i preneo spremnost za dalje produbljivanje saradnje između zbratimljenih gradova Beograda i Čikaga.

Povodom Dana državnosti čestitke Generalnom konzulatu su uputili guverner savezne države Ilinos Bruce Rauner i gradonačelnik Čikaga Rahm Emanuel.

Galeriju fotografija sa prijema možete pogledati ovde



SVETOSAVSKE PROSLAVE U MILVOKIJU I ČIKAGU

Sveti Sava je svečano obeležen na više manifestacija u Čikagu i Milvokiju. Proslave su održane pri crkveno-školskim opštinama i srpskim školama. Svečane akademije uz prigodan kulturno-umetnički program su održane u srpskim osnovnim školama – Akademiji “Sveti Sava” u Čikagu i pravoslavnoj osnovnoj školi “Sveti Sava” u Milvokiju.

Konzul žeran Dejan Radulović je prisustvovao svetosavskoj proslavi u Milvokiju i tom prilikom čestitajući školsku slavu i slavu hrama “Svetog Save” istakao značaj koji srpska osnovna škola ima za očuvanje jezika, religije, kulture i tradicije srpskog naroda, odnosno za očuvanje srpske zajednice u ovom gradu. Istovremeno, konzul žeran je uručio prigodne knjige učenicama škole Ani Jurić i Nastasiji Radulović čiji su eseji nagrađeni na takmičenju učenika osnovnih i srednjih škola u državi Viskonsin. Tom prilikom istaknut je značaj ostvarenog uspeha i za afirmaciju srpske škole u Milvokiju.  

Takođe, konzul žeran Dejan Radulović je uputio pismo Akademiji “Sveti Sava” u Čikagu sa čestitkama za školsku slavu. 

Polaznici nedeljne nastave u svim crkveno-školskim oppštinama su takođe na svečani način i uz prigodan program obeležili školsku slavu sveti Sava.

Galerija fotografija sa svetosavskih proslava se može pogledati ovde.



PRIJEM ZA DIJASPORU U KONZULATU

Povodom novogodišnjih i božićnih praznika u Generalnom konzulatu je održan tradicionalan prijem za predstavnike dijaspore. Istovremeno, prijem je bio posvećen i Srpskom filmskom festivalu koji je održan u Čikagu od 29.novembra do 3.decembra.

Prijemu su prisustvovali predstavnici srpskih organizacija, crkveno-školskih opština, udruženja, srpskih institucija kulure, predstavnici medija dijaspore i pojedinci iz srpske zajednice. Takođe, prijemu su prisustvovale i gošće Filmskog festivala – glumice Hristina Popović i Maša Dakić.

Prisutnima se obratio konzul-žeran Dejan Radulović i tom prilikom se zahvalio na saradnji u protekloj godini i čestitao nastupajuće praznike. Takođe, istakao je značaj Filmskog festivala za zajednicu u Čikagu i izrazio podršku organizatoru – listu srpske dijaspore u SAD “Ogledalo”. 

Ovom prilikom je Slavici Petrović iz Čikaga, osnivaču Srpskog filmskog festivala i vlasnici i urednici lista “Ogledalo”, uručena zahvalnica Generalnog konzulata za ukupan višegodišnji doprinos očuvanju identiteta, jezika i kulture srpske zajednice u SAD, njenom medijskom informisanju, jačanju veza sa maticom, kao i afirmaciji srpske kulture, posebno u oblasti filmske i pozorišne umetnosti.

Galerija fotografija sa prijema se može videti ovde.   
    
 



FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU

Srpski filmski festival 2017 je održan u Čikagu u periodu od 29.novembra do 3.decembra. Ovaj peti po redu Festival bio je posvećen velikanu srpskog glumišta Ljubiši Samardžiću. Gosti Festivala su imali priliku da se upišu u knjigu koja će biti dostavljena porodici Samardžić. Takođe, prikazan je i dokumentarni film  “Panta Rei” koji je autobigrafska apriča Ljubiše Samardžića o svojoj glumačkoj karijeri.

Festival je otvoren filmom Emira Kusturice “Na mlečnom putu” u bioskopskoj dvorani “Pickwick”. Ceremoniji otvaranja Festivala je u ime Generalnog konzulata prisustvovao konzul žeran Dejan Radulović koji se tim povodom obratio i istakao značaj i podršku Festivalu. Otvaranju Festivala i projekciji filma Emira Kusturice su prisustvovali i predstavnici konzularnog kora u Čikagu, odnosno generalni konzuli više zemalja.

Na Festivalu su prikazani i sledeći igrani filmovi “Slepi putnik na brodu ludaka”, “Rekviejem za gospodju J”,  “Vojna akademija 3” i “Jesen Samuraja”. Takođe prikazani su dokumentarni filmovi “Obećanje” i “Lutajuća srca”.

Gošće Festivala su bile glumice Hristina Popović, Maša Dakić i Marija Karan.  Na ceremoniji zatvaranja uručne se plakete glumicama za učešće na Festivalu. Takođe, na trećoj večeri Festivala ljubiteljima srpskog filma se obratio i Rastko Janković, v.d. pomoćnika direktora Uprave za dijasporu u Ministarstvu spoljnih poslove Republike Srbije izraživši tom prilikom podršku Festivalu.

Osnivač i ogranizator Festivala je list srpske dijaspore “Ogledalo”.

Galerija fotografija sa Festivala se može pogledati ovde. 



OBELEŽEN DAN PRIMIRJA

Dan primirja obeležen je prigodnim skupom koji je održan 11.novembra u Generalnom konzulatu. Skup je organizovan u saradnji sa Srpskom narodnom odbranom jednom od najstarijih srpskih organizacija u SAD. 

U prigodnim obraćanjima izraženo je poštovanje i počast hrabrim srpskim vojnicima i svim žrtvama srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata. Posebno je odata počast i sećanje na hiljade srpskih dobrovoljaca iz Amerike učesnika Prvog svetskog rata. Skupu su prisustvovali i potomci nekoliko srpskih dobrovoljaca iz Amerike.

Nakon uvodnog obraćanja konzula žerana prisutnima se obratio  predsednik Srpske narodne odbrane Nebojša Živković koji je govorio o značajnoj ulozi ove srpske organizacije i njenog prvog predsednika Mihajla Pupina u organizovanju pomoći i okupljanju srpskih dobrovoljaca u SAD.

Specijalni gost skupa povodom Dana primirja je bila Krinka Vidaković Petrov, profesor i pisac, bivši ambasador Srbije, odnosno SR Jugoslavije u Izraelu. Značajan deo njenog stvaralačkog i istraživačog opusa sažet je u nekoliko knjiga posvećenih srpskom rasejanju u Americi. Krinka Vidaković Petrov je govorila o srpskim dobrovoljcima iz Amerike, njihovom organizovanju, prikupljanju finansijske pomoći, ulozi žena u prikupljanju pomoći, kao i sveukupnom angažovanju srpskog rasejanja u Americi u periodu pre i tokom Prvog svetskog rata.

Nakon prigodnih izlaganja, prikazan je dokumentarni film o najodlikovanijoj ženi “Milunka Savić – heroina Prvog svetskog rata”. Takođe, u Generalnom konzulatu su bili izloženi eksponati dokumenata i fotografija iz evidencije SNO o organizovanju srpskih dobrovoljaca, kao i  priče o odlikovanim Srbima, pripadnicima američke vojske tokom Prvog svetskog rata.

Svim prisutnima su uručene značke Natalijine ramonde – simbola Dana primirja u Srbiji.

Galerija fotografija sa ovog skupa može se videti ovde.        



PREZENTACIJA SRBIJE NA SAJMU NEKRETNINA U ČIKAGU

Ambasador Republike Srbije u SAD Đerđ Matković predstavio je mogućnosti i prednosti poslovanja i investiranja u Srbiju na štandu Global Real Estate Theater na sajmu nekretnina u Čikagu (NAR Conference & Expo Realtors). Prezentaciji su prisustvovali predstavnici NAR, učesnici konferencije i sajma, predstavnici partnerskih organizacija NAR iz više zemalja, kao i predstavnici Klastera nekretnine Srbije. Prezenataciju je najavila i veoma afirmativno govorila o Srbiji Alicia Matheson, predstavnik iz američke asocijacije NAR. 

“Predstavljanje Srbije na ovakvim manifestacijama je veoma značajno i korisno. Naše učešće i uspostavljeni kontakti doprinose saradnji, privlačenju potencijalnih partnera za investiranje u Srbiju, edukaciji, kao i upoznavanju sa stranim iskustvima i propisima u oblasti nekretnina, inače značajne privredne grane svake zemlje”, izjavio je Nenad Đorđević, predsednik Upravnog odbora Klastera nekretnine Srbije.  

Reč je o najvećoj godišnjoj konferenciji i sajmu nekretnina u SAD koja okuplja poslovne ljude u oblasti nekretnina, razvoja i investiranja. Na konferenciji i sajmu je učestvovalo više od 20 hiljada poslovnih ljudi, kao i predstavnici partnerskih organizacija iz preko 60 zemalja.

Klaster nekretnine Srbije je partnerska organizacija američkoj asocijaciji. Predstavnici Klastera Srbije su imali više sastanaka sa predstavnicima američke asocijacije NAR i partnerskih organizacija iz čitavog sveta.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



BEOGRADSKI MARATON GOST MARATONA U ČIKAGU

Beogradski maraton je i ove godine bio gost Maratona u Čikagu (Bank of America Chicago Marathon). Štand Beogradskog maratona je bio otvoren na sajamskom prostoru McCormick u Čikagu. Na štandu su bili predstavnici Beogradskog maratona i Turističke organizacije Beograda.

Organizacija zbratimljenih gradova Čikaga (Chicago Sister Cities International) su organizovali predstavljanje maratona iz devet zbratimljenih gradova Čikaga (Atina, Beograd, Birmingem, Hamburg, Meksiko Siti, Osaka, Pariz, Šangaj i Toronto).  

U ceremoniji je u ime Beogradskog maratona učestvovao direktor Dejan Nikolić. Takođe, ceremoniji su prisustvovali predstavnici generalnih konzulata maratona iz zbratimljenih gradova. Ispred Beograda su prisustvovali Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika Beograda, Desko Nikitović, kopredsedavajući Komiteta za saradnju sa Beogradom u Organizaciji zbratimljenih gradova Čikaga i konzul žeran Dejan Radulović.

Direktor Dejan Nikolić je izrazio zadovoljstvo saradnjom sa Čikaškim maratonom i istakao značaj iste za Beogradski maraton.

Galerija fotografija se može pogledati ovde



TELEGRAM SAUČEŠĆA POVODOM ZLOČINA U LAS VEGASU

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uputio je telegram saučešća državnom sekretaru Sjedinjenih Američkih Država Reksu Tilersonu povodom napada u Las Vegasu u kojem je stradalo najmanje 58, a povređeno više od 500 osoba.

„Dozvolite mi da, u ime Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i u svoje lično ime, Vama i građanima Sjedinjenih Američkih Država izrazim iskreno saučešće povodom stravičnog napada u Las Vegasu.

Ovaj zločin u kojem su izgubljeni životi mirnih građana, šokantan je u svojoj okrutnosti.

Srbija stoji uz američki narod ujedinjena u šoku i žalosti.

Molim Vas da izraze dubokog saosećanja podelite sa porodicama i prijateljima ubijenih, a povređenima prenesete želje za brz oporavak", navodi se u telegramu saučešća ministra Dačića.



MEĐUNARODNI DAN MIRA U ČIKAGU

Po tridesetdeveti put u Čikagu je održana manifestacija Dan mira ustanovljena 1978. godine. Sa trga Daley Plaza upućena je poruka mira. U manifestaciji su učestvovali predstavnici grada, države Ilinois, konzularni kor, predstavnici etničkih zajednica, kulturnih i obrazovnih institucija i drugi.

Prilikom ceremonije World Peace Flag nošene su zastave svih zemalja sveta – članica Ujedinjenih nacija. Za svaku pojedničanu zemlju upućena je molitva za mir. Zastavu Republike Srbije je nosila Zora Goljić, učenica osmog razreda Akademije “Sveti Sava” u Čikagu

U ime Generalnog konzulata Republike Srbije u manifestaciji je učestvovao konzul žeran Dejan Radulović.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.  



ZAHVALNICA “PRELA” GENERALNOM KONZULATU

Udruženje krajiških Srba “Prelo” je obeležilo petnaestogodišnjicu od osnivanja prigodnom proslavom održanom u Čikagu. 

U ime “Krajiškog prela” prisutnima se obratio predsednik Duško Čučković koji je podsetio na aktivnosti Udruženja u prethodnih petnaest godina. Tom prilikom uručene su zahvalnice pojednicima i organizacijama koje su podržavale rad Udruženja. Zahvalnica je uručena i Generalnom konzulatu na kojoj se zahvalio vice konzul Milinko Špica.

Udruženje postoji od 2002.g. i okuplja lica proterana tokom rata 90-tih sa područja Republike Hrvatske. Aktivnosti udruženja su usmerane na očuvanje i negovanje vere, jezika, kulture i običaja srpskog naroda. 



ŠTAND KONZULATA NA “SRBIJADI 2017”

Generalni konzulat je imao štand na manifestaciji “Srbijada 2017” koja je održana od 1. do 3.septembra 2017. u Čikagu.

Posetioci “Srbijade” su imali prilike da na štandu razgovaraju sa predstavnicima Generalnog konzulata i dobiju odgovore na pitanja iz konzularne nadležnosti. Najčešća pitanja su se odnosila na pružanje konzularnih usluga – izdavanje pasoša, prijem u državljanstvo, prijava rođenja deteta, prijava braka, carinske povlastice i drugo.

Takođe, na štandu su posetioci imali prilike da dobiju turistički promotivni materijal, brošure o investiranju u Srbiju i drugo. Takođe, svi zainteresovani su mogli da se upišu za e-mail listu GK.

“Srbijada” je tradicionalna manifestacija koja se održava od 1993.godine i koja okuplja srpsku zajednicu sa celog severnoameričkog kontinenta. Reč je o turniru srpskih fudbalskih klubova sa teritorije SAD i Kanade. Na ovogodišnjoj “Srbijadi” učestvovalo je preko 50 srpskih fudbalskih klubova. Domaćin “Srbijade 2017” je bio fudbalski klub “Ujedinjeni Srbi” iz Čikaga. Manifestacija je održana na imanju humanitarne organizacije Srpske bratske pomoći u predgrađu Čikaga. Manifestaciju je posetilo preko deset hiljada gostiju.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.  



BISTA MULUTINA MILANKOVIĆA U KLIVLENDU

Bista Milutina Milankovića, srpskog naučnika, otkrivena je u Srpskoj kulturnoj bašti u okviru Rokfelerovog parka u Klivlendu, Ohajo.

Inicijativu za postavljanje biste je pokrenuo Aleks Mačeski, počasni konzul Republike Srbije u Ohaju u saradnji sa Upravom za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Bistu Milutina Milankovića je uradio akademski vajar Ivan Felker iz Niša.

U Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu, koja postoji od 2008.godine, se nalaze spomen obeležja Svetog Save, Petra Petrovića Njegoša, kralja Petra Prvog Karađorđevića, Vuka Stefanovića Karadžića, Stevana Mokranjca, Mihajla Pupina, Nikole Tesle i Mileve Marić Ajnštajn.



BEOGRAD – DEO “UNIFEST ON THE RIVER”

Beograd je, kao zbratimljeni grad Čikaga,  bio deo manifestacije “Unifest on the River” 17.avgusta na šetalištu reke Čikago u centru grada. Pored Beograda, tog dana su bili zastupljeni i sledeći zbratimljeni gradovi Čikaga: Pariz, Milano, Lucern, Delhi, Petach Tikva (Izrael) i Galway (Irska).

U okviru programa “Unifest on the River”, od 13. jula do 17. avgusta ove godine, su bili zastupljeni svih 28 zbratimljenih gradova Čikaga. Gradovi su se predstavljali kroz promociju hrane, pića i muzike. Beograd je bio zastupljen kroz promociju srpskih piva koje je donirala firma “Lav Imports” iz Čikaga.

Manifestciji su prisustvovali u ime Generalnog konzulata  konzul žeran Dejan Radulović i Leroy Allala, izvršni direktor Organizacije zbratimljenih gradova Čikaga, koji se zahvalio na podršci i pomoći Generalnog konzulata.

Pogledajte više ovde.



DONATORSKO VEČE ZA BOLNICE U SRBIJI

Donatorsko veče za pomoć bolnicama i zdravstvenim ustanovama u Srbiji održano je u hotelu The Drake u Čikagu. Organizaor donatorske večeri je humanitarna organizacija Project C.U.R.E. (Commission on Urgent Relief and Equipment) iz Denvera, Kolorado. Reč je o američkoj humanitarnoj organizaciji osnovanoj 1987.godine inače jednoj od vodećih u prikupljanju medicinske pomoći za zemlje u razvoju. Ovo je prvi put da je Project C.U.R.E. organizovao donatorsko veče za pomoć Srbiji.

Specijalni gosti su bili prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina. Partner donatorskog skupa je bila i humanitarna organizacija “Naši Srbi” iz Čikaga.

U ime Generanog konzulata, donatorskom skupu je prisustvovao konzul žeran Dejan Radulović koji se zahvalio organizatorima a posebno predsedniku Project C.U.R.E. Douglas Jackson-u.

Galeriju fotografija sa donatorskog skupa možete pogledati ovde.  



DAN SEĆANJA NA PROGNANE I STRADALE SRBE

Dan sećanja na prognane i stradale Srbe se obeležava svakog 5. avgusta u Srbiji. Tim povodom ambasador Republike Srbije u SAD Djerdj Matković je izjavio: “U novijoj srpskoj istoriji teško je naći tužniji dan od 5. avgusta 1995. godine kada je počinjen jedan od najvećih zločina nad srpskim narodom o kome govore surove statistike o ubijenim i prognanim licima…Zbog naše prošlosti i naše budućnosti, 5. avgust je dan koji treba da postane deo kolektivnog sećanja – kada odajemo duboku počast žrtvama”.  Reč je o autorskom tekstu ambasadora Matkovića koji se u celosti može  pročitati ovde.

Dan sećanja je obeležen i na komemorativnim skupovima u SAD. U Čikagu je takav skup održan 6. avgusta u srpskoj pravoslavnoj sabornoj crkvi Svetog Vaskrsenja Hristovog u organizaciji “Sabora krajiških Srba”. Nakon parastosa održan je prigodan program u velikoj sali crkvenog doma. Prigodnim obraćanjem prisutnima se obratio i konzul žeran Dejan Radulović. U programu su učestvovali i glumci Srpskog pozorišta “Mira Sremčević” u Čikagu.

Takodje, istog dana u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Jovana Krstitelja u Belwood-u, predgradju Čikaga, održan je parastos stradalim Srbima u organizaciji udruženja “Krajiško prelo”.



PROSLAVA SVЕTOG MARDARIJA

U srpskim pravoslavnim hramovima u Čikagu i Libertvilu u periodu od 14. do 17. jula proslavljena je kanonizacija Svetog Mardarija iz Libertivila, prvog srpskog pravoslavnog episkopa Amerike i Kanade.

U okviru proslave održan je i simpozijum posvećen životu episkopa Mardarija. U prisustvu srpskog patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija, vladike novogračaničko-srednjezapadnoameričkog Longina i drugih vladika održana je sveta arhijerejska liturgija u manastiru Sveti Sava u Libertvilu.

Proslavi je prisustvovao i Vladimir Božović, izaslanik predsednika Republike Srbije koji je tim povodom pročitao pismo predsednika. Pismo sa porukom predsednika se može pročitati (1.str. i 2.str.).

Galeriju fotografija pogledajte ovde



NOVI PASOŠ BEZ PODNOŠENJA IZVODA I UVERENJA

Generalni konzulat podseća državljane Republike Srbije na boravku u SAD da  prilikom podnošenja zahteva za pasoš više nije potrebno da se prilaže izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu Republike Srbije. Propis koji navedeno omogućava je stupio na snagu u junu 2016.godine i od tada se primenjuje. Podaci iz matičnih knjiga se pribavljaju službenim putem. Prilikom podnošenja zahteva za pasoš podnosilac je dužan da potpiše izjavu da je saglasan da se potrebni podaci pribave na taj način. Zakonski rok za razmenu podataka iz službenih evidencija je petnaest dana. Detalji o podnošnju zahteva za pasoš se mogu naći ovde.

I pored navedenog, podnosilac zahteva za pasoš, ukoliko želi, može da podnese izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu Republike Srbije ne starije od godinu dana. U tom slučaju proces rešavanja zahteva za pasoš biće kraći za period pribavljanja podataka služebnim putem.

Državljanima Srbije koji podnose zahtev za pasoš i tom prilikom se izjasne da se  podaci iz matičnih knjiga pribave službenim putem, Generalni konzulat preporučuje da ponesu sa sobom stara dokumenta ukoliko istim raspolažu. Podaci iz tih dokumenata će se iskoristiti radi potpunijeg podnošenja zahteva.  

Generalni konzulat napominje da državljani Srbije koji planiraju da putuju u Srbiju tokom letnjih meseci i koji žele u mestu prebivališta da podnesu zahtev za izdavanje novog pasoša mogu dobiti isti po ubrzanom postupku. Tom prilikom je potrebno da se predoči dokaz o boravku u inostranstvu, odnosno SAD (zelena karta ili važeća američka viza).  



VEČE KARIKATURE I ANIMIRANOG FILMA

U Generalnom konzulatu je održano veče karikature i animiranog filma Zorana Jovanovića iz Beograda, poznatog karikaturiste i autora animiranih filmova čije se ime nalazi u Antologiji najboljih karikaturista i ilustratora po izboru “Njujork tajmsa”.

U Konzulatu su bile izložene najbolje karikature Zorana Jovanovića nagrađene na međunarodnim festivalima među kojima i karikatura “General sa krstovima” koja je obeležila njegovu profesionalnu karijeru. Takođe, emitovani su animirani filmovi “Marksijanci”, “Zastave”, “Antidogmin”, “Libertas” i “Ludi brod“.

Gosta je predstavio konzul žeran koji je potom govorio o stvaralačkom procesu, inspiracijama, uticaju novih tehnologija na razvoj karikature, angažovanju i iskustvu tokom rada i boravka u Njujorku. Prisutni su imali priliku da postavljaju pitanja.

Jovanovićeva ostvarenja su prikazana na festivalima u Oberhauzenu, Montrealu, Krakovu, Sidneju, Beogradu, Zagrebu, Londonu, Aspenu. Retrospektive crtanih filmova imao je u kinotekama Harvarda, Tel Aviva, Jerusalima, Haife, u kulturnim centrima Bombaja, Nju Delhija, u studiju Volta Diznija.  Njegovi radovi su predstavljeni i u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
 



“KUMOVI” DUŠANA KOVAČEVIĆA U CERVANTES-u

Pozorišni komad “Kumovi” Dušana Kovačevića predstavljen je u Kulturnom centru Cervantes u Čikagu. Organizatori predstavljanja srpskog komada su International Voices Project u saradnji sa američkim pozorištem “Vitalist Theatre” i Generalni konzulatom Srbije u Čikagu.

Uloge iz komada su čitali glumci “Vitalist Theatre”. Tekst drame je sa srpskog na engleski jezik preveo Dennis Barnett, profesor dramaturgije iz Ajove. Ovo je bilo prvo predstavljanje dramskog komada “Kumovi” na engleskom jeziku.

Pozorišni komad je predstavljen na osmom Festivalu International Voices Project, koji traje u Čikagu od 17.aprila do 18.maja 2017.godine. Po prvi put na ovom Festivalu je predstavljen srpski dramski pisac. Inače, pored Srbije u okviru Festivala su predstavljeni i pozorišni komadi iz Španije, Irske, Finske, Rumunije Nemačke, Indije, Australije, Velsa i Švedske.

Pre početka programa, prisutnim gotima su se obratili Patrizia Lombardi Acerra, izvršni direktor International Voices Project i konzul žeran Dejan Radulović koji se zahvalio na izboru srpskog dramskog pisca za Festival i istakao ulogu i značaj D.Kovačevića u srpskoj pozorišnoj i filmskoj umetnosti. Nakon čitanja komada, na pitanja gledalaca su odgovarali profesor Barnett i glumci “Vitalist Theatre”. 

Galeriju fotografija možete pogledati ovde



POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U SAN FRANCISKU

Tokom boravka u San Francisku, povodom otvaranja biračkog mesta u Kaliforniji, konzul žeran Dejan Radulović je imao više susreta i razgovora sa predstavnicima i pojednicima iz srpske zajednice u San Francisku i najšire okoline. Konzul Radulović je posetio crkveno-školske opštine pravoslavnih hramova Arhangela Mihaila u Saratogi i Svetog Jovana Krstitelja u San Francisku. Tom prilikom je imao razgovore sa sveštenicima i predstavnicima crkveno-školskih opština o pitanjima od interesa i značaja za aktivnosti i očuvanje srpske zajednice, kao i saradnje sa Generalnim konzulatom. Takođe, prisustvovao je jutarnjoj liturgiji u crkvi u San Francisku a potom u crkvenoj sali imao susret sa našim državljanima i odgovarao na njihova pitanja.

Konzul žeran je prisustvovao skupu kluba “Tesla” koji deluje pri srpskom pravoslavnom hramu u Saratogi. Tom prilikom, obratio se prisutnima i upozanao sa ulogom i aktivnostima Generalnog konzulata. Takođe, odgovarao je na pitanja prisutnih koja su se uglavnom odnosila na statusna pitanja građana i podršku Generalnog konzulata edukativno-kulturnim aktivnostima kluba.



GLASANJE U ČIKAGU I SAN FRANCISKU

Povodom predsedničkih izbora u Republici Srbiji Republička izborna komisija je donela odluku o otvaranju biračkih mesta u inostranstvu. Prema toj odluci, u SAD će biti otvorena četiri biračka mesta: Vašington, Njujork, Čikago i San Francisko.

Biračko mesto u Čikagu će biti otvoreno u Generalnom konzulatu Republike Srbije (201 E Ohio St. Suite 200 Chicago, IL 60611).

Biračko mesto u San Francisku će biti otvoreno u svečanoj sali SPC u Saratogi (18870 Allendale Ave. Saratoga, CA 95070).

Generalni konzulat preporučuje državljanima Srbije koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu da pomoću svog JMBG elektronski provere da li su upisani za glasanje u inostranstvo, odnosno da li su na biračkom spisku za odgovarajuće biračko mesto – Čikago ili San Francisko. Proveru možete izvršiti ovde.   

Biračka mesta u SAD će biti otvorena 1. aprila 2017. od 7,00 do 20,00 časova.

Glasač na biračkom mestu je neophodno da se identifikuje sa važećim dokumentom izdatim isključivo od strane organa Republike Srbije – pasoš ili lična karta.  

Zakonski rok za prijavljivanje za upis na birački spisak za birače koji će glasati u inostranstvu je istekao 11.marta 2017.godine. Stoga Generalni konzulat moli državljane Srbije na boravku u SAD da više ne dostavljaju prijave za glasanje u inostranstvu jer više ne postoji mogućnost za njihovo procesuiranje nadležnim organima u Srbiji. 



KNJIŽEVNO VEČE SA NIKOLOM MORAVČEVIĆEM

U Generalnom konzulatu je održano književno veče sa Nikolom Moravčevićem, najvećim srpskim savremenim piscem istorijskih romana.

Predstavljujući gosta konzul žeran Dejan Radulović je istakao zadovoljstvo Generalnog konzulata da na ovaj način izrazi poštovanje i priznanje profesoru i književniku Nikoli Moravčeviću na njegovom doprinosu srpskoj književnosti.  Književni opus Nikole Moravčevića obuhvata petnaest knjiga ili romana, od čega dvanaest istorijskih.

Nikola Moravčević je govorio o razvoju književne forme istorijskog romana kako u svetu tako i u Srbiji. Takođe, Nikola Moravčević je predstavio teme koje su obrađene u njegovim istorijskim romanima. Odgovarao je na pitanja prisutnih koja su se uglavnom odnosila na stvaralački proces i način prikupljanja građe i podatka za pisanje istorijskih romana.  

Član Srpskog pozorišta u Čikagu Vesna Zafirovski je pročitala odabrane odlomke iz romana “Vitez u doba zla” i “Grof Sava Vladislavić”.

Nikola Moravčević boravi u SAD, odnosno Čikagu, od 1955.godine. Osnivač je slavističke katedre na Univerzitetu Ilinoisa, gde je bio redovni profesor, prorektor Univerziteta i direktor Uprave za univerzitetski razvoj. Počasni je doktor Vroclavskog univerziteta u Poljskoj. Dobitnik je više nagrada i priznanja, među kojima su nagrada “Rastko Petrović“ za životno delo 2010. godine i nagrada „Janko Veselinović“ za najbolji istorijski roman 2016.godine.   

To veče u Konzulatu su bile izložene grafike i slike umetničkog studija Bokiki ART iz Čikaga (Irena Vujanović i Bojan Jovanović). Među izloženim delima je bila i grafika kojom su se autori predstavili na Jesenjem umetničkom salonu u Parizu, u oktobru 2016. godine.  

Galeriju fotografija možete pogledati ovde
 



IZBORI ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE

 

GENERALNI KONZULAT REPUBLIKE SRBIJE U ČIKAGU OBJAVLJUJE  

J A V N I   O G L A S

POVODOM PREDSEDNIČKIH IZBORA U REPUBLICI SRBIJI, 2. APRILA 2017. GODINE

 

Pozivaju se državljani Republike Srbije sa boravkom u SAD, na jurisdikcionom području Generalnog konzulata u Čikagu da se prijave radi glasanja u SAD, odnosno radi upisa u birački spisak za glasače koji borave u inostranstvu.

U skladu sa Zakonskim rokovima za zaključivanje biračkih spiskova, prijave će se primati najkasnije do subote, 11. marta 2017. godine do 16,30 časova (lokalno vreme u Čikagu).

Napominjemo da je, shodno važećim propisima, neophodno podneti novu prijavu bez obzira na prijave podnete ranije radi učešća na prethodnim izborima. Prijavu možete preuzeti ovde.

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije potrebno je dostaviti konzulatu u Čikagu (poštom, faksom ili elektronskom poštom).

Adresa:

             Consulate General of the Republic of Serbia
             201 E Ohio St. Suite 200
             Chicago, IL  60611
Faks:   (312) 670-6787
E-mail:  info@scgchicago.org

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka:

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak, preko konzulata se može podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak (obrazac zahteva možete preuzeti ovde). U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

Konzulat će, po dobijanju konačnog biračkog spiska od Republičke izborne komisije, uputiti pozive za glasanje.



SVETSAVSKE PROSLAVE U ČIKAGU I MILVOKIJU

U Čikagu i Milvokiju je održano više manifestacija na kojima je obeležen i proslavljen Sveti Sava. Proslave su održane u srpskim školama, kao i pri crkveno-školskim opštinama. 

Svečane akdemije uz prigodan kulturno-umetnički program su održane u srpskim osnovnim školama – Akademiji “Sveti Sava” u Čikagu i školi “Sveti Sava” u Milvokiju.

Takođe, Akademija “Sveti Sava” u Čikagu je organizovala poseban prijem za donatore i sve one koji pomažu i podržavaju rad ove škole. U ime Generalnog konzulata prijemu je prisustvovao konzul-žeran Dejan Radulović koji je tom prilikom čestitao praznik – školsku slavu predstavnicima škole u Čikagu, kao i predstavnicima srpske škole u Milvokiju koji su takođe bili prisutni na prijemu. Prijemu je prisustvovao i genearalni konzul Bosne i Hecegovine Berislav Vujeva.

Polaznici nedeljne nastave u svim crkveno-školskim opštinama su takođe na svečani način i uz prigodan program obeležili školsku slavu Sveti Sava.



KONKURS ZA PROJEKTE KULTURE

Ministratsvo kulture i informisanja Republike Srbije je raspisalo konkurs za finasiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2017. godini. Cilj konkursa je podsticanje i prezentacija kulturnog stvaralaštva pripadnika srpskog naroda u inostranstvu i očuvanje njihovog kulturnog identiteta.

Na konkursu će biti podržani projekti iz sledećih oblasti: vizuelne umetnosti, scensko stvaralaštvo, književnost i izdavaštvo, umetnička muzika, izvorno, narodno i amatersko stvaralaštvo, kulturna delatnost za decu i mlade i naučnoistraživačka i edukativna delatnost u kulturi.

Rok za prijavu na konkurs je 28. februar 2017.godine. Konkurs i detalje u vezi sa učešćem možete naći ovde.



PRAZNIČNI PRIJEM ZA DIJASPORU

Povodom novogodišnjih i božićnih praznika u Generalnom konzulatu je održan prijem za predstavnike dijaspore i ovdašnje srpske zajednice. Prijemu su prisustvovali predstavnici srpskih organizacija, crkveno-školskih opština, udruženja, srpskih institucija kulture, predstavnici medija dijaspore i ugledni pojedinci srpske zajednice. 

Prisutnima se obratio konzul-žeran Dejan Radulović i tom prilikom se zahvalio na saradnji u protekloj godini i čestitao nastupajuće praznike.

Prijem je organizovan u saradnji sa Air Serbia. Tim povodom se prisutnima obratio i Đorđe Petković, regionalni direktor Air Serbia za Severnu i Južnu Ameriku.

Galeriju fotografija sa prijema možete pogledati ovde.

Generalni konzulat koristi priliku da svim državljanima Republike Srbije i pripadnicima srpske zajednice čestita nastupajuće novogodišnje i božićne praznike. 

 



FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU

Srpski filmski festival 2016. održan je u bioskopskoj dvorani “Muvico 18” u Čikagu od 2. do 4. decembra 2016. godine. Ovo je četvrti po redu Festival srpskog filma u Čikagu. U okviru programa Festivala prikazani su sledeći igrani filmovi “Smrdljiva bajka”, “Dnevnik mašinovođe”, “Burek” i “Braća po babine linije”. Takođe, prikazani su i dokumentarni filmovi “Radnički je ljubav Niša”,  “General Mihailović – heroj i kazna” i “Takve vijere ni u Izraelju ne nađoh”.

Gosti Festivala su bili glumac Žarko Laušević, koji je i otvorio Festival, Miodrag Miljković, producent i reditelj dokumentarnog filma “Radnički je ljubav Niša” i Radosav Jevrić, autor dokumentarnog filma “Takve vijere ni u Izraelju ne nađoh”.

Na ceremoniji otvaranja Festivala su govorili Slavica Petrović, direktorka Festivala i konzul-žeran Dejan Radulović koji je tom prilikom istakao značaj Festivala i zahvalio se svima koji pomažu i podržavaju isti. Ceremoniji otvaranja i projekciji filma “Smrdljiva bajka” su prisustvovali generalni konzuli Hrvatske i Makedonije, kao i konzul BiH.

Specijalnim prilogom “In Memoriam” drugog dana Festivala odata je pošta velikanima koje je srpsko glumište izgubilo tokom 2016.godine. Na završnoj večeri gostima su uručene bronzane plakete ”Ogledala” za učešće na Festivalu.

Osnivač i organizator Festivala je list srpske dijaspore “Ogledalo”. Festival je, kao i ranijih godina, održan u sardanji i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova - Uprave za dijasporu i Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu. 

Pored Čikaga, pojedini filmovi Srpskog filmskog festivala su prethodno prikazani u Vašingtonu, Njujorku i Dalasu.  

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



VEČE SA UMETNIKOM SAVOM RAKOČEVIĆEM

U Generalnom konzulatu je održano umetničko veče sa uglednim srpskim slikarom i pesnikom Savom Rakočevićem iz Čikaga.
Predstavljujući gosta konzul žeran Dejan Radulović je istakao zadovoljstvo Generalnog konzulata da na ovaj način izrazi poštovanje i priznanje umetniku Savi Rakočeviću na njegovom doprinosu srpskom slikarstvu, nacionalnoj kulturi, kao i njenoj afirmaciji u svetu, posebno u SAD. 

Sava Rakočević je govorio o svom pristupu slikarstvu, duhovnim nadahnućima, perspektivi, bojama. Takođe, demonstrirao je tehniku slikanja na platnu i istovremeno imao interaktivnu komunikaciju sa publikom. Član Srpskog pozorišta u Čikagu Vesna Zafirovski je čitala stihove pesnika Rakočevića. Takođe, u prostrorijama Generalnog konzulata su bile izložene slike umetnika. Sedišta u Generalnom konzulatu su bila popunjena do poslednjeg mesta. Među prisutnima je bio značajan broj poštovaoca Save Rakočevića i njegove umetnosti. Takođe, među prisutnima je bio i vladika Longin.

Sava Rakočević boravi u SAD, odnosno Čikagu, od 1966.godine. Njegove umetničke radove pored Amerike i Srbije imala je priliku da vidi publika i u mnogim drugim zemljama. Imao je mnoštvo samostalnih i grupnih izložbi među kojima i Izložba američkog slikarstava u Kongresnoj palati u Parizu 1975.godine povodom 200-godišnjice državnosti SAD. Značajnije izložbe u Beogradu su retrospektivna izložba u Narodnom muzeju 1992. godine i izložba slika i crteža u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 2009. godine.  Dobitnik je velikog broja priznanja i nagrada među kojima je i Vukova nagrada za poseban doprinos nacionalnoj srpskoj kulturi 2007. godine.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde



POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U ST. LOUIS

Konzul žeran Dejan Radulović posetio je crkveno-školsku opštinu “Svete Trojice” u St. Louis i tom prilikom imao susret sa pripadnicima srpske zajednice. Konzul žeran je prisustvovao jutarnjoj liturgiji u crkvi “Svete Trojice” a potom  proslavi slave Kola srpskih sestara. Tom prilikom, konzul žeran se obratio prisutnima, čestitao slavu i obavestio o aktivnostima i nadležnostima Generalnog konzulata. Istovremeno, zahvalio se crkveno-školskoj opštini na naporima i aktivnostima koje čine kako bi očuvali identitet, jezik, kulturu i tradiciju srpske zajednice u St. Louis.

Pripadnici srpske  zajednice su se u razgovoru sa konzulom žeranom  interesovali za pribavljanje dokumenta iz Srbije, izdavanje pasoša, prijavu rođenja deteta ili braka, pitanja državljanstva i druga konzularna pitanja.

Sveštenik crkve otac Ljubomir Krstić se zahvalio na poseti i istakao značaj saradnje sa Generalnim konzulatom. Takođe, naglasio je da je ovo bila prva poseta predstavnika Generalnog konzulata crkveno-školskoj opštini u St. Louis.



POSLOVNI FORUM U KONZULATU

U Generalnom konzulatu je održan Poslovni forum na temu “Srpske firme i srpski proizvodi u SAD – iskustva, izazovi i uzajamna podrška”. Forum je organizovan u saradnji sa Srpsko-američkom privrednom komorom.  

Na forumu su govorili Zachary Harris, savetnik u Kabinetu predsednika Vlade R.Srbije, Zoran Golubović iz Srpsko-američke privredne komore Srbije i predstavnik za SAD u Poslovnom savetu dijaspore pri Privrednoj komori Srbije i konzul-žeran Dejan Radulović.

Istaknut je značaj koji Vlada Republike Srbije pridaje privlačenju investicija i unapređenju ekonomskih veza sa SAD. U tom kontekstu izražena je podrška inicijativama koje doprinose jačanju ekonomske saradnje, kao i plasiranju srpskih proizvoda i usluga na američkom tržištu. Ponovljena je spremnost i otvorenost Generalnog konzulata da sa svoje strane pomogne zainteresovanim investitorima i poslovnim ljudima u realizaciji njihovih inicijativa.  

Bila je to prilika za susret poslovnih ljudi, prezentacije, razmenu iskustava u plasiranju srpskih proizvoda i usluga na američkom tršitu. Ukazano je na sve veću prisutnost srpskih firmi, pre svega malih i srednjih preduzeća koja otvaraju svoja predstavništva u SAD i proširuju svoje poslovanje i na američkom tržištu. U tom okviru, predstavljene su firme koje posluju u Čikagu ili su povećale obim poslovne saradnje sa Srbijom, odnosno SAD (JPS Chicago  -JPC iz Beograda, DES d.o.o. iz Subotice i Lav Imports iz Čikaga).

Nakon programa foruma priređen je koktel za učesnike i goste čiji su sponzori bili firme koje su se predstavile i Srpsko-američka privredna komora.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde



AMBASADOR MATKOVIĆ NA UNIVERZITETU ČIKAGA

Ambasador Republike Srbije Đerđ Matković je bio gost Instituta za politiku na Univerzitetu Čikaga i tom prilikom održao predavanje o Srbiji, njenom integracionom putu ka Evropskoj uniji, kao i o bilateralnim odnosima između Republike Srbije i SAD.

Ambasador Matković je istakao da je puno članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj Srbije i izrazio zahvalnost SAD na značajnoj podršci Srbiji na njenom evropskom putu. Ambasador Matković je rekao da su bilateralni odnosi sa SAD na uzlaznoj putanji, da se stalno unapređuju, kao i da postoje dobri preduslovi za njihovo dalje unapređenje, kako na političkom, ekonomskom tako i na drugim planovima. 

Nakon predavanja ambasador Matković je odgovarao na pitanja studenata i prisutnih gostiju.

Predavanje ambasadora Matkovića je organizovao Generalni konzulat u saradnji sa Institutom za politiku Univerziteta Čikaga. Kosponzori ovog gostovanja su bili Centar za istočno-evropske i rusko-evroazijske studije, Centar za blisko-istočne studije i Međunarodna kuća Univerziteta Čikaga. 



15 GODINA AKADEMIJE “SVETI SAVA” U ČIKAGU

Srpska akdemija “Sveti Sava” u Čikagu je proslavila 15-godišnjicu od osnivanja.

Tim povodom u koncertnoj dvorani Nichols u Evanstonu održan je 1.oktobra 2016.godine svečani koncert na kome su učestvovali Maja Bogdanović, čelistkinja iz Pariza, meco-sopran Olga Bojović i pijanista Kristijan Civljak, gudački kvartet Škole za muzičke telanete iz Ćuprije, Srbija, hor Branko Radičević i studenti Akademije “Sveti Sava”.   

Proslava godišnjice škole je nastavljena i 2.oktobra 2016.godine liturgijom u pravoslavnom hramu „Sveto Vaskrsenje Hristovo” u Čikagu a potom  svečanom akademijom u crkvenom domu. Prisutnima se obratio ambasador Republike Srbije Đerđ Matković koji je čestitao godišnjicu i istakao značaj srpske škole u Čikagu. 

Ambasador Matković je takođe preneo čestitke i podršku školi ministra prosvete Republike Srbije Mladena Šarčevića. Konzul žeran Dejan Radulović je uručio zahvalnicu Generalnog konzulata za značajan doprinos škole u obrazovanju najmlađih generacija, očuvanju jezika, kulture, istorije i religije srpskog naroda.

U okviru akademije održan je i kulturno-umetnički program u kojem su učestvovali učenici škole “Sveti Sava” i etno-grupa “Trag” iz Banja Luke.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde



PORUKA MIRA UZ SRPSKI FOLKLOR

U Čikagu je održana manifestacija “Dan mira” ustanovljena 1978. godine. Sa centralnog gradskog trga Daley Plaza upućena je poruka mira. U manifestaciji su učestvovali predstavnici grada, države Ilinois, konzularni kor, predstavnici etničkih zajednica, kulturnih i obrazovnih institucija i drugi.

Prilikom ceremonije World Peace Flag nošene su zastave svih zemalja sveta – članica UN. Za svaku pojedničanu zemlju upućena je molitva za mir. Generalni konzuli ili predstavnici konzulata sa sedištem u Čikagu su nosili zastavice svojih zemalja. U ime Generalnog konzulata Republike Srbije učestvovao je  konzul žeran Dejan Radulović.

U kulturno-umetničkom programu je učestvovao srpski folklorni ansambl “Božur” iz Čikaga. Ovo je po prvi put da su u ovoj manifestaciji učestvovali i predstavnici srpske zajednice u Čikagu.   

Manifestacija “Dan mira” u Čikagu je ustanovljena tri godine pre nego što su UN proglasile 21.septembar – Međunarodnim danom mira.

Galeriju fotografija možete pogledati ovde.



VIOLINISTA STEFAN MILENKOVIĆ SA LAKE FOREST SYMPHONY

Najpoznatiji srpski violinista Stefan Milenković je bio specijalni gost na koncertima Lake Forest simfonijskog orkestra održanim 10. i 11. septembra 2016. godine. Pod dirigentskom palicom američko-srpskog dirigenta Vladimira Kulenovića izvođene su kompozicije Betovena. Na početku koncerata izvedena je “Adagio for Strings” Samuela Barbera  u znak sećanja na žrtve terorističkih napada 11. septembra.
Oba koncerta su održana pred punom salom prevashodno američke ali i publike iz srpske zajednice koja je ovacijama pozdravila izvođače, muzičkog direktora Vladimira Kulenovića i specijalnog gosta Stefana Milenkovića.
Na poziv Generalnog konzulata i zahvaljujući saradnji sa Lake Forest Symphony, koncertu su prisustvovali članovi konzularnog kora u Čikagu koje su na početku koncerta pozdravili muzički direktor Vladimir Kulenović i izvršni direktor Susan Lape.
Konzul žeran Dejan Radulović se susreo sa  izvođačima i predstavnicima Lake Forest Symphony i tom prilikom im poželeo uspešnu 59-tu muzičku sezonu.
Nakon koncerta održan je koktel uz podršku i Generalnog konzulata. 
 



VOJNA SARADNJA SRBIJE I OHAJO

Povodom obeležavanja deset godina od uspostavljanja Programa državnog partnerstva između Republike Srbije i Nacionalne garde Ohajo, ministar odbrane Zoran Đorđević primio je delagaciju Nacionalne garde na čelu sa komandantom general-majorom Markom Bartmanom.

U razgovoru su sumirani rezultati desetogodišnjeg partnerstva i istaknuto zadovoljstvo izuzetno dobrom saradnjom pripadnika Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Saglasili su se da je Program državnog partnerstva jedan od najboljih segmenata bilateralne vojne saradnje dve zemlje, a bilo je reči i o daljim modalitetima saradnje u okviru Programa.

Program državnog partnerstva Republike Srbije i Ohaja realizuje se na osnovu potpisanog Sporazuma o statusu snaga (Status of Force Agreement – SOFA od 7.septembra 2006.godine).



POSETA POTPREDSEDNIKA BAJDENA SRBIJI

Potpredsednik SAD Džozef Bajden boravio je u zvaničnoj poseti Republici Srbiji i tom prilikom imao susrete sa predsednikom Republike Srbije Tomislavom Nikolićem i predsednikom Vlade Republike Srbije Aleksandrom Vučićem.

„Naši bilatеralni odnosi sе izvanrеdno razvijaju i mi dеlimo zajеdničkе vrеdnosti. Bili smo savеznici u dva rata i dеlimo dva najvеća svеtska naučnika, Tеslu i Pupina i to jе važna tačka spajanja”, rekao je predsednik Nikolić.

Potprеdsеdnik SAD Džozеf Bajdеn jе naglasio da SAD imaju čvrst intеrеs da Srbija postignе politički i еkonomski uspеh dodavši da će ohrabriti dolazak novih stranih invеsticija u Srbiju. 

Predsednik Vlade Vučić je izjavio da je sa potpredsednikom SAD razgovarao o bilateralnim odnosima dveju zemalja, dijalogu Beograda i Prištine i mogućem napretku u budućnosti, kao i regionalnim odnosima i evropskom putu Srbije. Predsednik Vlade Vučić je rekao da su bilateralni odnosi SAD i Srbije na uzlaznoj putanji i iskazao zahvalnost SAD na podršci evropskom putu Srbije.

Potpredsednik Bajden je naglasio da Srbija predstavlja ključni politički i ekonomski kamen temeljac za ceo region i da je liderstvo Srbije izuzetno važno za ovaj deo Evrope. Neki momenti naše zajedničke istorije bili su izuzetno bolni, podsetio je potpredsednik SAD i dodao da je srećan što je u odnosima izmedju dve zemlje otvoreno novo poglavlje. Potpredsednik Bajden je tom prilikom izrazio saučešće svim porodicama koje su izgubile svoje voljene u NATO kampanji.

Tokom posete potpredsednika Bajdena Beogradu potpisan je bilateralni sporazum o ekstardiciji izmedju Srbije i SAD.



OGLEDALO: MANJE DOKUMENATA NA ŠALTERIMA

List srpske dijaspore “Ogledalo“ je objavio članak u vezi sa primenom odredbi novog Zakona o upravnom postupku. Prenosimo deo teksta:

Od juna ove godine u Srbiji su stupile na snagu zakonske odredbe koje omogućavaju gradjanima da prilikom podnošenja zahteva podnose mnogo manje dokumenata nego što je to bilo do sada. Obratili smo se Generalnom konzulatu u Čikagu i tim povodom konzul-žeran Dejan Radulović je izjavio:

“Ovo je značajna novina za građane Republike Srbije da prilikom prodnošenja većeg broja zahteva više ne moraju da prilažu prateće dokumente sa podacima koje već organi uprave poseduju u svojim evidencijama. O ovome se veoma dugo pričalo i raspravljalo, posebno u dijaspori, i evo upravo ovim Zakonom to je postala realnost. Naime, Zakon je primorao organe uprave da medjusobno razmenjuju podatke iz službenih evidencija i na taj način rasterete gradjane pribavljanja dokumenata, kao i gradjane i organe suvišnih i nepotrebnih procedura.

Ovo praktično znači da državljani Republike Srbije više ne moraju prilikom podnošenja zahteva za pasoš da prilažu dokumenta kao što su uverenje o državljanstvu i izvod iz matične knjige rodjenih. Podatke o tome će službenim putem pribaviti nadležni organ za rešavanje zahteva o izdavanju pasoša. Podnosilac zahteva za pasoš je potrebno da poseduje dokument za identifikaciju kao što su prethodni pasoš, lična karta. Pored toga, potrebno je tom prilikom potpisati izjavu kojom podnosilac zahteva daje saglasnost da se navedeni podaci pribave službenim putem. Time je gradjanima, posebno onima koji borave u inostranstvu, značajno olakšano podnošenje zahteva za pasoš, jer više ne moraju da pribavljaju data dokumenta iz zemlje pa će time uštedeti na vremenu ali i u novcu s obzirom da neće morati da plaćaju takse za izdavanje navedenih dokumenata. Zakonom je predvidjen rok od petnaest dana za pribavljanje dokumenata službenim putem, što će se naravno za toliko ili manje odraziti i na ukupno vreme za rešavanje podnetog zahteva.

Veoma često nam se obraćaju naši državljani koji su došli u SAD pre nekoliko decenija i ne poseduju nijedan od dokumenata izdat od strane Republike Srbije. Neretko, mnogi nisu ni sigurni da li su uopšte državljani Srbije jer su zemlju napustili u vreme bivše Jugoslavije. Konzulat će pružiti pomoć svim gradjanima koji se obrate kao bi se utvrdile činjenice posebno one u vezi sa državljanstvom. U takvim slučajevima mogu da nam pomognu i stara dokumenta, tako da je naš savet i preporuka građanima koji su davno napustili Srbiju da prilikom dolaska u Konzulat ipak ponesu i stara dokumenta koja će nam pomoći u utvrdjivanju podataka bitnim za podnošenje i rešavanje zahteva. 

Pravo je svakog državljanina da samostalno odluči da li će dokumenta sam pribaviti ili će se opredeliti za opciju da to u njegovo ime učine nadležni organi.

Pribavljanje podataka službenim putem se odnosi i na druge konzularne usluge kao što su upisi dece u matične knjige rodjenih, prijave braka, kao i zahtevi u vezi sa regulisanjem pitanja državljanstva Republike Srbije.”



PONOVO USPOSTAVLJEN LET IZMEĐU BEOGRADA I NJUJORKA

Posle pauze od skoro četvrt veka, 23. juna 2016. godine, ponovo su uspostavljeni direktni letovi iz Beograda do Njujorka. Kompanija Air Serbia uvodi letove za Njujork koji će se odvijati pet puta nedeljno pod brojevima YU500 i YU501, pod istim oznakama kojima su leteli avioni prethodne kompanije JAT Airways na direktnim letovima za Njujork.

Avion airbus А330 kojim će se letovi odvijati nosi ime Nikole Tesle, najpoznatijeg američkog državljana srpskog porekla i ima kapacitet od 254 mesta u ekonomskoj i biznis klasi. Prvi širokotrupni avion za interkontinentalne letove redovnog saobraćaja između Balkana i SAD trenutno je najveći avion u floti kompanije Air Serbia. Srpska aviokompanija sada je jedina kompanija u regionu koja ima direktne letove za SAD.

Na svečanom otvaranju u Beogradu srpski premijer Aleksandar Vučić i američki ambasador Kyle Scott su naglasili da nova linija predstavlja važan korak koji će podstaći ekonomske veze i rast, pomoći razvoj turističkih potencijala i pružiti dodatni podsticaj za pozitivan razvoj ukupnih odnosa dve zemlje.
 



BISTA MILEVE MARIĆ U KLIVLENDU

Bista Mileve Marić, srpske naučnice, otkrivena je u Srpskoj kulturnoj bašti u okviru Rokfelerovog parka u Klivlendu, Ohajo. Mileva Marić je bila i prva supruga Alberta Ajnštajna. 

Inicijativu za postavljanje biste je pokrenuo Aleks Mačeski, počasni konzul Republike Srbije u Ohaju u saradnji sa Upravom za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Bistu Mileve Marić je uradio akademski vajar Ivan Felker.

Svečanosti otvaranja  je prisustvovao Đerđ Matković, ambasador Republike Srbije u SAD.

U Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu se nalaze spomen obeležja Svetog Save, Petra Petrovića Njegoša, kralja Petra Prvog Karađorđevića, Vuka Stefanovića Karadžića, Stevana Mokranjca, Mihajla Pupina i Nikole Tesle.



ZAHVALNICA SRPSKOJ ŠKOLI U MILVOKIJU

Srpska osnovna škola “Sveti Sava” u Milvokiju je proslavila 20-godišnjicu od osnivanja prve pravoslavne srpske škole u SAD.

Nakon liturgije u pravoslavnom hramu “Sveti Sava” održana je svečana akademija povodom ovog značajnog jubileja škole.

Prisutnima se obratio konzul žeran Dejan Radulović koji je čestitao 20-godišnjicu od osnivanja škole i tom povodom uručio zahvalnicu Generalnog konzulata za značajan doprinos u obrazovanju najmlađih generacija, očuvanju jezika, kulture, istorije i religije srpskog naroda. Čestitke su u svojim obraćanjima preneli i prvi sekretar Ambasade BiH u Vašingtonu Marinko Avramović i  predstavnik grada Milvokija Mark Borkowski.

U okviru akademije održan je i kulturno-umetnički program u kojem su učestvovali hor Osnovne škole “Sveti Sava” i folklorni ansambl “Šumadija” iz Milvokija.



GLASANJE U ČIKAGU

Povodom parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, biračko mesto u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu je bilo otvoreno 23. aprila 2016.g. Na glasanje je izašlo 48 odsto od ukupnog broja upisanih birača u izvodu iz biračkog spiska za konzularno područje Generalnog konzulata u Čikagu.

U skladu sa propisima, zapisnik o radu biračkog odbora sa rezultatima glasanja istaknut je u Generalnom konzulatu. 



GLASANJE U ČIKAGU 23. APRILA

Povodom parlamentarnih izbora u Srbiji, Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu obaveštava državljane Republike Srbije da će biračko mesto u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu biti otvoreno 23. aprila 2016. godine u vremenu od 7:00 časova do 20:00 časova. 

Generalni konzulat je putem pošte uputio pozive za glasanje svim državljanima Republike Srbije koji su se prijavili za glasanje, odnosno,  koji se nalaze na izvodu iz biračkog spiska za Generalni konzulat u Čikagu.

Podsećamo državljane Republike Srbije da prilikom dolaska na biračko mesto obavezno ponesu važeći identifikacioni dokument izdat od strane organa Republike Srbije (pasoš, lična karta ili vozačka dozvola koja sadrži JMBG).

Istovremeno, Generalni konzulat napominje da je zakonski rok za prijavljivanje birača za glasanje u inostranstvu istekao 2. aprila 2016.godine.



FILM “BRANIO SAM MLADU BOSNU” U ČIKAGU I DALASU

Film “Branio sam Mladu Bosnu” prikazan je u Čikagu u bioskopskoj dvorani “Muvico”. 

Projekciji filma su prisustvovali reditelj i scenarista Srđan Koljević i producent Zoran Janković. Nakon projekcije autori filma su odgovarali su na pitanja publike. Najveće interesovanje publike je bilo za dokumente i druge izvore koji su korišćeni u pisanju scenarija.

Prikazivanje filma su organizovali Srpski filmski festival u Čikagu i redakcija lista “Ogledalo” uz saradnju i pomoć Generalnog konzulata. Direktor Festivala i urednik lista Slavica Petrović je najavaljujući goste i projekciju filma zahvalila na pomoći pruženoj od strane Generalnog konzulata.

Pored Čikaga, film je prikazan i u Dalasu, Teksas, takođe uz prisustvo autora filma.  



PROSLAVA ZBRATIMLJENIH ODNOSA BEOGRADA I ČIKAGA

U Kulturnom centru Čikaga u dvorani Preston Bradley je održana proslava 10-godišnjice zbratimljenih odnosa između Beograda i Čikaga.

Organizator proslave je Chicago Sister Cities International, odnosno Komitet za saradnju sa Beogradom.

Prisutnima su se obratili kopredsedavajući Komiteta za saradnju sa Beogradom Desko Nikitović i Ljubiša Miličić. Kopredsedavajući Nikitović je podsetio na potpisivanje Povelje o bratimljenju dva grada, kao i na aktivnosti koje su realizovane u prethodnom periodu. Takođe, najavio je angažovanje Komiteta na novim projektima posebno na onim koji će doprineti intenziviranju ekonomske saradnje između dva grada. U ime grada Čikaga obratila se Lisa Kohnke, direktor Direkcije za strateška partnerstva i globalne poslove u Kancelariji gradonačenika, koja je pročitala pozdravno pismo gradonačelnika Čikaga Rama Emanuela. Konzul žeran Dejan Radulović je u svom obraćanju istakao značaj jačanja zbratimljenih odnosa Beograda i Čikaga i istovremeno se zahvalio Organizaciji zbratimljenih gradova Čikaga i Komitetu za saradnju sa Beogradom na organizaciji proslave. Konzul žeran je tom prilikom pročitao pozdravno pismo koje je povodom proslave uputio gradonačelnik Beograda Siniša Mali. 

U programu su učestvovali violinista Stefan Milenković, folklorni ansambl “Božur”, srpski hor “Branko Radičević” i Goran Ivanović Trio. Program je vodila Tanja Babić, novinar i voditelj jutaranjeg programa ABC7. U dvorani su bile izloženi radovi slikarke Gordane Nenadović.

Galeriju fotografija sa proslave možete pogledati ovde.



JAVNI OGLAS POVODOM PARLAMENTARNIH IZBORA U REPUBLICI SRBIJI, 24. APRILA 2016.

Pozivaju se državljani Republike Srbije sa boravkom u SAD, na jurisdikcionom području Generalnog konzulata u Čikagu da se prijave radi glasanja u SAD, odnosno radi upisa u birački spisak za glasače koji borave u inostranstvu. U skladu sa Zakonom, prijave će se primati u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu najkasnije do 2.aprila 2016. godine do 16,30 časova (čikaško vreme).

Jurisdikciono područje Generalnog konzulata u Čikagu sledeće države: Alaska, Arizona, California, Colorado, Hawaii, Idaho, Illinois, Indiana, Iowa, Kansas, Kentucky, Michigan, Minnesota, Missouri, Montana, Nebraska, Nevada, New Mexico, North Dakota, Ohio, Oregon, South Dakota, Texas, Utah, Washington, Wyoming, Wisconsin, Guam.

Napominjemo da je, shodno propisima, neophodno podneti novu prijavu bez obzira na prijave podnete ranije radi učešća na prethodnim izborima.

Formular za prijavu možete preuzeti ovde.

Popunjen i svojeručno potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije potrebno je dostaviti Generalnom konzulatu u Čikagu poštom, faksom ili e-mail-om.

Adresa: Consulate General of the Republic of Serbia
             201 E Ohio St. Suite 200
             Chicago, IL  60611
Fax: (312) 670-6787
E-mail: info@scgchicago.org

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka:

http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak, preko Generalnog konzulata se može podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak. Obrazac zahteva možete preuzeti ovde. U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

Generalni konzulat će, po dobijanju konačnog biračkog spiska od Republičke izborne komisije, uputiti pozive za glasanje.



JAČANJE EKONOMSKE SARADNJE SRBIJE I SAD

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić i direktor za Evropu i Evroaziju u Ministarstvu trgovine Sjedinjenih Američkih Država Skip Jones ukazali su tokom razgovora u Beogradu 6.aprila 2016 na važnost jačanja srpsko-američkog partnerstva radi očuvanja stabilnosti i napretka u regionu.

Premijer Vučić je tom prilikom upoznao američku delegaciju sa dobrim rezultatima fiskalne konsolidacije i drugih ekonomskih mera koje Srbija preduzima sa ciljem da se poboljša poslovno okruženje u zemlji. On je ocenio da će otvaranje direktne avio-linije "Er Srbije" između Beograda i Njujorka olakšati kontakte poslovnih ljudi i na taj način značajno doprineti i jačanju ekonomskih veza Srbije i SAD. Premijer je rekao da očekuje veće prisustvo američkih investitora, što bi, kako je dodao, značilo i prenošenje radnih navika i preduzetničkog duha srpskim radnicima.

Jones je predao predsedniku Vlade Srbije "Mapu puta" – strategiju razvoja ekonomskih odnosa Srbije i SAD. U "Mapi puta" se ističe da je potrebno da budu osnažene trgovinske i druge ekonomske veze dveju zemalja i zbog važnosti srpsko-američkog partnerstva za stabilnost i napredak regiona. Američka strana smatra da su u Srbiji značajno poboljšani uslovi za strane investitore i da je to razlog zbog kojeg sve više kompanija iz SAD razmatra mogućnost investiranja. SAD su zato spremne da sa Vladom Srbije rade na podsticanju međusobne trgovine i ulaganja u oblasti informacione i komunikacione tehnologije, energetike, infrastrukture, proizvodnje delova za automobilsku industriju, kao i zdravstvene zaštite. To podrazumeva i proširenje poslovanja američkih kompanija koje su već prisutne na srpskom tržištu, zaključio je Jones.



RADIONICA ZA ČIKAŠKI LADIES CLUB

Generalni konzulat Republike Srbije je u saradnji sa čikaškom galerijom Eleven Eleven Jewelry organizovao radionicu o načinu izrade umetničkih predmeta i nakita od stakla.

Umetnica i dizajnerka Dobrila Pintar je u svom ateljeu održala radionicu i prezentovala izradu umetničkih predmeta od stakla. Učesnice radionice su bile članice Ladies kluba konzularnog kora u Čikagu (CCCLC). Članice kluba su supruge karijernih i počasnih generalnih konzula i konzula i dame koje su generalni konzuli ili konzuli zemalja koje imaju generalne konzulate u Čikagu.

Učesnice radionice su imale priliku da samostalno i uz pomoć umetnice kreiraju predmete od stakla.



KNJIŽEVNO VEČE SA VIDOM OGNJENOVIĆ

U Generalnom konzulatu je održano književno veče sa književnicom i pozorišnom rediteljkom Vidom Ognjenović. Tom prilikom predstavljena je njena najnovija knjiga eseja “Visoka voltaža”.

O knjizi je govorio Nikola Moravčević, književnik i bivši profesor Univerziteta Ilinoisa u Čikagu. Vida Ognjenović je govorila o svojoj knjizi i aktuelnom trenutku pisane reči u kontekstu sve većeg uticaja savremene tehnologije. Takođe, čitala je delove eseja iz knjige “Visoka voltaža”.

U toku književne večeri prisutni ljubitelji književnosti su imali priliku da postavljaju pitanja i razgovaraju sa književnicom.

Galeriju fotografija sa književne večeri možete pogledati ovde.



POSETA GLOBAL JEWISH ADVOCACY U ČIKAGU

Konzul žeran Dejan Radulović je posetio Global Jewish Advocacy (AJC) – Regionalnu kancelariju u Čikagu i tom prilikom imao susret sa Amy Stoken, regionalnim direktorkom i njenim saradnicima.

Amy Stoken i predstavnici AJC su prezentovali rad ove organizacije osnovane 1906. godine i aktivnosti koje preduzimaju na zaštiti prava Jevreja širom sveta, suzbijanju antisemitizma i netrpeljivosti, zaštiti ljudskih prava i demokratskih principa.

Konzul žeran je obavestio o bilateralnim odnosima Srbije i SAD, prijateljskim vezama između srpskog i jevrejskog naroda, odnosima Srbije sa Izraelom, kao i o jevrejskoj zajednici u Srbiji. Takođe, obavestio je o nedavno usvojenom Zakonu o restituciji imovine, odnosno o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika u skladu sa Terezinskom deklaracijom iz 2009. godine. Konzul žeran je naglasio da je u pitanju istorijski i etički čin kojim je Srbija postala prva evropska zemlja koja je zakonski regulisala ovo pitanje. Usvajanje zakona su pozdravili zvaničnici SAD, Izraela i Svetska jevrejska organizacija za restituciju.  

Predstavnici AJC su izrazili zahvalnost Srbiji na usvajanju zakona kao i na brizi i pomoći jevrejskoj zajednici. Izrazli su nadu da će primer Srbije slediti i druge zemlje.



KONKURS ZA PROJEKTE KULTURE

Ministratsvo kulture i informisanja Republike Srbije je raspisalo konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2016. godini. Cilj konkursa je podsticanje i prezentacija kulturnog stvaralaštva pripadnika srpskog naroda u inostranstvu i očuvanje njihovog kulturnog identiteta.

Na konkursu će biti podržani projekti iz sledećih oblasti: vizuelne umetnosti, scensko stvaralaštvo, književnost i izdavaštvo, umetnička muzika, izvorno, narodno i amatersko stvaralaštvo, kulturna delatnost za decu i mlade i naučnoistraživačka i edukativna delatnost u kulturi.

Rok za prijavu na konkurs je 28. mart 2016.godine. Konkurs i detalje u vezi sa učešćem možete naći ovde.



KNJIGA ŽALOSTI

U Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu je otvorena knjiga žalosti povodom tragične smrti službenika Ambasade Republike Srbije u Libiji Slađane Stanković i Jovice Stepića prilikom vazdušnog napada na bazu terorista u libijskom gradu Sabrati.

Knjiga žalosti je otvorena 22. i 23. februara od 11,00 do 16,00 časova.

Adresa Generalnog konzulata: 201 E Ohio St, Suite 200, Chicago, IL 60611



PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI SRBIJE

Dan državnosti Republike Srbije svečano je proslavljen 16.februara u Daley Center Plaza u Čikagu. Proslavu je organizovao Generalni konzulat u saradnji sa gradom Čikagom, odnosno Sekretarijatom za kulturu Čikaga i ovdašnjom srpskom zajednicom.

Proslava je počela intoniranjem himni SAD i Srbije. Tokom intoniranja himne Srbije, na jarbolu ispred Daley Center Plaza je svečano podignuta zastava Republike Srbije. Prisutnim gostima, među kojima su bili predstavnici američkih organa, konzularnog kora, predstavnici srpskih organizacija i udruženja, obratio se prigodnim govorom konzul žeran.

U jednosatnom kulturno-umetničkom programu nastupali su hor “Branko Radičević”, učenici Akademije “Sveti Sava” i folklorni ansambli “Soko” i “Dukati i Biseri”. Proslava je završena zajedničkim nastupom svih učesnika izvedbom pesme “Ovo je Srbija”.

Galeriju fotografija sa proslave u Daley Plaza Center možete pogledati ovde.

Takođe, povodom Dana državnosti Republike Srbije u Generalnom konzlatu je priređen prijem kojem su prisustvovali predstavnici države Ilinois, grada Čikaga, konzularnog kora, srpske zajednice i mnogobrojne druge zvanice. Nakon intoniranja himni SAD i Srbije prisutnima se obratio konzul žeran Dejan Radulović. Takođe, predstavnici države Ilinois i grada Čikaga su pročitali čestitke guvernera Bruce Rauner,  gradonačelnika Rahm Emanuela i državnog tužioca Lise Madigan. 

Galeriju fotografija sa prijema možete pogledati ovde.



POSETA UČENIKA ŠKOLE “SVETI SAVA”

Povodom Dana državnosti Republike Srbije Generalni konzulat su posetili učenici srpske Akademije “Sveti Sava” u Čikagu. Tom prilikom grupu učenika nižih razreda, na čelu sa direktorom Markom Bojovićem i njihovim učiteljicama, primio je konzul žeran Dejan Radulović.

Konzul žeran je objasnio učenicima važnost obeležavanja Dana državnosti i upoznao ih sa istorijskim događajima koji su vezani za ovaj praznik. Pored toga, učenici su se u razgovoru interesovali za ulogu i misiju Konzulata.

Direktor škole Marko Bojović se zahvalio na prijemu i tom prilikom  izrazio zadovoljstvo saradnjom škole sa Generalnim konzulatom.



27. JANUAR U ČIKAGU – DAN AKADEMIJE “SVETI SAVA”

Gradonačelnik Čikaga Ram Emanuel je zvanično proglasio 27. januar Danom Akademije “Sveti Sava” u znak priznanja za rad ove srpske škole i njen stalni doprinos široj zajednici. Inače, 27. januar je Dan svetog Save, dan kada se proslavlja ovaj značajan srpski svetitelj i zaštitnik prosvetnih i kulturnih ustanova.

U Proklamaciji gradonačelnika se kaže da je “Akademija “Sveti Sava” jedina osnovna škola u Čikagu koja nudi celodnevno dvojezično obrazovanje na srpskom i ruskom jeziku”, da “nudi sigurno zajedništvo gde deca mogu da izraze svoju kulturu i veru”, kao i da je “program obrazovanja utemeljen na pravoslavlju koji deci daje čvrst duhovni orijentir kako u učionici, tako i van nje”.     

Akademija “Sveti Sava” je osnovana 2001. godine kao dvojezična osnovna škola pri srpskom Sabornom hramu Svetog Vaskrsenja u Čikagu.

Generalni konzulat Republike Srbije smatra da Proklamacija predstavlja značajnu afirmaciju Akademije “Sveti Sava” u Čikagu. Ovim se odaje priznanje ovoj srpskoj školi i prepoznaju napori koje Akademija čini u obrazovanju novih generacija. Generalni konzulat ceni da se, pored toga što je značajna za samu školu, Proklamacijom dodatno afirmiše i ističe značaj i doprinos srpske zajednice u razvoju Čikaga.

Tekst Proklamacije gradonačelnika možete pročitati ovde.
 



VLADIMIR KULENOVIĆ – ČIKAŽANIN ZA 2015 GODINU

Krajem svake godine čikaški  dnevni list “Chicago Tribune” objavljuje listu deset Čikažana koji su se u odlazećoj godini posebno iskazali na polju umetnosti i kulture.

Prema najnovijoj listi, srpski dirigent Vladimir Kulenović proglašen je Čikažaninom za 2015. godinu u oblasti klasične muzike. Tim povodom,  “Chicago Tribune” je objavio tekst o Vladimiru Kulenoviću koji možete pročitati ovde.

Vladimir Kulenović je izabran 2014. godine za muzičkog direktora Lake Forest simfonijskog orkestra među 150 kanadidata iz čitavog sveta. Pored toga, Vladimir Kulenović je rezidencijalni dirigent Beogradske filharmonije i vanredni dirigent Utah Symphony.



PRAZNIČNI PRIJEM ZA DIJASPORU

Povodom nastupajućih navogodišnjih i božićnih praznika u Generalnom konzulatu je održan prijem za predstavnike dijaspore i ovdašnje srpske zajednice. Prijemu su prisustvovali predstavnici srpskih organizacija, udruženja, srpskih institucija kulure, predstavnici medija dijaspore i ugledni pojedinci srpske zajednice. 

Prisutnima se obratio konzul-žeran Dejan Radulović i tom prilikom se zahvalio na saradnji u protekloj godini i čestitao nastupajuće praznike.

Galeriju fotografija sa prijema možete pogledati ovde.

Generalni konzulat koristi priliku da svim državljanima Republike Srbije i pripadnicima srpske zajednice čestita nastupajuće novogodišnje i božićne praznike. 



ČIKAGO: SRPSKI FILMSKI FESTIVAL 2015

Srpski filmski festival 2015. održan je u prestižnoj bioskopskoj dvorani “Muvico” u Čikagu od 4. do 6. decembra 2015. godine. Ovo je treći po redu Festival srpskog filma u Čikagu. U okviru programa Festivala prikazani su sledeći filmovi “Za kralja i otadžbinu”, “Ničije dete”, “Enklava”, “Bez stepenika”, “Bićemo prvaci sveta”,  “Dok su oni leteli na Mesec” i “Amanet”.

Gosti festivala su bili Radoš Bajić, reditelj filma “Za kralja i otadžbinu”, čijim filmom je i otvoren Festival. Takođe, gosti su bili reditelj filma  “Ničije dete” Vuk Ršumović i reditelj filma “Enklava” Goran Radovanović. Nakon projekcije svojih filmova, gosti su predstavljeni publici i odgovarali na njihova pitanja. Na završnoj večeri Festivala gostima su uručene bronzane plakete ”Ogledala” za učešće na Festivalu.

Pozdravnu poruku povodom održavanja Festivala uputio je i gradonačelnik Čikaga Ram Emanuel.

Osnivač i organizator Festivala je list srpske dijaspore “Ogledalo”. Festival je, kao i ranijih godina, održan u sardanji i uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstva spoljnih poslova - Uprave za dijasporu i Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu. 



KNJIGA O SRBIJI U VELIKOM RATU U ČIKAŠKIM BIBLIOTEKAMA

Povodom Dana primirja, konzul žeran Dejan Radulović je posetio Gradsku biblioteku Čikaga i Biblioteku Univerziteta Čikaga. Tom prilikom uručena je i jednoj i drugoj biblioteci knjiga “Srbija u Velikom ratu 1914-1918” na engleskom jeziku, čiji su autori Mira Radojević i Ljubodrag Dimić, izdata 2014. u Beogradu.

U razgovoru sa predstavnicima biblioteka konzul žeran je izrazio zadovoljstvo što će se navedena knjiga naći među milionima drugih knjiga dve najznačajanije biblioteke u Čikagu, kao i da će čitaoci i istraživači imati priliku da više saznaju o značajanom doprinosu srpskog naroda u Velikom ratu.

Knjige će u obe bilblioteke sadržati napomenu da su donirane od strane Generalnog konzulata. 



KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA DIJASPORE

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za dijasporu je raspisalo konkurs za sufinansiranje projekata koja doprinose jačanju veza izmedju matice i dijaspore.

Konkursom je predvidjeno sufinansiranje projekata koji imaju za cilj učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta, kao i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore. Pravo učešća na konkursu imaju organizacije u dijaspori i nevladine organizacije čije je sedište u Republici Srbiji.

Konkurs je otvoren do 26. novembra 2015.godine. Više o konkursu i detalji u vezi sa podnošenjem predloga projekata možete naći ovde.



FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU

Srpski filmski festival će se održati u Čikagu od 4. decembra do 6. decembra 2015. godine. Ovo je treći po redu Festival srpskog filma u Čikagu. Kao i prethodnih godina festival će biti održan u bioskopskoj dvorani “Muvico” u Rosemont-u. Na festivalu će biti prikazani sledeći filmovi “Ničije dete”, “Za kralja i otadžbinu”,  “Enklava”, “Bez stepenika”, Bićemo prvaci sveta” i “Amanet”. Gosti festivala su reditelji Radoš Bajić, Vuk Ršumović i Goran Radovanović.

Više detalja o programu i  gostima možete naći ovde

Pored Čikaga, Srpski filmski festival će ove godine biti održan i u Vašingtonu 8. i 9. decembra a početkom iduće godine i u Honolulu na Havajima. 

Generalni konzulat Republike Srbije poziva ljubitelje filma da uživaju u projekcijama ovogodišenjg Srspkog filmskog festivala.
 



BIZNIS PREZENTACIJA ZA STUDENTE UNIVERZITETA ILINOIS

Grupa studenata Univerziteta Ilinois na čelu sa Bridget Hockenberry, predsednicom programa Međunarodnog biznis kluba, posetila je Generalni konzulat. Tom prilikom održana je prezentacija o Srbiji, političkom sistemu, spoljnoj politici, bilateralnim odnosima sa SAD,  kulturi srpskog naroda i poznatim srpskim naučnicima, kao i drugim afirmativnim sadržajima poput običaja, ishrane i uspeha u oblasti sporta.   

S obzirom na poseban interes za biznis klimu u Srbiji, istovremeno je održana i prezentacija o ekonomskoj situaciji i mogućnostima za ulaganje u Srbiju. Kroz prezentaciju “Invest in Serbia” Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije predstavljene su povoljnosti za strane investitore u pogledu poreskih olakšica, konkurentnosti poreskog sietama, niskim troškovima poslovanja, sporazumima o slobodnoj trgovini, obrazovnom kadru i druge.   
 



HUMANITARNE AKCIJE LIFELINE-CHICAGO

Humanitrana organizacija Lifeline-Čikago, pod pokroviteljstvom princeze Katarine Karađorđević, organizovala je donatorsko veče u Kulturnom centru Čikaga za pomoć kardio-pedijatrijskom odeljenju Univerzitetske dečije klinike Tiršova u Beogradu. Tom prilikom organizovana je i prezentacija aktivnosti  Lifeline i potreba navedene klinike.

Skupu su prisustvovali prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević. Predsednik  Lifeline-Chicago Kathy Fanslow je pozdravila prisutne goste i zahvalila se svima koji su se odazvali pozivu za akciju prikupljanja donacija za dečiju kliniku u Beogradu. Princeza  Katarina je u emotivnom govoru upoznala prisutne sa dosadašnjim akcijama prevashodno upućenim sirotištima i bolnicama u Srbiji, kao i potrebama za humanitarnom pomoći. U ime Generalnog konzulata, obratio se konzul žeran Dejan Radulović koji se zahvalio na humanitranim akcijama Lifeline-Čikago.

Nekoliko dana pre donatorske večeri, Lifeline iz Čikaga je uputio  kontejner sa božićnim poklonima namenjenim deci u Srbiji.



DIREKTOR POLICIJE SRBIJE U ČIKAGU

Direktor policije Srbije Milorad Veljović boravio je od od 23. do 28. oktobra u Čikagu radi učešća na godišnjoj konferenciji IACP (Međunarodna asocijacija šefova policija). Teme koje su bile zastupljene na konferenciji su bili izazovi s kojima se policijske službe susreću kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Učesnicima konferencije se obratio predsednik SAD Barak Obama.

Tokom boravka u Čikagu direktor policije Milorad Veljović je posetio Generalni konzulat i tom prilikom je imao susret sa Milanom Vujićem, predsednikom Srpsko-američkog udruženja policajaca. U razgovoru su razmenjena mišljenja o mogućnostima saradnje sa Udruženjem.



DVADESET GODINA SRPSKOG RADIJA ČIKAGO

Srpski radio Čikago je proslavio dvadestogodišnjicu od osnivanja. Svečanost proslave je održana u velikoj sali manastira Nova Gračanica. O radiju i njegovom značaju i radu u proteklih dvadeset godina su govorili Vladimir Božović, savetnik predsednika Vlade Republike Srbije, svešetnik Miloš Vesin i akademski slikar Sava Rakočević. Vladimir Boživić je u okviru svog obraćanja pročitao i čestitku koju je predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio Srpskom radiju Čikago. U čestitki se između ostalog kaže: “Vaš rad na korist i dobrobit srpskog naroda u Americi predstavljaju jubilej za poštovanje i svaku pohvalu. Vi ste bili i jeste glas srpskog naroda, države i crkve i na to Vi i Vaši saradnici i slušaoci treba da budete ponosni”. Sveštenik Miloš Vesin je u ime Sinoda Srpske pravoslavne crkve uručio osnivaču i vlasniku radija Miloradu Ravasiju Orden despota Stefana Lazarevića. U ime Generalnog konzulata, čestitke povodom jubileja i podršku radiju je preneo konzul žeran Dejan Radulović.    



FILM O TESLI U LOS ANĐELESU

Dokumentarni film o Nikoli Tesli pod nazivom “Tower to the people – Tesla’s Dream at Wardenclyffe Continues” će biti premijerno prikazan u Los Anđelesu 23.oktobra 2015. godine u dvorani Creast. Film govori o Teslinoj laboratoriji i tornju na Long Island preko kojeg je Tesla želeo da obezbedi bežičnu energiju celom svetu. U stvaranju filma američki reditelj Joseph Sikorski je koristio arhivu i dokumentaciju Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Nakon premijere film će biti prikazivan u istoj dvorani u periodu od 24. oktobra do 29. oktobra 2015. godine.

Film je u aprilu ove godine imao svoju premijeru u Beogradu. Takođe, u oktobru prošle godine prikazan je i u hotelu “New Yorker” u Njujorku u kojem je Tesla preminuo 1943. godine. Više detalja o filmu i premijeri u Los Anđelesu možete naći ovde.



KONFERENCIJA MEDIJA DIJASPORE U BEOGRADU

Konferencija novinara i medija dijaspore i srpskih organizacija biće održana 23. oktobra 2015. godine u Beogradu.

Konferenciju organizuje Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova i Udruženje novinara Srbije. Konferencija će biti posvećena projektnom sufinasiranju medija dijaspore i njihovo prilagođavanje digitalnom okruženju.

Prijave za učešće na koferenciji će se primati do 15. oktobra 2015.godine.  Više o konferenciji i prijave za učešće možete naći ovde.



PORUKA MIRA IZ ČIKAGA

U Čikagu je održana tradicionalna manifestacija Dan mira ustanovljena 1978. godine. Sa trga Daley Plaza upućena je poruka mira. U manifestaciji su učestvovali predstavnici grada, države Ilinois, konzularni kor, predstavnici etničkih zajednica, kulturnih i obrazovnih institucija i drugi.

Prilikom ceremonije World Peace Flag nošene su zastave svih zemalja sveta – članica UN. Za svaku pojedničanu zemlju upućena je molitva za mir.

Generalni konzuli ili predstavnici konzulata sa sedištem u Čikagu su nosili zastavice svojih zemalja. U ime Generalnog konzulata Republike Srbije u manifestaciji je učestvovao konzul žeran Dejan Radulović.

Manifestacija Dan mira u Čikagu je ustanovljena tri godine pre nego što su UN proglasile 21.septembar – Međunarodnim danom mira.



POSETA SRPSKOG PREMIJERA SAD

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u zvaničnoj poseti SAD od 15. do 17. septembra 2015.godine i tom prilikom imao susrete sa potpredsednikom SAD Joseph Bidenom i državnim sekretarom John Karry. Bilateralni odnosi, evropski put Srbije, migrantska kriza, regionalna stabilnost, ulaganja američkih kompanija u Srbiju su bile glavne teme razgovra sa američkm zvaničnicima.

Predsednik Vlade Vučić izjavio je da je Srbija dobila podršku Sjedinjenih Američkih Država za ekonomske i političke reforme i put ka EU.

Premijer Vučić se tokom posete Vašingtonu susreo sa više kongresmеna Chris Smith, Bob Corker, Edward Royce, Eliot Angel i David Sislen.

Na Brukings institutu u Vašingtonu primijer Vučić je održao predavanje na temu "Budućnost Srbije: izazovi i šanse za regionalnu stabilnost, pomirenje i integraciju".
 



POSETA PATRIJARHA IRINEJA SAD

Njegova Svetost patrijarh srpski Irinej boravio je u poseti Sjedinjenim Američkim Državama od 3. do 12. septembra 2015. godine. Tokom boravka u SAD, patrijarh Irinej će posetio Los Anđeles, San Francisko i Njujork. 

Centralni događaj tokom posete patrijarha Irineja SAD je bila svečanost kanonizacije episkopa Mardarija i arhimandrita Sevastijana održana 5. septembra 2015. godine u Sabornoj crkvi svetoga Stevana u Alhambri.

Nakon posete SAD, patrijarh Irinej je otputovao u Kanadu. 



SRPSKI POZORIŠNI FESTIVAL U ČIKAGU

Srpski pozorišni festival pod nazivom “Pokretne priče” će se održati u Čikagu u periodu od 5. do 20. septembra 2015. godine. U okviru Festivala biće prikazane  tri pozorišne predstave. Komedija “Art”, predstava Beogradskog dramskog pozorišta, u kojoj igraju glumci Milan Gutović, Nebojša Dugalić i Miljan Prljeta će se održati 18. septembra u Irsko-američkom centru u Čikagu. Predstave “Obično veče” Milana Gutovića i “Ispovesti Dimitrija Karamazova” Nebojše Dugalića biće odigrane u Srpsko-američkom muzeju sveti Sava 11. i 12. septembra. Ceremonija otvaranja Festivala će se održati 5. septembra 2015. godine u Srpsko-američkom muzeju sveti Sava.

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu sa zadovoljstvom poziva ljubitelje pozorišne umetnosti na prvi Srpski pozorišni festival u Čikagu. Više o Pozorišnom festivalu i raspored predstava možete naći ovde.

Nakon Festivala u Čikagu, glumci iz Beograda će gostovati i u više gradova u Kanadi.



SRPSKI TENISER TROICKI IGRA U ČIKAGU

Još jedna prilika za ljubitelje tenisa zahvaljujući kompaniji Sports Management and Promotions koja organizovanjem teniskih mečeva nastoji da promoviše ovaj divan sport u Čikagu. Posle Jelene Janković i Dušana Lajovića, Viktor Troicki je sledeći srpski teniser koji će gostovati u Čikagu. Meč između srpskog tenisera Viktora Troickog i  italijanskog tenisera Simone Bolelli održaće se u Čikagu, 22. avgusta 2015. godine. Teniski meč će se odigrati u Hinsdale. Detalje u vezi sa mečom možete naći ovde

 

Generalni konzulat Republike Srbije poziva ljubitelje tenisa da dođu i uživaju na teniskom meču.



SPECIJALNA OLIMPIJADA U LOS ANĐELESU

Predstavnici Srbije će učestvovati na Specijalnoj svetskoj olimpijadi koja se održava od 25. jula do 2. avgusta 2015. godine u Los Anđelesu. Tim Srbije čine 83 takmičara koji će se nadmetati u vodenim sportovima, atletici, košarci, odbojci, fudbalu, stonom-tenisu i drugim sportovima.

Specijalna Olimpijada je osnovana 1968. godine u Americi kao program koji promoviše sportske aktivnosti u različitim olimpijskim sportovima za osobe sa intelektualnim nedostatkom. Od tada u ovaj program se uključilo više od 150 zemalja sveta i program danas broji preko 4 miliona sportista. Od 1988. godine Specijalna Olimpijada je pridruženi član Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Specijalna olimpijada Srbije je osnovana 2002. godine i od tada omogućava osobama sa posebnim potrebama bolju integraciju unutar društva kroz sport i sportske aktivnosti. Od 2003. godine pa do danas predstavnici Srbije su učestvovali na više specijalnih olimpijskih i drugih takmičenja i na istim su ostvarili značajne rezultate.

Generalni konzulat Srbije u Čikagu želi sportistima Srbije uspeh na predstojećim takmičenjima u Los Anđelesu. Više o Specijalnoj olimpijadi u Los Anđelesu možete pročitati ovde.



SRPSKI FOLKLOR U HARRIS THEATER

Srpsko kulturno-umetničko društvo “Stevan Mokranjac” iz Beča je održalo četiri koncerta u okviru američke turneje pod nazivom “Tamo daleko... Nostalgična putovanja kroz Srbiju” od 27. juna do 6. jula 2015.g. Koncerti su održani u Milvokiju i Medisonu (Viskansin), Čikagu (Ilinois) i Merilvilu (Indijana).

Koncert u Čikagu je održan u prestižnoj dvorani Harris Theater. U toku dvoipočasovnog koncerta u Čikagu preko 40 članova ansambla su izveli narodne igre iz više krajeva Srbije, kao i nekoliko solističkih pesama srpske narodne izvorne muzike.

KUD “Stevan Mokranjac” je osnovan 1998. i pobednik je tri godine za redom smotre folklornih anasambala srpske dijapore u Evropi. Turneja u SAD je organizovana u saradnji sa KUD “Šumadija” iz Milvokija. 

Tokom boravka u Čikagu članovi ansambla su posetili Generalni konzulat i tom prilikom konzul žeran im je poželeo dobrodošlicu i uspešne koncerte u SAD.



VATERPOLISTI SRBIJE U SAD

Vaterpolo reprezentacija Srbije je boravila u SAD od 1. juna do 10. juna 2015. godine i tom prilikom imala četiri prijateljske utakmice sa američkim nacionalnim timom (tri u Kaliforniji i jednu u Čikagu). To je bilo prvo gostovanje vaterpolo reprezentacije Srbije u Čikagu.

U saradnji Generalnog konzulata Republike Srbije sa crkveno-školskom opštinom Saborne crkve svetog Vaskrsenja u Čikagu održan je prijem u crkvenoj sali i susret sa pripadnicima ovdašnje srpske zajednice. Članovima reprezentacije dobrodošlicu su uputili sveštenik crkve Darko Spasojević i konzul žeran. Na dočeku i dobrodošlici su se zahvalili predsednik Vaterpolo saveza Srbije Milorad Krivokapić i kapiten nacionalnog tima Živko Gocić.

Tokom boravka u Čikagu, predsednik Vaterpolo saveza Srbije Milorad Krivokapić i generalni sekretar Nemanja Marijan su posetili sedište novogračaničke episkopije i tom prilikom se sreli sa vladikom Longinom. Takođe, posetili su Srpsko-američki muzej sveti Sava i Generalni konzulat.



UČENJE SRPSKOG JEZIKA U GRČKOJ ŠKOLI

Konzul žeran Dejan Radulović je posetio osnovnu školu “Hellenic American Academy Socrates” u Deerfield-u, predgrađu Čikaga. Razlog za posetu je da ova škola, od svog osnivanja 2004. godine od strane ovdašnje Grčke pravoslavne crkve, ima program učenja i srpskog jezika. Naime, ova škola je delovala i ranije, odnosno u sastavu sa srpskom školom pri Sabornoj crkvi svetog Vaskrsenja u Čikagu. 

Direktorka škole Voula Sellountos i nastavnik srpskog jezika Vlada Rokvić su upoznali konzula žerana sa istorijatom škole, odvijanjem nastave a posebno o programu učenja srpskog jezika. 

Konzul žeran je izrazio zahvalnost i podršku ističući značaj postojanja programa škole za srpski, kako za učenje jezika, ali i za dobru saradnju i prijateljske odnose između ovdašnje grčke i srpske zajednice.



AMERIČKA PREMIJERA FILMA “BIĆEMO PRVACI SVETA”

Film “Bićemo prvaci sveta” je premijerno prikazan u Čikagu 6. juna 2015. godine. To je bila i američka premijera ovog filma. Film je prikazan u bioskopskoj dvorani “Patio Theater” u Čikagu.

“Bićemo prvaci sveta”, reditelja Darka Bajića, je film o rađanju i usponu jugoslovenske košarke. Centralni događaj filma je ključna utakmica Svetskog kupa 1970. godine između Jugoslavije i SAD.

Generalni konzulat Republike Srbije se zahvaljuje kompaniji “The GM Films” koja je omogućila i organizovala američku premijeru filma u Čikagu.



POSETA AMBASADORA MATKOVIĆA ČIKAGU

Ambasador Republike Srbije u SAD Đerđ Matković posetio je Čikago 14. i 15. maja 2015. godine i tom prilikom imao više susreta sa predstavnicima srpske zajednice. Ambasador Matković je posetio Akademiju “Sveti Sava” i upoznao se sa radom jedine škole u Čikagu koja ima nastavu i na srpskom jeziku. Takođe, ambasador Matković je posetio Sabornu crkvu svetog Vaskrsenja, kao i Srpsko-američki muzej sveti Sava. 

Posebna pažnja tokom posete je posvećena mogućnostima za unapređenje ekonomskih veza između dijaspore i matice. U tom kontekstu, ambasador Matković je posetio kompaniju PMI Cartoning u Elk Grove Village koja je pokazala interes da investira u Srbiji. Takođe, u Generalnom konzulatu je organizovan, u saradnji sa Srpsko-američkom privrednom komorom, susret ambasadora sa poslovnim ljudima  i predstavnicima dijaspore na temu “Značaj dijaspore u ekonomskoj saradnji sa Srbijom – mogućnosti i izazovi”. Ambasador Matković je preneo spremnost Ambasade i generalnih konzulata Srbije u SAD da pomognu svim pripadnicima dijaspore koji imaju planove da investiraju u Srbiju ili zaključe poslove sa srpskim firmama.

 Tokom boravka u Čikagu, ambasador Matković je imao susrete sa zamenicom guvernera države Ilinois Evelyn Sanguinetti i zamenikom gradonačelnika Steve Koch. U razgovorima su razmenjena mišljenja o daljoj saradnji između Srbije i Ilinois, odnosno bratskih gradova Beograda i Čikaga.

Pogledajte više u foto galeriji ovde.  
 



ISPUNJENI SVI TEHNIČKI USLOVI ZA DIREKTNE LETOVE DO SAD

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Majkl Kirbi potpisali su danas Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Srbije i Vlade SAD.

Mihajlović je nakon potpisivanja ovog dokumenta u Vladi Srbije saopštila da su ispunjeni svi tehnički uslovi za direktne letove između Srbije i SAD, i izrazila očekivanje da će oni biti realizovani što pre. Ona je navela da je Američka federalna vazduhoplovna administracija svrstala Srbiju u kategoriju prvog reda, što u vazduhoplovstvu znači da je zemlja bezbedna i da može da aplicira za direktne letove. Uspostavljanje direktnih letova nakon 23 godine imaće veliki značaj za dalji ekonomski razvoj Srbije, ocenila je Mihajlović i ponovila da je naša zemlja spremna što se tiče svih tehničkih uslova.

Srbija, kako je objasnila, sada očekuje razgovor vazduhoplovnih vlasti i dalje direktne dogovore o tome kada bi mogli da budu uspostavljeni direktni letovi.

Ambasador Kirbi je izrazio očekivanje da će to biti učinjeno u bliskoj budućnosti, verovatno za nekoliko meseci, uz napomenu da to u velikoj meri zavisi od samih kompanija koje treba da uspostave letove.



VATERPOLISTI SRBIJE U KALIFORNIJI I ČIKAGU

Vaterpolo muška reprezentacija Srbije će biti gost američke vaterpolo reprezentacije u junu ove godine. Dva nacionalna tima će odigrati četiri prijateljske utakmice, tri utakmice u Kaliforniji (2. juna u San Diego, 4. juna u Riverside, 7. juna u Lake Forest) i jednu u Čikagu. Utakmica u Čikagu je 9. juna sa početkom u 19,45 časova na Univerzitetu Ilinois.

Više o gostovanju vaterpolo reprezentacije Srbije u SAD i raspored utakmica možete naći ovde.

Generalni konzulat poziva ljubitelje vaterpola i sve zainteresovane da ovom prilikom podrže vaterpolo reprezentaciju Srbije.



PREMIJERA FILMA “BIĆEMO PRVACI SVETA” U ČIKAGU

Film “Bićemo prvaci sveta” biće premijerno prikazan u Čikagu 6. juna 2015. godine. Ujedno će to biti i američka premijera ovog filma. Film će biti prikazan u bioskopskoj dvorani Patio Theater (6008 W. Irving Park Rd Chicago, IL 60634) sa početkom u 19,30 časova.

“Bićemo prvaci sveta”, reditelja Darka Bajića, je film o rađanju i usponu jugoslovenske košarke. Centralni događaj filma je ključna utakmica Svetskog kupa 1970.godine između Jugoslavije i SAD.

Generalni konzulat poziva ljubitelje filma da iskoriste ovu priliku i  vide najnoviji film iz srpske kinematografije.

Više o projekciji filma u Čikagu možete naći ovde.
 



ČESTITKA GRADONAČELNIKU EMANUELU

Povodom pobede na izborima za gradonačelnika Čikaga konzul žeran Dejan Radulović je u ime Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu uputio čestitku gradonačelniku Ram Emanuelu.

U čestitki se između ostalog kaže da će novi mandat na mestu gradonačelnika biti dodatni podsticaj za dalji razvoj Čikaga, kao globalnog i multietničkog grada. Takođe ističe se da će značajna srpska zajednica u Čikagu, kao i do sada, pružati svoj nesebičan doprinos napretku ovog grada i biti most u saradnji između dva naroda.

"Veoma smo ponosni da su Čikago i Beograd zbratimljeni gradovi i da se ove godine slavi deset godina od potpisivanja Povelje o bratimljenju. Siguran sam da će ovo poboljšati međusobnu saradnju i time učvrstiti tradicionalno prijateljstvo između dva grada", navodi se u čestitki upućenoj gradonačelniku Emanuelu.



UČENJE SRPSKOG JEZIKA U INOSTRANSTVU

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova u narednih trideset dana sprovode online istraživanje koje predstavlja početak niza aktivnosti u procesu unapređenja učenja srpskog jezika i ćiriličkog pisma u inostranstvu.

Sačinjena su dva upitnika, koji će biti dostupni do kraja aprila 2015. godine. Jedan upitnik je namenjen školama, organizacijama, udruženjima, neformalnim grupama i pojedincima, koji organizuju bilo kakav oblik nastave srpskog jezika u inostranstvu. Drugi upitnik je namenjen građanima srpskog porekla koji žive u inostranstvu i žele da njihova deca uče srpski jezik u okviru dopunske nastave koju organizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Cilj upitnika jeste sagledavanje potrebe za organizovanjem ovakvog oblika obrazovanja i vaspitanja, unapređivanje rada škola u inostranstvu i uređenje mreže škola u kojima se nastava realizuje.

Više o ovome, kao i upitnike, možete naći ovde.



USKORO DIREKTNI LETOVI DO SAD

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Vlada usvojila tekst Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o direktnim letovima između dve zemlje.

Potpisivanje sporazuma očekuje se uskoro u Beogradu, a u ime Vlade Srbije to će učiniti potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Sporazumom se uređuju uslovi za odvijanje vazdušnog saobraćaja između dve države. Nakon gotovo 16 godina Air Serbia će biti prva nacionalna avio-kompanija u regionu bivše Jugoslavije koja će imati direktne prekookeanske letove.



PLAVI PASOŠI NE VAŽE

Generalni konzulat Republike Srbije podseća državljane Republike Srbije da nije moguće putovati sa pasošem SR Jugoslavije, tzv. plavim pasošem bez obzira na datum važenja koji je upisan u pasoš. Pasoši SR Jugoslavije su prestali da važe 31. decembra 2011. godine.

Imajući u vidu da se približava sezona godišnjih odmora i putovanja, Generalni konzulat moli državljane Republike Srbije da provere svoje putne isprave kako bi se izbegle eventulane neprijatnosti pred samo putovanje.

Generalni konzulat sugeriše nosiocima pasoša SR Jugoslavije da blagovremeno podnesu zahtev za izdavanje biometrijskog pasoša Republike Srbije. Detalji u vezi sa izdavanjem pasoša se mogu naći ovde.



GODIŠNJICA SRPSKOG POZORIŠTA U ČIKAGU

U Srpsko-američkom muzeju sveti Sava obeležena je 10-godišnjica od osnivanja srpskog amaterskog pozorišta “Mira Sremčević” u Čikagu.  Tim povodom na pozornici muzeja je izvedena komedija “Vlast” od Branislava Nušića. Reč je o komadu koji je bio i prva predstava ovog pozorišta izvedena u februaru 2005. godine.

U prepunoj sali pozorišta, pre predstave publici se obratila reditelj Ankica Ratarac, jedan od osnivača srpskog pozorišta u Čikagu.

U proteklih deset godina, na reportoaru pozorišta je bilo ukupno dvadeset predstava, među kojima su “Žanka”, “Profesionalac”, “Imigranti”, “Gospođa ministarka”, “Lari Tomson – tragedija jedne mladosti”, “Čorba od kanarinca”, “Mala srpska komedija”, “Zvezdana prašina”, “Koštana”, “Zavodnik” i druge.

Amatersko pozorište “Mira Sremčević” je jedino srpsko pozorište na teritoriji SAD. Pozorište nosi naziv po pokojnoj Miri Sremčević, osnivaču pozorišta u Čikagu, nekadašnjem članu amaterskih pozorišta u Srbiji.
 



SRPSKA ZASTAVA ISPRED CITY HALL

Povodom dana državnosti Republike Srbije na jarbolu ispred zgrada administracije Čikaga, City Hall i Daley Plaza, vijorila se srpska zastava 15. februara 2015. godine.

Ovo je prvi put da je u Čikagu postavljena srpska zastava povodom nacionalnog praznika Srbije. Postavljanje zastave je organizovao Generalni konzulat u saradnji sa administracijom City Hall-a.

Više možete pročitati ovde.



PREMIJERA FILMA “PRIČE IZ NJUJORŠKOG TAKSIJA” U ČIKAGU

Film “Love Hunter - priče iz njujorškog taksija” je premijerno prikazan u Čikagu 14. februara 2015.godine. Premijera je održana u bioskopskoj dvorani Gene Siskel Film Center.

“Love Hunter”, reditelja Nemanje i Branislava Bala, je muzička komedija o ljubavi i njujorškim avanturama Milana Mumina, frontmena kultnog srpskog benda Love Hunter.

Na premijeri filma su prisustvovali reditelj Nemanja Bala i glumica Jelena Stupljanin i tom prilikom imali razgovor sa publikom.

Prikupljena sredstva od prodatih karata će biti donirana srpskoj akedemiji “Sveti Sava” u Čikagu, koja radi pri Sabornom hramu svetog Vaskrsenja Hristovog.

Nakon premijere filma u Njujorku i Čikagu, predstoji prikazivanje filma i u drugim američkim gradovima.

Film će biti prikazan u San Francisku 5. marta 2015 godine u Roxie Theatre a u Los Andjelesu od 13. do 19. marta 2015. godine u Laemmle Theatre.   



POSETA UČENIKA WAYLAND ACADEMY

Učenici srednje škole “Wayland Academy” iz Beaver Dam, savezna država Wisconsin, su bili gosti Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu.

Učenici su imali priliku da saznaju više o Srbiji kroz prezentaciju i razgovor sa predstavnicima Generalnog konzulta, odnosima Srbije sa drugim zemljama i aktivnostima na međunarodnom planu. 

Poseta je organizovana povodom učešća učenika u programu UN Model.



GODIŠNJICA BRATIMLJENJA ČIKAGA I BEOGRADA

Gradska skupština Čikaga usvojila je Rezoluciju povodom obeležavanja desetogodišnjice bratimljenja između Čikaga i Beograda. Gradonačelnik Čikaga Ral Emanuel je uručio rezoluciju  konzulu-žeranu Dejanu Raduloviću s molbom da se dostavi gradonačelniku Beograda Siniši Malom.

Rezolucijom se izražava spremnost grada Čikaga da i na dalje razvija i jača bratske odnose sa Beogradom. Grad Čikago je ponosan na partnerstvo sa gradom Beogradom, kao i na dugu istoriju prijateljstva i saradnje sa narodom Srbije, kaže se u Rezoluciji. Posebno se ističe dugogodišnje prisustvo srpske zajednice u Čikagu i njen doprinos kulturnom i ekonomskom razvoju grada. U tom kontekstu se izražava poštovanje prema Nikoli Tesli, kao sinu srpskog pravoslavnog sveštenika, koji je svojim pronalascima omogućio da istorijska Svetska izložba bude osvetljena u Čikagu 1893.godine.

Više pročitajte ovde.



LOS ANĐELES: KONCERT POVODOM VELIKOG RATA

Srpska zajednica u Los Anđelesu je 13. decembra 2014.godine obeležila 100-godišnjicu Prvog svetskog rata i 100-godišnjicu smrti srpskog kompozitora Stevana Mokranjca. U programu su uestvovali poznata operska pevačica Milena Kitić, pijanista Gorjana Zekić, glumice Mirjana Joković i Željka Gortinski, pravoslavni hor “Istočnik” i drugi umetnici srpske i drugih lokalnih etničkih zajednica. Izvedena su dela Mokranjca, Hendla i Vebera.  Koncert je održan u episkopskoj crkvi u Huntington Beach. Svečanosti su prisustvovali, pored uglednih predstavnika srpske zajednice, crkve i američkih prijatelja, Gregory Karahalios, generalni konzul Grčke u Los Anđelesu i vice-konzul Milinko Špica. 

 



TENISKI MEČ U ČIKAGU

U Čikagu je 14. decembra 2014. godine održan teniski egzibicioni meč između srpske teniserke Jelene Janković i američke teniserke Taylor Townsend. Ovo je bilo prvo gostovanje Jelene Janković u Čikagu, kao i prvo gostovanje jednog od vrhunskih srpskih tenisera u Čikagu, što je naišlo na dobar odjek i prijem kod ovdašnje srpske zajednice. Taylor Townsend je inače iz Čikaga i predstalja jednu od perspektivnijih američkih teniserki. Organizator meča je kompanija Sports Management & Promotions iz Čikaga.

Povodom teniskog meča u Generalnom konzulatu je održan prijem kojem su prisustvovale obe teniserke sa svojim trenerima. Bila je to jedinstvena prilika za susret teniserki sa ljubiteljima tenisa u Čikagu, posebno među pripadnicima srpske zajednice. Istovremeno je održana i konferencija za štampu na kojoj su Jelena Janković i Taylor Townsend odgovarale ne pitanja predstavnika medija.



ODRŽAN FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU

Festival srpskog filma 2014. održan je u prestižnoj bioskopskoj dvorani Muvico 18 u Čikagu od 5. do 7. decembra ove godine. U okviru programa Festivala prikazana su tri igrana filma: “Kad ljubav zakasni”, “Top je bio vreo” i “Mali Budo” kao i tri dokumentarna filma: “Kad ti tata kupi slona”, “Put ka svetlosti” i “Lauš”.

Gosti festivala su bili Marija Žižović, autor dokumentarnog filma “Kad ti tata kupi slona” i glumica Brankica Sebastijanović koja igra glavnu ulogu u filmu “Kad ljubav zakasni”. Nakon projekcije svojih filmova, gošće su se predstavile publici i odgovarale na pitanja.

Povodom održavanja Festivala pozdravne poruke su uputili gradonačelnik Čikaga Rahm Emanuel i Leroy Allala,  izvršni direktor Chicago Sister Cities International.

Osnivač i ogranizator Festivala je Slavica Petrović, izdavač lista srpske dijaspore “Ogledalo” iz Čikaga. Festival je realizovan u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, Ministarstvom spoljnih poslova - Upravom za dijasporu i Generalnim konzulatom Republike Srbije u Čikagu.



KONZULARNI DANI U LOS ANDJELESU

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu obaveštava da će se 13. i 14. decembra 2014. održati konzularni dani u Los Andjelesu.

Predstavnik Generalnog konzulata će 13. decembra, nakon koncerta koji organizuje srpska crkva u Orange County, biti u prilici da se sretne sa srpskim državljanima i svim zainteresovanim licima. Koncert će se održati u St. Wilfrid of York Episcopal Church (18361 Chapel Ln. Huntington Beach, CA 92646).

Takodje, predstavnik Generalnog konzulata će 14. decembra prisustvovati liturgiji u crkvi Svetog Save u Los Andjelesu i nakon službe biti u prilici da se sretne sa pripradnicima srpske zajednice u Los Andjelesu .

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu poziva pripadnike srpske zajednice u Los Andjelesu i okolini da 13. i 14. decembra 2014. godine dodju u navedenu episkopsku crkvu ili u crkvu Setog Save i iskoriste priliku da u direktnom kontaktu sa predstavnikom Konzulata saznaju više informacija o putnim ispravama, sticanju državljanstva Srbije, overi dokumenata, carinskoj regulativi kao i drugim pitanjima. Predstavnik Generalnog konzulata će sa zadovoljstvom odgovarati na sva pitanja koja su u nadležnosti diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Čikagu. 



TENISKI EGZIBICIONI MEČ

Teniski egzibicioni meč između srpske teniserke Jelene Janković i američke teniserke Taylor Townsend održaće se u Čikagu, 14. decembra 2014. godine sa početkom u 15,00 časova. Teniski meč će se odigrati na Chicago State University (9501 S. King Dr, Chicago, IL). Detalje u vezi sa mečom možete naći ovde.

Generalni konzulat Republike Srbije poziva ljubitelje vrhunskog tenisa da dođu i uživaju na teniskom egzibicionom meču u Čikagu.



FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU

Srpski filmski festival će se održati u Čikagu od 5. decembra do 7. decembra 2014. godine. Ovo je drugi po redu festival srpskog filma u Čikagu. Više detalja o programu,  gostima i kartama možete naći ovde.

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu poziva ljubitelje filma da uživaju u projekcijama najnovije srpske kinematografije.



SRPSKI AUTOMOBILISTA U ČIKAGU

Najbolji srpski automobilista Dušan Borković posetio je Generalni konzulat Republike Srbije tokom svog poslovnog boravka u Čikagu. Tom prilikom predstavnici Generalnog konzulata su čestitali gospodinu Borkoviću nedavni uspeh i osvajanje drugog mesta na trci Svetskog šampionata turing automobila (WTCC) na čuvenoj stazi Suzuka u Japanu, što predstavlja najbolji rezulat u istoriji srpskog automobilizma.

Dušan Borković je obavestio da će u narednom periodu biti više prisutan u Čikagu i tim povodom razgovorano je o mogućnostima saradnje sa Generalnim konzulatom. 



UNIVERZITET INDIJANE: OKRUGLI STO O VELIKOM RATU

Okrugli sto o Prvom svetskom ratu pod naslovom “An unsolved Business: The Legacy of the Great War” održan je 4. novembra 2014.godine na Univerzitetu Indijane u Blumingtonu.  Učesnici okruglog stola su, pored domaćina na čelu sa predsednikom Univerziteta Michael McRobbie, bili ambasadori Australije, Austrije i Bugarske u SAD, generalni konzuli Francuske, Velike Britanije i Belgije, predstavnici ambasada Nemačke i Italije u Vašingtonu, kao i bivši senator iz Indijane Richard Lugar i bivši kongresmen iz Indijane Lee H. Hamilton, inače sada profesori na Univerzitetu. Predstavnik Republike Srbije na okruglom stolu je bio konzul-žeran Dejan Radulović. Učesnici skupa su govorili o učešću svojih zemalja u Prvom svetskom ratu kao i ostavštini i posledicama Velikog rata.



SOFA: UČEŠĆE SRPSKE UMETNICE

Umetnik iz Beograda Milica Jocić Knežević je učesnik prestižnog sajma savremene umetnosti SOFA (Skulptura, objekti, funkcionalna umetnost i dizajn) u Čikagu koji se održava u Navy Pear Festival Hall od 7. do 9. novembra 2014.godine. “Analytic Concept of Breaking up the Game into Larger or Smaller Operations” (‘Analitički koncept razbijanja igre u veće ili manje operacije’) je naziv grafičke kompozicije kojim je umetnica iz Beograda predstavljena na sajmu. Navedeni rad je nagrađen 2013.godine u Italiji. Tokom boravka u Čikagu, Milica Jocić Knežević je posetila i Generalni konzulat Srbije.



ULAZAK U REPUBLIKU SRBIJU SA VAŽEĆOM AMERIČKOM VIZOM

Strani državljani koji imaju važeću američku vizu ili regulisan boravak u SAD (zelena karta) mogu da uđu u Republiku Srbiju bez vize i borave najduže do 90 dana u periodu od šest meseci. Viza mora biti važeća sve vreme boravka u Republici Srbiji. Takođe, strani državljani koji imaju važeću šengensku vizu, vizu Velike Britanije ili vizu ostalih država članica Evropske Unije  mogu da uđu u Republiku Srbiju bez vize i borave najduže do 90 dana u periodu od šest meseci. Navedena mogućnost ulaska u Republiku Srbiju bez vize važi od 8.novembra 2014. i ista se ne odnosi na strane državljane koji su nosioci putnih listova ili putnih isprava za izbeglice i strance.   



OBELEŽENA GODIŠNJICA ROĐENJA MIHAJLA PUPINA

Na Univerzitetu u Čikagu je obeležena 160-godišnjica rođenja Mihajla Pupina. Godišnjica se inače obeležava pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije.

Program je počeo izvođenjem himni Srbije i SAD od strane najstarijeg srpskog hora u SAD “Branko Radičević”. O liku i delu srpskog naučnika je govorio profesor Milan Mrkšić sa Northwestern univerziteta u Čikagu. Profesor Mrkšić je u svom predavanju pored značaja i dostignuća Mihajla Pupina u svetu nauke posebno istako njegovu vezanost za otadžbinu, pomoć Srbiji, kao i aktivnosti u vezi sa srpskom zajednicom u SAD i razvoju dobrih odnosa sa SAD. Pored profesora Mrkšića, prisutne su pozdravili i istakli značaj velikana srpske i svetske nauke vladika Longin, Obrad Kesić iz Vašingtona i Aleksandar Vlajković iz Beograda. Prikazan je i dokumentarni film “Mihajlo Pupin – Srbin koji je povezao svet”.



DELEGACIJA LESKOVCA U ČIKAGU

Privredna delegacija grada Leskovca je boravila u Čikagu i tom prilikom imala poslovne razgovore i susrete sa predstavnicima ovdašnjih firmi koje se bave uvozom, distribucijom i prodajom prehrambrenih proizvoda iz zemalja jugoistočne Evrope. Delegaciju su predvodili gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i predsednik Regionalne privredne komore Leskovca Goran Jović. Delegacija je posetila i Generalni konzulat i tom prilikom imala razgovor sa predstavnicima Srpsko-američke privredne komore.   



KONCERTI BEOGRADSKE FILHARMONIJE U ČIKAGU I KLIVLENDU

Koncertom u Simfonijskom centru u Čikagu počela je prva američka turneja Beogradske filharmonije u istoriji dugoj 91 godinu. Predstavljanje srpskog simfonijskog orkestra na američkoj kulturnoj sceni je kruna dosadašnjeg razvoja ove institucije i otvara novu stranicu istorije Beogradske filharmonije.

Beogradska filharmonija se u Čikagu predstavila uz Željka Lučića, proslavljenog srpskog baritona i zvezdu Metropoliten opere. Izveli su odlomke iz Verdijevih opera “Magbet” i “Rigoleto”. Konecrt je otvoren moćnom muzikom “Slovenskog marša” Čajkovskog, a u drugom delu Sibelijusova “Simfonija br. 2”, pokazala je tehničko umeće i širinu muzičkog izraza srpskog nacionalnog simfonijskog orkestra.

Orkestar Beogradske filharmonije i Vojni orkestar Nacionalne garde Ohaja zajedno su odsvirali himne SAD i Srbije na početku koncerta u Severance Hall u Klivlendu. 

U Generalnom konzulatu Republike Srbije je organizovan prijem u znak dobrodošlice Filharmonijskom orkestru. Prijemu su prisustvovali Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja Republike Srbije, maestro Muhai Tang, šef dirigent BGF, Veiping Žao, generalni konzul NR Kine i Brane Pećanac, generalni konzul BiH.

„Turneja Beogradske filharmonije ima istorijski značaj i predstavlja najsnažniju promociju Srbije i srpske kulture. Ovo je istorijski događaj i za Beogradsku filharmoniju kao i za sve nas u Čikagu,“ rekao je konzul žeran Dejan Radulović na prijemu.

 

Pogledajte video o koncertu u Čikagu ovde.


 



MINISTAR TASOVAC U SRPSKOM MUZEJU U ČIKAGU

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac je posetio Srpsko-američki muzej sveti Sava – Tesla u Čikagu.

Predsednik muzeja Živojin Pavlović sa saradnicima je upoznao ministra sa istorijatom muzeja. Takođe, ministar je obišao muzejeske postavke o Tesli, srpskoj emigraciji i kraljevskoj porodici, pravoslavnoj religiji i srpskim sportistima u SAD. Ministar Tasovac i predstavnici  muzeja su razmenili mišljenja o mogućnostima saradnje sa institucijama kulture u Srbiji.
 



GODIŠNJICA SMRTI MOKRANJCA

Srpska zajednica u Čikagu je obeležila stogodišnjicu smrti srpskog kompozitora Stevana Mokranjca. “Osu se nebo zvezdama” je naziv niza manifestacija kojima je obeležena godišnjica. 

Održan je simpozijum na kojem su o velikanu srpske muzike govorili episkop Autralije i Novog Zelanda Irinej, profesor u penziji Danica Petrović (Univerzitet u Novom Sadu) i drugi. U sabornom hramu u Čikagu održan je koncert najstarijeg srpskog hora u Severnoj Americi “Branko Radičević” na kojem su izvedena dela duhovne i svetovne muzike.   
 



KONCERTI BEOGRADSKE FILHARMONIJE U SAD

Beogradska filharmonija će po prvi put gostovati u SAD u oktobru ove godine. Koncerti će biti održani u Čikagu (6.oktobra), Klivlendu (7.oktobra), Vašingtonu (8.oktobra) i Njujorku (9.oktobra).

Koncert u Čikagu će se održati 6.oktobra 2014.godine u Symphony Orchestra Hall (220 S. Michigan Avenue, Chicago, IL 60604) sa početkom u 19,30 časova.

Koncert u Klivlendu će se održati 7.oktobra 2014.godine u Severance Hall (11001 Euclid Ave, Cleveland, OH 44106) sa početkom u 19,30 časova.

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu poziva ljubitelje klasične muzike da iskoriste ovu jedinstvenu priliku da pozdrave članove Beogradske filharmonije i uživaju na koncertima u Čikagu i Klivlendu.   

Više informacija o Beogradskoj filharmoniji i turneji u SAD možete naći ovde

Informacije o kartama za koncert u Čikagu možete naći ovde.

Informacije o kartama za koncert u Klivlendu možete naći ovde.
 



UDŽBENICI ZA SRPSKE ŠKOLE U MILVOKIJU I ČIKAGU

Konzul žeran Dejan Radulović je posetio srpsku školu Sveti Sava u Milvokiju i srpsku akademiju Sveti Sava u Čikagu. Tom prilikom su uručeni udžbenici srpskog jezika koje je Generalni konzulat Srbije pribavio u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije. Udžbenike je doniralo izdavačko preduzeće Eduka iz Beograda.

Generalni konzulat izuzetno ceni misiju koje ove škole imaju za očuvanje identiteta srpske zajednice, srpske kulture i jezika.  Izraženo je očekivanje da će donirani udžbenici dodatno pomoći i olakšati nastavnicima i učenicima učenje srpskog jezika. Predstavnici škola i sveštenici crkve Sveti Sava u Milvokiju i Sabornog hrama Hristovog vaskrsenja u Čikagu su izrazli zahvalnost na doniranim udžbenicima.
 



MAESTRO KULENOVIĆ NA ČELU LAKE FOREST SYMPHONY

Srpski dirigent Vladimir Kulenović nedavno je izabran za muzičkog direktora Lake Forest simfonijskog orkestra, koji postoji više od pedeset godina. Na ovo mesto je izabran od 150 kanadidata iz čitavog sveta.

Ovogodišnja muzička sezona, pod vođstvom maestra Vladimira Kulenovića, je otvorena gala koncertima 6. i 7. septembra na kojim su izvođena dela Hajdna, Betovena, Glazunova, kao i “Srpska fantazija” od Korsakova. Specijalni gost na koncertu je bio violinista Stefan Milenković.

Konzul žeran se susreo sa maestrom Kulenovićem i tom prilikom mu čestitao na izboru i poželeo uspešnu muzičku sezonu.

Oba koncerta su održana pred punom salom, prevashodno američke publike koja je ovacijama pozdravila izođače, novog muzičkog direktora kao i specijalnog gosta.

Više o koncertu i maestru Kulenoviću možete naći ovde.
 



VEČE SA VIDOM OGNJENOVIĆ

U Generalnom konzulatu je održano književno veče sa književnicom i pozorišnom rediteljkom Vidom Ognjenović. O njenom književnom radu je govorila Jelena Banković Moravčević, profesor engleskog jezika i književnosti na koledžu Oakton u Čikagu. Vida Ognjenović je čitala odlomke iz svojih knjiga ’’Otrovno mleko maslačka’’ i ’’Posmatrač ptica’’, kao iz nove knjige eseja ’’Postojanost zagonetke’’ koja će tek izaći. Prisutni su imali priliku da postavljaju pitanja i razgovaraju sa Vidom Ognjenović.

Pročitajte više ovde.



BEOGRAD U “STATE MAGAZINE”

Magazin Stejt departmenta “State Magazine” predstavlja Beograd, zbratimljeni grad Čiikaga, u najnovijem izdanju kao specijalni mesečni prilog. Pročitajte članak u digitalnom izdanju magazina od strane 16 do 21 ovde



SRBIJA DOBILA DOZVOLU ZA DIREKTNE LETOVE SA SAD

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je Srbija dobila dozvolu za direktne letove iz Beograda za SAD od druge polovine 2015. godine i dodao da će "Air Srbija" leteti na liniji Beograd–Čikago.

Premijer Vučić je na zajedničkoj konferenciji sa ambasadorom SAD u Srbiji Majklom Kirbijem istakao da je naša zemlja, nakon više decenija, ponovo dobila dozvolu za letove domaće avio-kompanije za Ameriku.

Pored leta iz Beograda za Čikago, cilj je da "Air Srbiji" bude odobreno da leti i za Njujork, naglasio je premijer. On je rekao da je ispunjen najteži zahtev američkih vazduhoplovnih vlasti i da je ostalo još nekoliko uslova koje je potrebno zadovoljiti, i izrazio uverenje da će Srbija ispuniti sve zahteve koji se odnose na bezbednosti letova.

Ambasador Kirbi je ukazao na to da su američke vazduhoplovne vlasti donele odluku o tome da je Srbija obezbedila status "kategorije jedan" koji omogućava direktne letove iz Beograda ka SAD.



U SLAVU RATNIKA

Srpska zajednica u Čikagu je prigodnom svečanošću pod nazivom ’’Cer i Kolubara: U slavu ratnika’’ obeležila 100-godišnjicu Prvog svetskog rata. O Velikom ratu i doprinosu slavne srpske vojske su govorili vladika Longin i konzul-žeran Dejan Radulović.

U kulturno-umetničkom programu su učestvovali glumci srpskog pozorišta ’’Mira Sremčević’’ u Čikagu, hor ’’Branko Radičević’’ i folklorni ansambl ’’Soko’’. Proslava je održana u svečanoj sali srednje škole Amundsen u Čikagu.

Proslavu je organizovala crkveno-školska opština Sabornog hrama svetog Vaskrsenja Hristovog u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u Čikagu.
 



ODBOJKAŠI SRBIJE U ČIKAGU

Odbojkaška muška reprezentacija Srbije je boravila od 11. do 15. juna ove godine u Čikagu. Reprezentacija je igrala dve utakmice sa reprezentacijom SAD u okviru Svetske odbojkaške lige za 2014. godinu. Sportska organizacija Čikaga je obavestila da će po jedan dolar od svake prodate karte za utakmice biti uplaćen za pomoć poplavljenim područjima u Srbiji.

Delegacija odbojkaške reprezentacije je posetila Generalni konzulat. Takođe, odbojkaška reprezentacija Srbije je posetila manastir Nova Gračanica gde je reprezentativce pozdravio veliki broj pripadnika srpske zajednice u Čikagu.
 



PRINC I PRINCEZA KARAĐORĐEVIĆ U ČIKAGU

Princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević su boravili u Čikagu. Tim povodom, humanitarna organizacija ’’Lifeline’’, pod pokroviteljstvom princeze Katarine Karađorđević, organizovala je donatorsku večeru u Srpsko-američkom muzeju sveti Sava – Tesla u Čikagu.

Skupu je prisustvovalo više od 100 gostiju. Princeza Katarina je u svom obraćanju upoznala prisutne sa posetom poplavljenim područjima i apelovala na pomoć. U ime Generalnog konzulata prisutnima se obratio konzul žeran.

Pored ovog skupa, organizovana je i donatorska večera u okviru akcije ’’Zajedno za decu’’ na kojoj su prisustvovali predstavnici grčke i srpske zajednice u Čikagu. U svim obraćanjima na večeri istaknuto je prijateljstvo između dva naroda i značaj uzajamne pomoći i solidarnosti.
 



ODBOJKA: SRBIJA – SAD U ČIKAGU 13. i 14. JUNA

Odbojkaška reprezentacija Srbije će odigrati dve utakmice sa reprezentacijom SAD 13. i 14. juna ove godine u Čikagu. Utakmice se igraju u okviru Svetske odbojkaške lige za 2014. godinu.

Utakmice će se igrati 13. i 14. juna sa početkom u 19,00 časova u UIC Pavilon (525 South Racine, Chicago, IL 60607). Generalni konzulat poziva ljubitelje odbojke i sve zainteresovane da ovom prilikom podrže odbojkašku reprezentaciju Srbije.

Za više informacija o učešću srpske reprezentacije u okviru Svetske odbojkaške lige možete pročitati ovde.

Za informacije o ulaznicama molimo posetite www.ticketmaster.com



STOGODIŠNJICA PRVOG SVETSKOG RATA

Program u spomen stogodišnjice srpskog učešća u Prvom svetskom ratu pod nazivom ’’Cer i Kolubara: U Slavu ratnika’’ održaće se 14.juna 2014. godine sa početkom u 19,00 časova u Amundsen High School (5110 N. Damen Avenue, Chicago, Illinois 60625). U programu učestvuju folklorni ansambl Soko, hor Branko Radičević i dramski umetnici Srpskog pozorišta u Čikagu. Ulaz je slobodan.

Svečanost organizuje Saborni hram Svetog Vaskrsenja Hristovog u Čikagu u saradnji sa Eparhijom novogračaničko -srednjezapadnoameričkom i Generalnim konzulatom Republike Srbije u Čikagu.



DONACIJE KOMPANIJE ’’PMI CARTONING’’

Konzul žeran Dejan Radulović je posetio kompaniju ’’PMI Cartoning INC’’ iz Elk Grove Village koja je uplatila iznos od 10.000 dolara za pomoć poplavljenim područjima u Srbiji. Konzul žeran je razgovarao sa predsednikom kompanije Brankom Tišmom i tom prilikom se zahvalio na donaciji. Istovremeno, Branko Tišma je obavestio da su radnici kompanije pokrenuli međusobno akciju na prikupljanju donacija. Kompanija će iznos, koji budu prikupili radnici, uvećati za isti iznos i ukupna sredstva uplatiti na račun Generalnog konzulata.

Kompanija ’’PMI Cartoning INC’’ posluje 21 godinu u Elk Grove Village i ima svoj pogon u Kraljevu, Srbija.
 



KONCERT STEFANA MILENKOVIĆA U ČIKAGU

Donatorski koncert renomiranog violiniste Stefana Milenkovića održan je 6. juna ove godine u Čikagu. Pored čuvenog violiniste, na koncertu je učestvovao i pijanista Rohan De Silva. Muzički umetnici su svirali pred punom Fulton salom Univerziteta u Čikagu. Nakon koncerta publika je imala priliku da se sretne sa umetnicima.

Prikupljene donacije na koncertu su namenjene za pomoć poplavljenim područjima u Srbiji. Koncert je organizovao Srpsko-američki muzej sveti Sava – Tesla.
 



VATERPOLO: SRBIJA – SAD U SAN FRANCISKU OD 4. DO 8.JUNA

Vaterpolo muška reprezentacija Srbije će biti gost američke vaterpolo reprezentacije u periodu od 4.juna do 8.juna 2014. godine u San Francisku. Dva nacionalna tima će odigrati četiri utakmice. Deo prihoda sa utakmica će biti namenjen poplavljenim područjima u Srbiji.

Raspored utakmica možete naći ovde.

Generalni konzulat poziva ljubitelje vaterpola i sve zainteresovane da ovom prilikom podrže vaterpolo reprezentaciju Srbije.
 



ODLAZAK PROFESORA RADULOVAČKOG

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu je sa velikom tugom primio vest da je profesor Miodrag Radulovački iz Čikaga preminuo tokom svog boravka u Srbiji. Odlaskom profesora Radulovačkog Generalni konzulat i srpska zajednica u SAD su izgubili prijatelja i uglednog člana srpske dijaspore.  Generalni konzulat izražava duboku zahvalnost profesoru Radulovačkom na svemu što je učinio za srpski narod u rasejanju i matici. Njegova misija i nesebična pomoć koju je pružao biće zauvek upamćeni. Kao veliki donator i dobrotvor ostaće inspiracija svima koji su ga poznavali, a posebno srpskoj zajednici u Čikagu. 



POMOĆ POPLAVLJENIM PODRUČJIMA U SRBIJI

Povodom nezapamćenih poplava u Srbiji, Vlada Republike Srbije otvorila је devizne račune na koje se mogu uplatiti novčana sredstva za pomoć ugroženim delovima Srbije. U pitanju je namenski devizni račun čija će se sredstva koristiti za otklanjane posledica od poplava. 

Brojeve računa u dolarima i evrima možete preuzeti ovde.

Takodje, čekovi ili Money Order-i naslovljeni na Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu se mogu slati na Generalni Konzulat na adresi: 201 E Ohio Street, unit 200, Chicago, IL 60611, sa naznakom "Poplave - pomoć".

Donacije se mogu uplatiti i putem PayPal-a ovde.

Više informacija o poplavama i pomoći možete naći ovde.

Generalni konzulat se zahvaljuje svima koji su uputili ili ponudili pomoć. Istovremeno, Generalni konzulat poziva sve zainteresovane koji su u prilici da svojim uplatama pomognu ugroženom stanovništvu i saniranju štete od poplava.

Do 8. avgusta 2014. na račun Generalnog konzulata je uplaćeno 78.905,09 dolara.

Prikupljanje humanitarne pomoći u Čikagu. Pogledajte video.

Poplave u Srbiji - video iz vazduha
 



SAOPŠTENJE O HUMANITARNOJ POMOĆI

Diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u SAD i Kanadi izražavaju zahvalnost na radu i aktivnostima svih humanitarnih i neprofitnih organizacija registrovanih na teritoriji SAD i Kanade na prikupljanju humanitarne pomoći za poplavljena područja u Republici Srbiji. Ni jedna organizacija ili udruženje dijaspore nije dobila od Vlade Republike Srbije ekskluzivno pravo da prikuplja i šalje humanitarnu pomoć.

Diplomatsko-konzularna predstavništa Republike Srbije izuzetno cene napore i aktivnosti svih organizacija, udruženja i klubova srpske dijaspore, Srpske pravoslavne crkve i svih građana angažovanih na zajedničkoj akciji prikupljanja humanitarne pomoći i svima stoje na raspolaganju kako bi pomogli da humanitarna pomoć stigne do onih kojima je napotrebnija.
 



PISMO GRADONAČELNIKA ČIKAGA

Povodom ljudskih žrtava i stradanja gradjana u poplavama na teritoriji Republike Srbije gradonačelnik Čikaga Rahm Emanuel uputio je pismo konzulu žeranu sledeće sadržine:

“Kao gradonačelnik i u ime grada Čikaga, želeo bih da izrazim svoje najdublje saučešće Vama i građanima Srbije dok Vaša zemlja pati od devastacije masovnih poplava i klizišta.

Građani Čikaga su zajedno u mislima sa građanima Srbije u ovoj katastrofi. Grad Čikago i Republika Srbija dele dugu istoriju prijateljstva čemu svedoči i bratimljenje Čikaga sa Beogradom od 2005.godine. Ovaj odnos ostaje nepopustljiv u vreme radosti, kao i tuge. U ovom teškom trenutku, znajte da su naše misli i molitve sa porodicama i voljenima onih pogođenim poplavama i klizištima.

Nadam se da ćete naći neku utehu znajući da su misli građana Čikaga sa vama i sa srpskim narodom“.
 



SUSRET SA ZAMENIKOM GRADONAČELNIKA ČIKAGA

Konzul žeran Dejan Radulović je imao susret sa zamenikom gradonačelnika Čikaga Steve Koch i tom prilikom obavestio o dramatičnoj situaciji u Srbiji povodom poplava. Izrazio je očekivanje da Čikago, kao bratski grad Beograda, pruži odgovarajuću podršku Beogradu i Srbiji. Istovremeno, konzul žeran je obavestio o aktivnostima Generalnog konzulata i srpske zajednice u Čikagu na prikupljanju pomoći poplavljenim područjima.

Zamenik gradonačelnika Steve Koch je izrazio saučešće povodom žrtava i žaljenje za posledice izazvane poplavama. Preneo je da će o susretu obavestiti gradonačelnika Emanuela i razmotriti mogućnost podrške.

U toku razgovora, razmenjena su mišljenja o saradnji bratskih gradova Beograda i Čikaga u predstojećem periodu.
 



Izložba rimskih careva u San Francisku i Los Anđelesu

Izložba replika statua ostamnaest rimskih careva rođenih na teritoriji Srbije održana je 17. i 18. maja 2014.g. u Sabornom hramu svetog Jovana Krstitelja u San Francisku. Tom prilikom predstavljeno je arheološko nalazište Viminacijum pred stotinak parohijana.

Izložba će biti predstavljena i u crkvi Svetog Save u Los Anđelesu 24. i 25. maja 2014.g.

Istovremeno, u crkvi u San Francisku je organizovano prikupljanje pomoći za pomoć poplavljenim područjima u Srbiji.
 



FUDBAL: SRBIJA – PANAMA U ČIKAGU 31. MAJA

Povodom fudbalske utakmice nacionalnih reprezentacija Srbije i Paname u Čikagu u Generalnom konzulatu je održana konferencija za štampu. Predstavnici medija su upoznati sa programom boravka reprezentacije u Čikagu

Ovo je prvi put da reprezentacija Srbije gostuje na teritoriji SAD. Fudbalska reprezentacija Srbije će odigrati utakmicu sa reprezentacijom Paname 31. maja 2014. na stadionu Tojota Park u Čikagu. Pre utakmice u Čikagu, reprezentacija će igrati protiv reprezentacije Jamajke u Njujorku 26. maja 2014. Na poziv selekcije Brazila, reprezentacija Srbije će iz Čikaga otputovati u Sao Paolo i tamo odigrati utakmicu protiv domaćina Svetskog prvenstva.

Upućen je poziv ljubiteljima fudbala u Čikagu da dodju na utakmicu i uživaju u fudbalskom spektaklu. Posebno su pozvani predstavnici srpske zajednice kako bi pružili podršku nacionalnom fudbalskom timu. To će biti prilika da se sretnu i vide najbolji fudbalski igrači Srbije.

Više informacija o turneji i kartama možete naći ovde.



PROFESORI IZ SRBIJE U ČIKAGU

Grupa profesora tehničkih fakulteta sa više univerziteta u Srbiji je bila na studijskom putovanju u SAD u organizaciji World Chicago i Kongresne biblioteke. Tom prilikom su boravili u Vašingtonu i Čikagu. Tokom boravka u Čikagu profesori su posetili Generalni konzulat i  upoznali se sa radom ovog diplomatsko–konzularnog predstavništva, posebno o mogućnostima u uspostavljanju saradnje sa ovdašnjim univerzitetima, kao i o saradnji Generalnog konzulata sa srpskom dijasporom.



KONCERT ZA KOLARAC U ČIKAGU

Donatorski koncert za Kolarčevu zadužbinu održan je 2. maja u Čikagu. Pred punom salom Saint Paul’s Lutheran Church u Evanstonu nastupali su renomirani muzički umetnici Stefan Milenković – violina, Olga Bojović – vokal i pijanisti Kurt Wersterberg, Jasna Popović, Renee Jakovčić, Đorđe Radosavljević i Kristijan Civljak. Na programu su pored dela velikih umetnika klasične muzike bile i kompozicije Nataše Bogojević, srpske kompozitorke iz Čikaga.

Nakon koncerta, publika je bila u prilici da se sretne sa muzičarima. Veliko interesovanje publike je posebno izazvao nastup i susret sa Stefanom Milenkovićem. Video sa koncerta možete pogledati ovde.

Pre koncerta u Čikagu, koncerti za Kolarac su održani u Njujorku i Vašingtonu. Očekuje se da će isti biti organizovani i u drugim gradovima SAD (Boston, Majami, Los Anđeles), kao i u evropskim gradovima (London, Pariz). Prikupljena sredstva na koncertima će se koristiti za kupovinu novog koncertnog klavira za Kolarčevu zadužbinu u Beogradu.

Koncert u Čikagu su organizovali Generalni konzulat Republike Srbije, New Artists Management i Srpsko-američki muzej sveti Sava.

Generalni konzulat Republike Srbije se zahvaljuje muzičkim umetnicima, publici i svima koji su svojim donacijama doprineli uspešnosti koncerta. Takođe, Generalni konzulat se zahvaljuje kompaniji Z Living Interiors LCC koja je sponzorisala koktel nakon koncerta.

Više o koncertu možete pročitati ovde

Pismo zahvalnosti direktorke Kolarca možete pročitati ovde
 



SRBIJA - PANAMA U ČIKAGU 31.MAJA

Fudbalska reprezentacija Srbije će odigrati utakmicu sa reprezentacijom Paname 31. maja 2014. na stadionu Toyota Park u Čikagu. Pre utakmice u Čikagu, reprezentacija će igrati protiv reprezentacije Jamajke u Njujorku 26. maja 2014. Na poziv selekcije Brazila, reprezentacija Srbije će iz Čikaga otputovati u Sao Paolo i tamo odigrati utakmicu protiv domaćina Svetskog prvenstva.

Ovo je po prvi put da reprezentacija Srbije pod tim imenom gostuje na teritoriji SAD. To će biti prilika da brojna srpska dijaspora u SAD podrži nacionalnu fudbalsku reprezentaciju.

Za više informacija o utakmici u Čikagu posetite www.ticketmaster.com



RETROSPEKTIVA SRPSKOG FILMA

Najstariji srpski dokumentarni film ''Krunisanje kralja Petra I'' iz 1904.g., i prvi srpski igrani film ''Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa'' iz 1911.g. prikazani su u Srpsko-američkom muzeju sveti Sava u Čikagu. Projekcijom ovih filmova je započela Retrospektiva srpskog filma u okviru koje će biti prezentovano dvadesetak ostvarenja srpske kinematografije.

Projekcije filmova će biti svake nedelje do 1.jula 2014. godine. Retrospektivu srpskog filma su organizovali Srpsko-američki muzej sveti Sava i Katedra za slovenske jezike i književnost Univerziteta u Čikagu.

Više o Retrospektivi srpskog filma možete pročitati ovde.



KONCERT ZA KOLARAC

Donatorski koncert za Kolarčevu zadužbinu održaće se 2. maja 2014. godine u Evanstonu, Ilinois sa početkom u 19,30 časova na adresi Saint Paul's Lutheran Church, 1004 Greenwood St. Evanston, IL 60201. Ulaz na koncert je slobodan - donacije se primaju sa zahvalnošću. Prikupljene donacije će se koristiti za kupovinu novog koncertnog klavira za Kolarčevu zadužbinu u Beogradu.

Na koncertu će nastupati renomirani muzički umetnici: Stefan Milenković - violina, Jasna Popović - klavir, Olga Bojović - vokal, dr. Kurt Wersterberg - klavir, Renee Jakovčić - klavir, George Radosavljević - klavir, Kristijan Civljak - klavir i Nataša Bogojević - kompozitor. Program će se sastojati od klasične muzike sa džez aranžmanima srpske muzike.

Donatorski koncerti za Kolarac se održavaju u više gradova u SAD i Evropi (Boston, Vašington, Njujork, Majami, London, Pariz, Beograd).

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu, New York Artists Management i Srpsko-američki muzej sveti Sava pozivaju sve ljubitelje klasične muzike da prisustvuju koncertu i svojim donacijama doprinesu uspehu akcije ''Koncerti za Kolarac''.



Metalac na sajmu u Čikagu

Kompanija Metalac iz Gornjeg Milanovca je predstavila svoje proizvode na Medjunarodnom sajmu za kuću i pokućstvo u Čikagu od 15. do 18.marta 2014.g. Ovo je desеta godina kako je Kompanija Metalac prisutna na američkom tršištu. Kompanija distribuira svoje prizvode kroz trgovinske lance Ross i Kohl’s, kao i u etno prodavnicama u regionu srednjeg zapada SAD. Štand Metalca na sajmu su posetili predstavnici Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu.



GLASANJE U ČIKAGU

Povodom parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, biračko mesto u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu je bilo otvoreno 15.marta 2014.g. Na glasanje je izašlo 45 odsto od ukupnog broja upisanih birača u izvodu iz biračkog spiska za konzularno područje Generalnog konzulata u Čikagu. 



POVODOM PARLAMENTARNIH IZBORA U REPUBLICI SRBIJI

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu obaveštava državljane Republike Srbije da će biračko mesto u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu biti otvoreno 15. marta 2014.godine u vremenu od 7:00 časova do 20:00 časova.  Generalni konzulat je uputio pozive za glasanje putem pošte svim državljanima Republike Srbije koji su se prijavili za glasanje, odnosno,  koji se nalaze na izvodu iz biračkog spiska za Generalni konzulat u Čikagu.

Podsećamo državljane Republike Srbije da prilikom dolaska na biračko mesto obavezno ponesu važeći identifikacioni dokument izdat od strane organa Republike Srbije (pasoš, lična karta ili vozačka dozvola). 
 



PARLAMENTARNI IZBORI U R.SRBIJI 2014 - JAVNI OGLAS

GENERALNI KONZULAT REPUBLIKE SRBIJE U ČIKAGU OBJAVLJUJE

J A V N I  O G L A S

POVODOM PARLAMENTARNIH IZBORA U REPUBLICI SRBIJI
16.MARTA 2014. GODINE.


Pozivaju se državljani Republike Srbije sa boravkom u SAD, na jurisdikcionom području Generalnog konzulata u Čikagu da se prijave radi glasanja u SAD, odnosno radi upisa na poseban izvod iz biračkog spiska za glasače koji borave u inostranstvu. Prijave će se primati najkasnije do 21. februara 2014. godine.

Napominjemo da je, shodno propisima, neophodno podneti novu prijavu, bez obzira na prijave podnete ranije radi učešća na prethodnim izborima.

Formular za prijavu možete preuzeti ovde.  Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg biometrijskog pasoša, lične karte ili vozačke dozvole Republike Srbije potrebno je dostaviti Generalnom konzulatu u Čikagu poštom, faksom ili e-mailom.

Adresa: Consulate General of the Republic of Serbia
            201 E Ohio Str. Suite 200
            Chicago, IL  60611
Fax: (312) 670-6787
E-mail: info@scgchicago.org

Generalni konzulat će, po dobijanju konačnog biračkog spiska od Republičke izborne komisije, uputiti pozive za glasanje.

Više informacija o glasanju u inostranstvu možete naći ovde.
 



PREDSTAVLJENI AIR SERBIA I ZDRAVSTVENI TURIZAM

Predstavnici AIR Serbia su organizovali prezentaciju svojih usluga i planova u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu. Prisutni su imali priliku da se upoznaju sa novom flotom kompanije, novim logom, kvalitetom servisa i destinacijama na kojima AIR Serbia saobraća. Predstavnik AIR Serbia je obavestila da su direktni letovi ka Americi u strateškom planu kompanije.

Istovremeno, u Generalnom konzulatu su predstavnici Srpskog kongresa ujedinjenja iz Beograda predstavili projekat medjunarodnog licenciranja srpskih banja. Projekat se realizuje u saradnji sa USAID. U tu svrhu, tokom prezentacije, sprovedena je anketa prisutnih u vezi sa zdravstvenim turizmom.

                             
 



FIAT 500L na sajmu automobila u Čikagu

Na najvećem sajmu automobila u SAD u Čikagu, predstavljen je i kragujevački FIAT 500L. Ovaj porodični automobil poseduje prepoznatljiv italijanski stil, znatno je veći od FIAT 500 modela i poseduje dovoljno prostora i veliki gepek. Svi modeli imaju turbo 1,4-litarski četvorocilindrični motor i prednji pogon. Dostupan je u četiri varijante: Pop, Izi, Treking i Loundz. FIAT 500L Treking verzija privlači veliku pažnju posetilaca u Čikagu. Sajam je otvoren od 8. do 17. februara 2014.



POSETA DRŽAVNOG SEKRETARA MUP SRBIJE BOŽOVIĆA ČIKAGU

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije Vladimir Božović boravio je u poseti Čikagu od 7. do 10. februara 2014. godine. Državni sekretar Božović je razgovarao sa predstavnicima FBI u Čikagu o saradnji i perspektivama dalje saradnje sa MUP Republike Srbije.

Takodje, gospodin Božović je imao susret sa predstavnicima srpske dijaspore i prisustvovao liturgiji u manastiru Nova Gračanica. Državni sekretar Božović je sa predstavnicima Generalnog konzulata prisustvovao reprizi premijere pozorišnog komada ’’Profesionalac’’ Dušana Kovačevića u Srpsko-američkom muzeju sveti Sava u Čikagu.


 

 

 



SERVIS ZA BRZE ODGOVORE

Obaveštavamo da je Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu osnovala Servis za brze odgovore sa namerom da pruži pomoć u procesu dobijanja odgovora na pitanja dijaspore i Srba u regionu koja su u nadležnosti državnih organa  (lična dokumenta, državljanstvo, statusna pitanja, pitanja svojine, dopunske škole i druga prosvetna pitanja).

Pitanja se mogu postaviti elektronskim putem (sajt Kancelarije: www.dijaspora.gov.rs), putem telefona (broj +381 11 3202 937) i ličnim dostavljanjem u prijemno odeljenje brzih odgovora: Beograd, Vasina 20, radnim danom od 09:00 do 16:00 časova.



Festival srpskog filma u Čikagu od 6. do 8. decembra 2013.godine

 

 

Srpski filmski festival održaće se u Čikagu od 6. do 8. decembra 2013 godine.
Publika će moći da pogleda sedam filmova i to - Krugove Srđana Golubovića, Falsifikator Gorana Markovića, Kad svane dan Gorana Paskaljevića, Ajs Manuš (Eyes Manouche) Ratka Momčilovića, Mamaroš Momčila Mome Mrdakovića, Državu Jelene Marković i Put ružama posut Olivere Šaranović.


Opširnije...
POZIV ZA PRIKUPLJANJE NOVČANE POMOĆI NASTRADALIMA U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI U SEVERNOJ DAKOTI

POŠTOVANI SUGRAĐANI,

U PETAK 4 O.M. U 17.35 U SEVERNOJ DAKOTI DOGODILA SE TEŠKA SAOBRAĆAJNA NESREĆA U KOJOJ JE IZGUBIO ŽIVOT NAŠ SUGRAĐANIN VLADAN JOVANOVIĆ, A TEŠKO SU POVREĐENI DUŠAN TRAVICA I GORAN ŠIŠARICA. NJIHOVI PRIJATELJI SU UZ NJIH I U STALNOJ KOMUNIKACIJI SA GENERALNIM KONZULATOM R.SRBIJE U ČIKAGU KAO I AMBASADOM U VAŠINGTONU.


Opširnije...
Srpski Patrijarh odlikovao Generalnog konzula u Čikagu

Na svečanom banketu održanom u Manastiru Nova Gračanica u Čikagu u čast Generalnog konzula Deska Nikitovića, Vladika Novogračanički i Srednjezapadno Američki Longin uručio Nikitoviću orden Cara Konstantina kojim ga odlikuje Srpski Patrijarh Irinej

Vladika Longin priredio je u manastiru Nova Gračanica prijem u čast Deska Nikitovića, koji je od 1. marta, 2003. godine do 28. septembra 2013. godine bio na funkciji Generalnog konzula u Čikagu. Skupu je prisustvovalo oko 300 zvanica, uključujući predstavnike svih nacionalnih organizacija dijaspore u Americi, veliki broj uglednih i poslovnih ljudi, advokata, lekara, kao i Vuk Nastić, otac dvoje maloletne dece iz Kalifornije koja su bila odvojena od roditelja oko osam meseci, a tek posle intervencije Generalnog konzula Nikitovića vraćena roditeljima.


Opširnije...
Izložba "Milanski edikt "

Generalni konzulat R.Srbije u Čikagu ima čast da vas pozove na svečano otvaranje izložbe "Milanski edikt"

10. oktobra 2013. u 7:30PM
Srpsko američki muzej “Sveti Sava”
448 W. Barry Ave.
Chicago, IL. 60657


Gost govornik:
Profesor Miomir Korać iz Beograda


Izložba traje od 10. do 24. oktobra 2013.

 


Opširnije...
Program učenja srpskog jezika na daljinu

Na Filološkom fakultetu u okviru Centra za srpski kao strani jezik, pokrenut je program učenja srpskog jezika na daljinu.

 


Opširnije...
OBAVEŠTENJE O RADNIM I NERADNIM DANIMA TOKOM PRVOMAJSKIH I VASKRŠNJIH PRAZNIKA

Generalni konzulat Republike Srbije u Čikagu obaveštava da će biti zatvoren 1. i 2. maja 2013. god. zbog proslave Praznika rada.
U petak 3.maja Generalni konzulat će raditi od 9-17 h.
U ponedeljak 6. maja Generalni konzulat će biti zatvoren (Prvi dan Uskrsa).



Predstavnici SIEPE u Čikagu od 21.-23.marta 2013

U periodu 21-23. mart 2013. Božidar Laganin, Direktor Agencije SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije) i Vladimir Tomić, Asistent direktora, posetili su Čikago u cilju razgovora sa potencijalnim američkim investitorima koji su iskazali zainteresovanost za Srbiju.


Opširnije...
Proslava Dana državnosti Republike Srbije

Generalni konzulat R. Srbije u Čikagu priredio je prijem povodom Dana državnosti R. Srbije 14. februara 2013. godine u Preston Bredli sali Kulturnog centra Čikaga, jednoj od najprestižnijih sala u Čikagu.


 


Opširnije...
Vesti
Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
Srbija posvećena nastavku dijaloga sa Prištinom
Srbija opredeljena za intenzivnu saradnju sa američkom administracijom
Digitalna ekonomija i IT sektor nosioci buduće saradnje sa SAD
Đurić: Svetinje na KiM i srpska i svetska kulturna baština
Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“
Meriot i Milenijum grade hotelski kompleks u Vranjskoj Banji
Selaković: Unapređenje saradnje sa SAD jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije
Sastanak predsednika Vučića sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država
Predsednik Vučić razgovarao putem video linka sa predstavnicima Atlantskog saveta
Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF
Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu
Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji
La République de Serbie au Mois de la Francophonie
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji
Predsednik Vučić razgovarao sa specijalnim izaslanikom američkog Stejt departmenta za Zapadni Balkan
Srbija može da računa na podršku SAD na svom evropskom putu
Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog
Srećan Dan državnosti Republike Srbije!
Selaković: Neobična greška ambasade SAD
Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana
Čestitka predsednika SAD povodom Dana državnosti Srbije
Selaković čestitao Blinkenu na izboru za državnog sekretara
Selaković i Gujon čestitali Savindan
Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije
Reforme u oblasti vladavine prava u fokusu Vlade Srbije
Čestitka novoizabranom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država
Srbija se pridružila SAD u obeležavanju Dana Martina Lutera Kinga
Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi
Srbija će nastaviti da gradi sve bolje odnose sa SAD
Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista
Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti
Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti
Đurić: Odnosi sa SAD od sudbinskog značaja sa Srbiju
Vašington - Ambasador Djurić: Novi početak za Ameriku i nova prilika za Srbiju
Predsednica Vlade prva primila vakcinu protiv koronavirusa
Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova
PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE
PROSLAVA DANA REPUBLIKE SRPSKE U ČIKAGU
BADNJE VEČE U MANASTIRU NOVA GRAČANICA
JUBILARNI KONCERT FOLKLORNOG ANSAMBLA "DUKATI I BISERI" IZ ČIKAGA
KONZULARNI DAN U LAS VEGASU
SRPSKI FILMSKI FESTIVAL U ČIKAGU
UČEŠĆE LEKARA IZ SRBIJE NA SVETSKOM KONGRESU RADIOLOGA U ČIKAGU
PROSLAVA BOŽIĆA U GRADSKOJ SKUPŠTINI
BOŽIĆ U SVETU (Christmas Around the World)
POSLEDNjE IZVOĐENjE PREDSTAVE ZONA ZAMFIROVA
KONCERTI PIJANISTKINjE JASNE POPOVIĆ - „Serbia around the piano”
SLAVA UDRUŽENjA SRPSKO AMERIČKIH LEKARA I STOMATOLOGA
SRPSKI ŠTAND NA MANIFESTACIJI „PASSPORT TO THE WORLD“
GALA VEČE KONZULARNOG KORA U ČIKAGU
SLAVA POKROVA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU NOVA GRAČANICA
PREMIJERA MJUZIKLA "VEČNA LjUBAV"
BEOGRADSKI MARATON I TURISTIČKA ORGANIZACIJA BEOGRADA NA ČIKAŠKOM MARATONU
PROSLAVA GODIŠNjICE RTV AVALE
SLAVA UDRUŽENjA SRPSKIH ADVOKATA SVETI JOANIKIJE
PROSLAVA ULASKA VLADE DIVCA MEĐU LEGENDE NBA (HALL OF FAME)
POSETA DELEGACIJE VRNjAČKE BANjE ČIKAGU
800 GODINA AUTOKEFALNOSTI SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE - PROSLAVA U LOS ANĐELESU
OPROŠTAJNI PRIJEM KONZULA RADULOVIĆA
OSAM VEKOVA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
REZULTATI KONKURSA ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA DIJASPORE
POSETA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA I PRINCEZE KATARINE ČIKAGU
“BALKANSKI ŠPIJUN” DUŠANA KOVAČEVIĆA U ČIKAGU
POSETA AMERIČKOM JEVREJSKOM KOMITETU U ČIKAGU
ATLETSKI PODUHVAT MARATONCA GORANA NIKOLIĆA U ČIKAGU
SUFINANSIRANJE PROJEKATA DIJASPORE
POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U DALASU
FOLKLORNI FESTIVAL “IZA SEDAM GORA”
PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI SRBIJE U ČIKAGU
PROMENA RADNOG VREMENA U RADU SA STRANKAMA
KONZULARNI DAN U DALASU, TEKSAS
PRAZNIČNI PRIJEM ZA DIJASPORU
SRPSKI FILMSKI FESTIVAL 2018. U ČIKAGU
PREZENTACIJA RTS PLANETE
IZLOŽBA “ALBUM SEĆANJA NA NAŠE PRETKE IZ PRVOG SVETSKOG RATA”
KONZULARNI DAN NA SRPSKOM FESTIVALU U FENIKSU, ARIZONA
POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U AUSTIN-u, TEKSAS
OTVARANjE IZLOŽBE POVODOM PRVOG SVETSKOG RATA 10. NOVEMBRA
KONZULARNI DAN U FENIKSU, ARIZONA
KONZULARNI DAN NA FESTIVALU U SAN MARKOSU
TRENING NOVAKA ĐOKOVIĆA SA DECOM IZ ČIKAGA
OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN MIRA U ČIKAGU
KONZULARNI DANI TOKOM “SRBIJADE 2018” U KLIVLENDU
DAN KADA SE ZASTAVA SRBIJE VIJORILA IZNAD BELE KUĆE
KONZULARNI DAN U JUŽNOJ KALIFORNIJI
BEJZBOL REPREZENTACIJA SRBIJE U INDIJANI
DANI SVETOG MARDARIJA U LIBERTVILU
OBELEŽAVANjE 100-GODIŠNjICE SAVEZNIŠTVA SRBIJE I SAD U PRVOM SVETSKOM RATU
KONCERTI “KOSOVSKIH BOŽURA” NA SREDNjEM ZAPADU
“DANI DUŠANA KOVAČEVIĆA” U ČIKAGU
ODBOJKAŠI SRBIJE U ČIKAGU
PRIJEM U DRŽAVLJANSTVO PO OSNOVU PREBIVALIŠTA U SRBIJI
“HIPNOZA JEDNE LjUBAVI” DUŠANA KOVAČEVIĆA U KULTURNOM CENTRU SERVANTES U ČIKAGU
DOKUMENTARNI FILM “DRUGI SUSRET” PRIKAZAN U GENERALNOM KONZULATU
POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U LOS ANĐELESU
OTVOREN POČASNI KONZULAT U LOS ANĐELESU
KONZULARNI DAN U LOS ANĐELESU
SUFINANSIRANjE PROJEKATA DIJASPORE
PREZENTACIJA SRBIJE NA POSLOVNOM FORUMU
ZAHVALNICE PREDSTAVNICIMA SRPSKE ZAJEDNICE
AMERIČKA PREMIJERA FILMA “KOSOVO – MOMENAT U CIVILIZACIJI”
PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI SRBIJE U ČIKAGU
SVETOSAVSKE PROSLAVE U MILVOKIJU I ČIKAGU
PRIJEM ZA DIJASPORU U KONZULATU
FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU
OBELEŽEN DAN PRIMIRJA
PREZENTACIJA SRBIJE NA SAJMU NEKRETNINA U ČIKAGU
BEOGRADSKI MARATON GOST MARATONA U ČIKAGU
TELEGRAM SAUČEŠĆA POVODOM ZLOČINA U LAS VEGASU
MEĐUNARODNI DAN MIRA U ČIKAGU
ZAHVALNICA “PRELA” GENERALNOM KONZULATU
ŠTAND KONZULATA NA “SRBIJADI 2017”
BISTA MULUTINA MILANKOVIĆA U KLIVLENDU
BEOGRAD – DEO “UNIFEST ON THE RIVER”
DONATORSKO VEČE ZA BOLNICE U SRBIJI
DAN SEĆANJA NA PROGNANE I STRADALE SRBE
PROSLAVA SVЕTOG MARDARIJA
NOVI PASOŠ BEZ PODNOŠENJA IZVODA I UVERENJA
VEČE KARIKATURE I ANIMIRANOG FILMA
“KUMOVI” DUŠANA KOVAČEVIĆA U CERVANTES-u
POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U SAN FRANCISKU
GLASANJE U ČIKAGU I SAN FRANCISKU
KNJIŽEVNO VEČE SA NIKOLOM MORAVČEVIĆEM
IZBORI ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE
SVETSAVSKE PROSLAVE U ČIKAGU I MILVOKIJU
KONKURS ZA PROJEKTE KULTURE
PRAZNIČNI PRIJEM ZA DIJASPORU
FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU
VEČE SA UMETNIKOM SAVOM RAKOČEVIĆEM
POSETA SRPSKOJ ZAJEDNICI U ST. LOUIS
POSLOVNI FORUM U KONZULATU
AMBASADOR MATKOVIĆ NA UNIVERZITETU ČIKAGA
15 GODINA AKADEMIJE “SVETI SAVA” U ČIKAGU
PORUKA MIRA UZ SRPSKI FOLKLOR
VIOLINISTA STEFAN MILENKOVIĆ SA LAKE FOREST SYMPHONY
VOJNA SARADNJA SRBIJE I OHAJO
POSETA POTPREDSEDNIKA BAJDENA SRBIJI
OGLEDALO: MANJE DOKUMENATA NA ŠALTERIMA
PONOVO USPOSTAVLJEN LET IZMEĐU BEOGRADA I NJUJORKA
BISTA MILEVE MARIĆ U KLIVLENDU
ZAHVALNICA SRPSKOJ ŠKOLI U MILVOKIJU
GLASANJE U ČIKAGU
GLASANJE U ČIKAGU 23. APRILA
FILM “BRANIO SAM MLADU BOSNU” U ČIKAGU I DALASU
PROSLAVA ZBRATIMLJENIH ODNOSA BEOGRADA I ČIKAGA
JAVNI OGLAS POVODOM PARLAMENTARNIH IZBORA U REPUBLICI SRBIJI, 24. APRILA 2016.
JAČANJE EKONOMSKE SARADNJE SRBIJE I SAD
RADIONICA ZA ČIKAŠKI LADIES CLUB
KNJIŽEVNO VEČE SA VIDOM OGNJENOVIĆ
POSETA GLOBAL JEWISH ADVOCACY U ČIKAGU
KONKURS ZA PROJEKTE KULTURE
KNJIGA ŽALOSTI
PROSLAVA DANA DRŽAVNOSTI SRBIJE
POSETA UČENIKA ŠKOLE “SVETI SAVA”
27. JANUAR U ČIKAGU – DAN AKADEMIJE “SVETI SAVA”
VLADIMIR KULENOVIĆ – ČIKAŽANIN ZA 2015 GODINU
PRAZNIČNI PRIJEM ZA DIJASPORU
ČIKAGO: SRPSKI FILMSKI FESTIVAL 2015
KNJIGA O SRBIJI U VELIKOM RATU U ČIKAŠKIM BIBLIOTEKAMA
KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA DIJASPORE
FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU
BIZNIS PREZENTACIJA ZA STUDENTE UNIVERZITETA ILINOIS
HUMANITARNE AKCIJE LIFELINE-CHICAGO
DIREKTOR POLICIJE SRBIJE U ČIKAGU
DVADESET GODINA SRPSKOG RADIJA ČIKAGO
FILM O TESLI U LOS ANĐELESU
KONFERENCIJA MEDIJA DIJASPORE U BEOGRADU
PORUKA MIRA IZ ČIKAGA
POSETA SRPSKOG PREMIJERA SAD
POSETA PATRIJARHA IRINEJA SAD
SRPSKI POZORIŠNI FESTIVAL U ČIKAGU
SRPSKI TENISER TROICKI IGRA U ČIKAGU
SPECIJALNA OLIMPIJADA U LOS ANĐELESU
SRPSKI FOLKLOR U HARRIS THEATER
VATERPOLISTI SRBIJE U SAD
UČENJE SRPSKOG JEZIKA U GRČKOJ ŠKOLI
AMERIČKA PREMIJERA FILMA “BIĆEMO PRVACI SVETA”
POSETA AMBASADORA MATKOVIĆA ČIKAGU
ISPUNJENI SVI TEHNIČKI USLOVI ZA DIREKTNE LETOVE DO SAD
VATERPOLISTI SRBIJE U KALIFORNIJI I ČIKAGU
PREMIJERA FILMA “BIĆEMO PRVACI SVETA” U ČIKAGU
ČESTITKA GRADONAČELNIKU EMANUELU
UČENJE SRPSKOG JEZIKA U INOSTRANSTVU
USKORO DIREKTNI LETOVI DO SAD
PLAVI PASOŠI NE VAŽE
GODIŠNJICA SRPSKOG POZORIŠTA U ČIKAGU
SRPSKA ZASTAVA ISPRED CITY HALL
PREMIJERA FILMA “PRIČE IZ NJUJORŠKOG TAKSIJA” U ČIKAGU
POSETA UČENIKA WAYLAND ACADEMY
GODIŠNJICA BRATIMLJENJA ČIKAGA I BEOGRADA
LOS ANĐELES: KONCERT POVODOM VELIKOG RATA
TENISKI MEČ U ČIKAGU
ODRŽAN FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU
KONZULARNI DANI U LOS ANDJELESU
TENISKI EGZIBICIONI MEČ
FESTIVAL SRPSKOG FILMA U ČIKAGU
SRPSKI AUTOMOBILISTA U ČIKAGU
UNIVERZITET INDIJANE: OKRUGLI STO O VELIKOM RATU
SOFA: UČEŠĆE SRPSKE UMETNICE
ULAZAK U REPUBLIKU SRBIJU SA VAŽEĆOM AMERIČKOM VIZOM
OBELEŽENA GODIŠNJICA ROĐENJA MIHAJLA PUPINA
DELEGACIJA LESKOVCA U ČIKAGU
KONCERTI BEOGRADSKE FILHARMONIJE U ČIKAGU I KLIVLENDU
MINISTAR TASOVAC U SRPSKOM MUZEJU U ČIKAGU
GODIŠNJICA SMRTI MOKRANJCA
KONCERTI BEOGRADSKE FILHARMONIJE U SAD
UDŽBENICI ZA SRPSKE ŠKOLE U MILVOKIJU I ČIKAGU
MAESTRO KULENOVIĆ NA ČELU LAKE FOREST SYMPHONY
VEČE SA VIDOM OGNJENOVIĆ
BEOGRAD U “STATE MAGAZINE”
SRBIJA DOBILA DOZVOLU ZA DIREKTNE LETOVE SA SAD
U SLAVU RATNIKA
ODBOJKAŠI SRBIJE U ČIKAGU
PRINC I PRINCEZA KARAĐORĐEVIĆ U ČIKAGU
ODBOJKA: SRBIJA – SAD U ČIKAGU 13. i 14. JUNA
STOGODIŠNJICA PRVOG SVETSKOG RATA
DONACIJE KOMPANIJE ’’PMI CARTONING’’
KONCERT STEFANA MILENKOVIĆA U ČIKAGU
VATERPOLO: SRBIJA – SAD U SAN FRANCISKU OD 4. DO 8.JUNA
ODLAZAK PROFESORA RADULOVAČKOG
POMOĆ POPLAVLJENIM PODRUČJIMA U SRBIJI
SAOPŠTENJE O HUMANITARNOJ POMOĆI
PISMO GRADONAČELNIKA ČIKAGA
SUSRET SA ZAMENIKOM GRADONAČELNIKA ČIKAGA
Izložba rimskih careva u San Francisku i Los Anđelesu
FUDBAL: SRBIJA – PANAMA U ČIKAGU 31. MAJA
PROFESORI IZ SRBIJE U ČIKAGU
KONCERT ZA KOLARAC U ČIKAGU
SRBIJA - PANAMA U ČIKAGU 31.MAJA
RETROSPEKTIVA SRPSKOG FILMA
KONCERT ZA KOLARAC
Metalac na sajmu u Čikagu
GLASANJE U ČIKAGU
POVODOM PARLAMENTARNIH IZBORA U REPUBLICI SRBIJI
PARLAMENTARNI IZBORI U R.SRBIJI 2014 - JAVNI OGLAS
PREDSTAVLJENI AIR SERBIA I ZDRAVSTVENI TURIZAM
FIAT 500L na sajmu automobila u Čikagu
POSETA DRŽAVNOG SEKRETARA MUP SRBIJE BOŽOVIĆA ČIKAGU
SERVIS ZA BRZE ODGOVORE
Festival srpskog filma u Čikagu od 6. do 8. decembra 2013.godine
POZIV ZA PRIKUPLJANJE NOVČANE POMOĆI NASTRADALIMA U SAOBRAĆAJNOJ NESREĆI U SEVERNOJ DAKOTI
Srpski Patrijarh odlikovao Generalnog konzula u Čikagu
Izložba "Milanski edikt "
Program učenja srpskog jezika na daljinu
OBAVEŠTENJE O RADNIM I NERADNIM DANIMA TOKOM PRVOMAJSKIH I VASKRŠNJIH PRAZNIKA
Predstavnici SIEPE u Čikagu od 21.-23.marta 2013
Proslava Dana državnosti Republike Srbije
Arhiva vesti