Milanski edikt je zakonski akt koji je doneo car Konstantin Veliki, a kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak gonjenja hrišćana koje je trajalo tri stotine godina. Proglašen je u Mediolanu (današnji Milano) 313. godine. Njime hrišćanstvo nije postalo državna religija, niti je bilo privilegovano, ali im je dozvoljeno da mogu javno da ispovedaju svoju veru a da za to ne snose nikakve posledice.

Ovaj je Edikt imao svoju značajnu prethodnicu u ediktu o toleranciji koji je 311. u Nikomediji proglasio car Galerije. U njemu se daje oprost hrišćanima koji su „sledeći svoje hirove, bili obuzeti ludošću, te se nisu pokoravali drevnim običajima."

Početkom IV veka, u Rimskom Carstvu hrišćani su već bili izuzetno prošireni, kako teritorijalno, tako i u raznim slojevima društva. Mnogi su hrišćani zauzimali ključne položaje u državnoj upravi i ostalim viđenijim mestima u društvu, premda su se izlagali opasnosti progona. Edikt je stoga želeo uneti mir u Carstvo.

Ove godine (2013.) obeležava se 17 vekova Milanskog edikta. Grad Niš, kao rodni grad Konstantina Velikog koji nije ni na Zapadu ni na Istoku, već je između Istoka i Zapada, predstavlja najpogodnije mesto gde bi bila organizovana centralna poslava ovog jubileja.

Opširnije o ovoj temi možete pogledati ovde.